друштва. У многим случајевима највреднији земљишни ресурси, попут плодног земљишта,
земљишта намењеног урбаном развоју, земљишта намењеног за развој инфраструктуре су
изложени великим притисцима и ненаменски се користе, како на локалном, тако и на
вишем, регионалном и државном нивоу.  Последњих неколико деценија, због небројено
много   примера   ненаменског   коришћења   земљишта  нарочито   у   поплавама   угроженим
зонама на територији општине Смедеревска Паланка,  јавила се потреба за усклађивањем и
повезивањем   праксе   планирања   и   учесника   у   процесу   планирања,   а   то   подразумева
доношење развојних одлука на основу сазнања о постојећем стању и проналажењем таквог
решења које је једна локална заједница у могућности да спроведе.

Проблем поплава у Смедеревској Паланци није „од јуче“, већ вековима је долина

Јасенице и Кубршнице трпела велике штете од вода које су се сливале са Космаја,
Венчаца, Букуље и Рудника. Поплаве су биле изненадне и у свако доба године. За време
топљења снега или интензивних киша, долина Јасенице и њених притока практично су

представљале   колектор   за   одвод   поплавних   вода.   Зато   се   већ   након   завршетка   Првог
светског рата, па све до данас улажу велики напори у покушају да се Смедеревска Паланка
заштити   од   великих   вода   које   је   сваке   године   угрожавају.   Међутим,   „лежеран“   став
надлежних за проблем поплава у Oпштини је довео до тога да се изграђени водопривредни
објекти   не   одржавају,   да   се   не   улажу   напори   у   изградњу   нових   објеката   и   да   се   све
активности своде само на уклањање последица након поплавног таласа.  На нагомилавање
проблема у Општини, поред неодговорности локалне власти, утицај је имао и недостатак
политике регионалног развоја (централизоване) Србије.

Рад је подељен на пет целина, које дају општу слику о овој теми, где сам покушала

објективно да прикажем реално стање „на терену“, и потенцијална решења за овај
вишедеценијски проблем Општине.

Први део рада подразумева основне карактеристике Општине, где нам подаци о

природним (положај, геоморфолошке, хидролошке, климатске прилике) и привредним
карактеристикама дају први увид у могуће узроке проблема поплава.

Други део рада се односи на хидролошке карактеристике Општине, где детаљнијом

анализом водних режима, као и анализом система заштите од поплава, долазим до
закључка да је обзиром на природне предуслове који представљају опасност по територију
Општине, водопривредна инфраструктура у таквом стању да сваки надолазак великих вода
представља потенцијалну катастрофу.

У трећем и четвртом сегменту сам приказала како се може интегрално управљати

поплавама, одговорним коришћењем земљишта и поделом надлежности, као и како је
урбанизација утицала, и дан данас утиче на угроженост од поплава.

У петом делу обрадила сам тему овог рада, а то је зонирање угрожених подручја

Општине, где сам издвојила реалне, потенцијалне и зоне високог ризика, и у њима
угрожене стамбене, радно-привредне, зоне водоснабдевања и угрожене пољопривредне
зоне.

Сврха овог рада је да се идентификују и прикупе подаци о узроцима, обиму и

последицама поплава на територији општине Смедеревска Паланка и да се ти подаци
искористе за зонирање угрожених подручја у циљу заштите људских живота и имовине.

1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПШТИНЕ

1.1 Положај

Општина Смедеревска Паланка налази се у централној Србији, у североисточном

делу   Шумадије,   на   подручју   које   је   познато   као   Доња   Јасеница.   Заједно   са   Великом
Планом и Смедеревом чини Подунавски округ. На северу и северозападу Општине пружа
се Подунавље, источно је омеђена долином Велике Мораве, односно Поморављем, а јужно
и   западно   оивичена   је   обронцима   шумадијских   планина   Рудник,   Космај   и   Венчац.
Смедеревска   Паланка   је   више   шумадијски   него   поморавски   град   иако   је   смештена   у
њиховој   контактној   зони.   Према   географској   подели,   припада   регији   Шумадије,   и   то
субрегији Доње Јасенице, јер је стационирана у њеном доњем току. Смештена је између
два макроцентра – на југоисточном је ободу Београдског административног подручја и у
гравитационој   зони   Крагујевца,   па   има   улогу   да   снабдева   ова   два   велика   тржишта
(Просторни план општине Смедеревска Паланка, 2010).

Голобочком побрђу, које одваја Доњу Јасеницу од Поморавља, највише тачке
представљају брда Оскоруша (267 m) и Стражевица (227 m). У средишњем делу
сачињавају га широке и плитке речне долине Јасенице, Кубршнице и Великог Луга, које,
истичном ивицом у правцу југ-север, постепено прерастају у таласаста ниска побрђа.

1.2.2 Геолошке карактеристике

Подручје општине је у геолошком погледу релативно хомогено. На целој

територији заступљене су седиментне стене панонске и квартарне старости, и то у побрђу
неогени језерски седименти, а у долинама алувијум. Неогене седименте углавним чине
песковити   пешчари,   песковите   глине   као   и   песак   и   глина,   чија   су   значајна   налазишта
омогућила   експлоатацију   и   оснивање   опекарске   индустрије   у   Смедеревској   Паланци.
Квартарне   творевине   највећим   делом   изграђују   терен   у   Азањској   потолини   и   њеној
околини,   и   то   плеистоценске   (зелено-плаве,   шљунковите,   песковите   глине,   глиновити
песак и копнени лес), и холоценске (пролувијалне и делувијалне творевине, као и падинске
лесоиде) старости. Поред налазишта глине, на територији општине постоји и налазиште
камена, између насеља Мраморац и Баничина, који се не експлоатише, а испитивања су
показала да се овај камен може користити за доњу подлогу при изради путева.

1.2.3 Педолошке карактеристике

Иако је територија Општине релативно мала, састав земљишта варира у зависности

од подручја, односно облика рељефа који је преовлађујући у том делу територије. Највећи
део општинског земљишта је под гајњачама, то је посебан тип земљишта који је настао на
оним   местима   где   је   дошло   до   већих   сеча   шума.   Тада   је,   деловањем   атмосферских
падавина, долазило до деградације смонице, односно губљења њених физичко-хемијских
особина   и   стварања   гајњача.   Заступљена   је   на   свим   заравнима   и   вишим   теренима
(побрђима). Карактеристика овог типа земљишта је да је на површини доста растресито те
је погодно за развој виноградарства, воћарства и ратарску производњу. Из тих разлога,
врло често   на   нижим   побрђима   имамо   појасеве   виногорја и   воћњака. Други тип
земљишта који се јавља је смоница. Заступљена у нижим подручјима, непосредно изнад
алувијалних земљишта, одликује се високим садржајем глине и колоида због чега има
неповољна физичка својства. Око река Јасенице и Кубршнице и њихових притока налази
се најплоднији тип земљишта – алувијално. Настало је таложењем речног муља и другог
материјала   приликом изливања ових река. У подручјима која су заштићена од поплава,
ово  земљиште је изузетно погодно за разноврсну ратарску производњу, поврћа, кукуруза
и шећерне репе, док је у другим деловима углавном под ливадама.

1.2.4 Климатске карактеристике

Клима Смедеревске Паланке је умерено континентална, то је релативно благо

поднебље, у коме се јасно разликују четири годишња доба. Рана пролећа и касне јесени су
кишовита раздобља, док су лета и почеци јесени прилично суви. Зиме не обилују снегом,
али се зато снежни покривач дуго задржава и његово отапање је постепено. Просечна
годишња количина падавина је 636 mm воденог талога. Средња годишња температура је
око 11,4°C. Цео овај крај се одликује малом умереном облачношћу. Апсолутна максимална