Минић С. Ј., Психофизиолошка спремност деце за полазак у школу - Факултет педагошких
наука, Универзитета у Крагујевцу, Јагодина, Милана Мијалковића 14, 35000 Јагодина
1
Јована С. Минић
ПСИХОФИЗИОЛОШКА СПРЕМНОСТ ДЕЦЕ ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ
Абстракт:
У раду се разматрају предуслови спремности деце предшколског узраста за
полазак у школу. Дефинисање појмова зрелости и готовости је довело до разматрања
развојних аспеката деце предшколског узраста и нивоа постигнућа које деца морају да
достигну како би била психофизички спремна за школу. Фактори који могу утицати на
припрему детета за полазак у школу су породица, васпитач и учитељ. Рдоитељи, васпитачи
и учитељи би требало да заједно створе услове у којима ће дете развијати потенцијале,
личности и све оно што је потребно за даље школовање и живот. Да би деца постигла
задовољавајући психофизиолошки развој и била припремљена за полазтак у школу, важно
је да с стварају услови који ће детету омогућити прелазак из једне установе у другу на
начин који је неиритантан, благ и без последица. Закључено је да је неопходно да деца у
транзицији из предшколске установа у основну школу имају развијену самосталност и
инницијативу, да умеју да брину о себи и личној сигурности, да буду истрајни у решавању
задатака, да умеју да затраже и пруже помоћ другима, да имају формиране здравствено-
хигијенске , културне и радне навике, развијену саосећајност и емпатију, да изражавају
своје мишљење, проблеме решавају конструктивним путем, преузимају одговорност и
активно учествују у доношењу одлука.
Кључне речи:
предшколско детем припрема за школи, готовост, зрелост
Минић С. Ј., Психофизиолошка спремност деце за полазак у школу - Факултет педагошких
наука, Универзитета у Крагујевцу, Јагодина, Милана Мијалковића 14, 35000 Јагодина
2
УВОД
У разматрању проблематике припреме деце за полазак у школу, важно је овјаснити шта
она обухвата и на који начин дете достиже одређени ниво психофизичког раста и развоја,
бажмо ке дефинисати појмове зрелости и готовости, који звуче исто али се разликују.
Наиме, нису сва деца иста, па самим тим не напредују истим темпом ни у физичком,
емотивном, социјалном а ни у интелектуалном развоју. Деца истог календарског узраста се
зато налазе на различитим нивоима развоија, и самим тим календарски узраст не може да
буде поуздан критеријум приликом одлучивања када би требало да пођу у школу.
Зрелост је органски повезана са сазревањем мозга (наследни фактор). Под зрелошћу детета
подразумевамо ниво физичког и психичког развоја који ће детету омогућити да задовољи
захтеве који ће му бити постављени у току основне школе.
Готовост за школу обухвата свеукупност личних особина, знања, умења, навика
неопходних за образовање у школи и преузимање новог друштвеног положаја. Такође,
готовост одређујемо на основу тога колико је дете спремно да стиче и развија вештине,
способности и знања која ће бити основа даље школовање.
Минић С. Ј., Психофизиолошка спремност деце за полазак у школу - Факултет педагошких
наука, Универзитета у Крагујевцу, Јагодина, Милана Мијалковића 14, 35000 Јагодина
4
ПСИХОФИЗИОЛОШКИ АСПЕКТ РАЗВОЈА И ЊИХОВ ЗНАЧАЈ
Услови у школи се значајно разликују од услова у вртићу. Првенствено се дечји положај
у друштву мења, затим промена ауторитета, средине, начина рада ( са групног на
индивидуални и фронтални), су неке од промена са којима се деца сусрећу. Психолошка
спремност се стиче годинама, и требало би да одраслиу помогну да деца кроз различите
васпитно-образивне активности развијају свест о себи, свест о другима, развијају
самопоуздање, уче да конструктивним путем решавају сукобе, да препознају туђе емоције
и буду спремни да одложе своје потребе ради задовољења туђих. Само уколико дете има
позитивну слику о школи, новом објекту и има жељу за новим другарствима, биће потпуно
спремно за даље школовање.
КОМПОНЕНТЕ ПСИХОФИЗИОЛОШКЕ СПРЕМНОСТИ
Мотивациона спремност је важам чинилац припреме за школу - иколико дете има
позитивну слику о школи пре самог полпаска, имаће изражену жељу да упозна нове
другаре, научи нешто ново...
Како би деца научила нешто ново, проширила своја претходна знања и стекли нова
искуства, важна је интелектуална спремност - решавање нових задатака, комплексније
него у вртићу, уз логичко размишљање, посматрање и анализирање како доћи до нових
решења. Допринос лакшем доласку до нових решења у интеракцији са средином која их
окружује, деци обезбеђује контрола емоција, јер да би се решило нешто потребна је
мсиреност, емоционална стабилност, успостављање сарадње са осталом децом и
прихватање туђих мишљења. Групног рада у школи је мање него у вртићу, али
комуникацијска способност не треба да буде смањенам вечћ треба да деца развијају нове
контакте са непознатим другарима из разреда и остваре сарадњу са новим ауторитетом-
учитељем. Последња компонента је повезана са свим претходним јер без размишљања,
емоционалне стабилности, комункацијске способности је педагошка спремност. Детету
обавезе око школе требају бити на прво месту, јер се на тај начин формирају радне навике,
ефикасност у раду и иницијативност. Детету школске обавезе не требамо наметати и
форсирати свакодневно и целодневно учење, већ да учење буде ефикасно, док дете има
