SADRŽAJ
1. UVOD
....................................................................................................................................4
2.
PRIRODNI RESURSI......................................................................................................... 5
2. 1.
Neobnovljivi prirodni resursi...................................................................................5
2. 2.
Stalani prirodni resursi ........................................................................................... 6
2. 3.
Obnobljivi prirodni resursi......................................................................................7
3. OTPAD
................................................................................................................................... 9
3. 1.
Podela otpada..........................................................................................................10
3. 2.
Upravljanje otpadom..............................................................................................15
4. RECIKLAŽA
........................................................................................................................ 18
4. 1.
Materijali za reciklažu............................................................................................21
4. 2.
Vrste reciklaže.........................................................................................................21
5. CILJ RADA
.......................................................................................................................... 22
6.
MATERIJAL I METOD RADA....................................................................................... 22
7.
DISKUSIJA
..........................................................................................................................24
8. ZAKLJUČAK
....................................................................................................................... 31
LITERATURA......................................................................................................................... 32
1. UVOD
Reciklaža omogućava ponovno iskorišćenje nečega što je već poslužilo svojoj
prvobitnoj svrsi, tzv. otpad, proizvodnjom novih proizvoda koji se takođe mogu koristiti u
svakodnevnom životu. Zbog toga reciklaža ima veoma veliku važnost, ne samo za ljude već
predstavlja i pravi spas za našu planetu.
Skoro svi materijali koji se nalaze u našem okruženju mogu da se recikliraju, samo se
za različite proizvode moraju primeniti različite tehnike reciklaže.
Reciklaža otpadnih materijala nam donosi mnogobrojne koristi. Neke dobre strane
reciklaže su:
- Reciklaža spašava i čuva našu planetu - Reciklaža otpada pomaže očuvanju naše
životne sredine. Ako to pogledamo na primeru papira, poznato je da se veliki broj stabala
iseče samo da bi se proizveo papir. Reciklaža papira, koji se pravi od prirodnih resursa,
doprinosi da se iseče manji broj drveća čime čuvamo svoje okruženje.
- Reciklaža čuva energiju - Za obradu recikliranih materijala potreban je utrošak manje
količine energije nego za preradu prirodnih materijala. Ako to opet pogledamo na primeru
proizvodnje papira, potrebno je mnogo manje energije za obradu recikliranih materijala nego
proizvesti papir od drveća. Takođe, štedi se energija potrebna i za transport prirodnih
materijala od svog izvora do tačke gde će se vršiti prerada, čime se automatski smanjuje
zagađenje, pa imamo dvostruku korist: i ekonomsku, a i u pogledu očuvanja zdravlja.
- Reciklaža utiče na smanjenje globalnog zagrevanja i smanjuje zagađenje - Uštedom
energije u industrijskoj proizvodnji kroz reciklažu smanjuje se emisija štetnih gasova iz
fabrika i industrijskih postrojenja, a takođe se smanjuje i upotreba goriva koja emituju te
gasove tokom proizvodnje. Reciklaža nerazgradivog otpada je znatno bolje rešenje od
njegovog spaljivanja, jer se time smanjuje zagađenje vazduha i emisija gasova koji oštećuju
ozonski omotač.
- Reciklaža smanjuje količine otpada u deponijama - Deponije skladište uglavnom
biološki nerazgradiv otpad kome su potrebne stotine godina da se razloži. Reciklažom
možemo da smanjimo količinu ovih iskorišćenih materijala na deponijama, jer ukoliko to ne
budemo radili, na deponijama će vremenom biti sve više otpada, dok se one u potpunosti ne
popune. A ukoliko bi se to desilo, više ne bismo imali gde da čuvamo otpadni materijal.
- Reciklaža štedi novac - Reciklaža pruža različite načine uštede novca. Materijali koji
se mogu reciklirati mogu se prodati firmama koje žele da ih kupe i dalje prerađuju. Korišćenje
2
visokim temperaturama i visokim pritiskom. Tipovi uglja (lignit, kameni…) se razlikuju po
koncetraciji ugljenika, što zavisi od njihove starosti i uslova nastajanja.
Nafta
je nastala fosilizacijim delova morskih organizama životinjskog (zooplankton)
porekla. Planktonska kiša ovih organizama nataložila je uljne kapljice na dnu mora i okeana,
gde je procesom fosilizacije nastala nafta.
Prirodni gas
je uobičajeni pratilac nafte, čijim razlaganjem nastaje. Pri sagorevanju
prirodni gas oslobađa duplo manje ugljen dioksida u odnosu na istu količinu uglja.
Korišćenje ovih resursa dovodi do velikog zagađivanja životne sredine – vazduha,
vode i zemljišta.
2. 2. STALNI PRIRODNI RESURSI
Stalni resursi su sunčevo zračenje, vetar, talasi, plima i oseka i oni su potencijalni
izvori energije. Sa porastom upotrebe fosilnih goriva, klima na Zemlji je postala toplija i sada
se sve više traga za alternativnim izvorima energije (voda, vetar…), koji se koriste sve više,
ali njihov udeo u proizvodnji ukupne energije je još uvek mali.
Pod pojmom stalni izvori energije podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u
prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra,
neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje ovih izvora
doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte, smanjenju uvoza fosilnih goriva, kao i
razvoju lokalnih industrija.
Sunce
je neiscrpan izvor energije u vidu svetlosti i toplote.
Sunčevo zračenje je osnovni izvor energije od koje zavise gotovo svi životni procesi
na planeti Zemlji.
Većina oblika energije na našoj planeti nastala je i nastaje delovanjem zračenja Sunca.
Sve do polovine XIX veka, sunčeva energija je korišćena samo za fotosintezu (biljke) i
pasivno zagrevanje (ljudi), a onda počinju da se razvijaju tehnologije za aktivno dobijanje
električne energije, zagrevanje i dr.
Postoje dve mogućnosti za korišćenje Sunčevog zračenja, pretvaranje sunčeve energije
u toplotnu i direktno pretvaranje sunčevog zračenja u električnu energiju.
Prednosti korišćenja sunčevog zračenja su velike, to je besplatan izvor energije,
obnovljiv i čist.
Sunčeva energija koja u toku jedne godine dospe do Zemlje, je 10000 puta veća od
ukupne količine energije potrebne planeti.
4
Broj sunčanih dana u Srbiji je, prema podacima Ministarstva energetike, veći od 2000
časova. To je veća vrednost nego u većini evropskih zemalja, ali je kod nas solarni potencijal
sasvim neiskorišćen.
Voda
pokriva preko 70% površine Zemlje. Osnovni uslov koji je omogućio pojavu i
razvoj života na Zemlji je upravo prisustvo vode u tečnom stanju. Voda je jedno od
najjednostavnijih jedinjenja i neophodan preduslov za život. Voda je osnovni gradivni
element svih živih bića. Voda održava strukturu biljnog organizma. Zelene biljke, u procesu
fotosinteze, od vode i ugljen-dioksida proizvode organske materije, tako da voda ima i
izuzetan značaj u osnovnoj produkcija hrane i kruženju materije u prirodi. Osim toga, voda je
i životna sredina za veliki broj vrsta. Voda je i jedan od najznačajnijih klimatskih faktora. Od
količine padavina na nekom područje zavisi koje će biljke, životinje i drugi organizmi moći
da žive u određenim životnim zajednicama.
Energija vode (hidroenergija) predstavlja energiju vodenih tokova, talasa, kao i
energiju plime i oseke i koristi se za dobijanje električne energije. Hidroenergija ne doprinosi
globalnom zagrevanju, voda može da se skladišti, i za sada obezbeđuje 18% proizvedene
električne energije u svetu.
Vazduh.
Odgovarajući kvalitet vazduha neophodan je za normalan život svih
organizama koji naseljavaju planetu Zemlju.
Vetar
je strujanje vazduha koje ima veliki uticaj na opšte uslove života u staništu.
Vazdušne struje premeštaju oblake sa jednog na drugi deo kopna, i tako određuju na kojim
mestima će padavine biti manje ili veće. Vetrovi svojom snagom mogu i direktno da utiču na
izgled pojedinačnih organizama i čitavih zajednica biljaka. Energiju vetra je jedan od
najstarijih poznatih izvora energije - vetrenjače, brodska jedra.
2. 3. OBNOVLJIVI PRIRODNI RESURSI
Obnovljivi prirodni resursi su sva živa bića i oni se mogu samostalno obnavljati. Ovi
resursi se mogu koristiti neograničeno, samo ako se pravilno i planski koriste, ako ne onda
postoji opasnost da vremenom nestanu. Obnovljivi resursi su biljke, životinje, gljive,
mikroorganizmi i oni se mogu samostalno obnavljati. Ovi resursi se mogu koristiti
neograničeno samo ako se pravilno i planski koriste, ako se koriste previše postoji opasnost
da vremenom nestanu.
Biljke, životinje, gljive i mnogi mikroorganizmi predstavljaju za ljude životno važan i
nezamenljiv prirodni resurs. Koriste se za ishranu, lečenje (lekovite biljke), izradu odeće i
5
Porast potražnje i za jednim i za drugim, podiže cene i navodi poljoprivrednike da krče nove
površine pod vegetacijom - šumama, livadama idr.
3. OTPAD
Otpad je
nepotreban, neželjen ili suvišan materijal preostao nakon završetka nekog
procesa
.
Takodje se može reći da se
pod otpadom podrazumeva svaki materijal ili predmet
koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, koji je isključen iz
upotrebe, koji nije za daljnje korišćenje i mora se odbaciti
.
Otpad je vrlo subjektivna stvar, jer ono što nekom nema vrednost nekom pak ima.
Poznato je da su neke otpadne materije vredni resursi te postoje razne mogućnosti da se na
najbolji mogući način iskoriste.
Postoji otpad koji treba na siguran način da se uništi i otpad koji može dalje da se
koristi. Korisan otpad je otpad iz kojeg se dobijaju sekundarne sirovine - materije koje se
mogu reciklirati - ponovo upotrebiti: metal
,
plastika
,
staklo
,
čelik
,
papir i dr. Organski ostaci
se mogu humificirati - reciklirati u đubrivo. Gorive materije se mogu spaljivati.
Suprotno od toga postoji otpad koji se smatra nekorisnim, kojeg čine otpaci koji se ne
koriste. Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta
zaštite životne sredine. Otpad je direktno vezan za ljudski razvoj i sa tehnološkog i sa
društevog aspekta. Upravljanje otpadom je kontrola nad prikupljanjem, obradom i odlaganjem
različitog otpada.
U laičkom se smislu pod pojmom otpad podrazumeva sve ono što se u određenoj
aktivnosti pojavljuje kao bezvredan nus proizvod. U stručno-administrativnom smislu pod
pojmom otpad podrazumeva se kruti otpad koji nastaje u domaćinstvu i industriji. Tekući
otpad (otpadne vode i muljevi) i radioaktivni otpad spadaju u vrste otpada koje se zbog svojih
svojstava, načina uklanjanja ili zbog povećane potencijalne opasnosti po pravilu zbrinjavaju
na poseban način i ne spadaju u grupu krutog otpada iz domaćinstva i sličnog otpada koji
nastaje u industriji. Otpad može biti u čvrstom, tečnom, gasovitom i aerosolnom agregatnom
obliku, nastaje u procesu proizvodnje ili korištenja sirovina. Otpad se može prerađivati ili
odlagati u skladu sa zakonom i odgovarajućim propisima.
Otpad prouzrokuje štetan uticaj na:
- zdravlje ljudi,
- životnu sredinu,
- na radnu sredinu i
7
