Reciklaža plastike

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ARANĐELOVAC

Предмет

Рецикклажни технолошки процеси

Тема

Рециклажа пластике

Професор др:

Милица Ђековић Шевић

Студент:

Неда Антић

Садржај

Увод

1. Повратна логистика...................................................................................................................1

2. Рецциклажа.................................................................................................................................2

2.1 Материјали за рециклажу........................................................................................................2

2.2 Врсте рециклаже......................................................................................................................2

3. Пластика и рециклажа пластике.............................................................................................. 3

3.1 Прикупљање пластичног отпада............................................................................................4

3.2 Разврставање пластичног отпада............................................................................................5

3.3 Посрупци прераде пластичног отпада...................................................................................6

4. Закључалк...................................................................................................................................7

5. Литература..................................................................................................................................8

1. Повратна логистика

Због све већег интересовања за заштиту животне средине, за очување ресурса, пораст
еколошке свести,  јавила  се  потреба за  управљањем  повратним  токовима производа тј.
токовима   од   тржишта   до   компаније.   Нагласак   се   поставља   на   поновном   коришћењу,
паковању или одлагању коришћених производа. Повећана конкуренција и жеље компанија
да што више удовоље захтевима купаца су повећали значај повратног тока производа.
Чињеница је да свака компанија која занемарује повратну логистику у суштини смањује
профит.     Забринутост   јавног   мњења   за   екологију,   резултирала   је   законодавством   које
захтева   рециклирање   производа   до   одређеног   процента,   пошто   их   одбаце   крајњи
корисници, било директно или иниректно. Крајем 90-тих година прошлог века, Рогерс и
Тиббен-Лембке су описали повратну логистику као „процес планирања, имплементирања
и контролисања ефикасног и ефективног тока сировина, залиха полупроизвода, готових
производа   и   повезаних   информација,   од   мјеста   потрошње   до   места   поријекла   у   циљу
поновног   добијања   вриједности   или   адекватног   одлагања.“   Дефиниција   повратне
логистике   се   миењала   временом,   почевши   од   термина   „погрешан   смер“,   преко
пренаглашавања еколошких аспеката и повратак на оригиналне постулате њеног концепта
па   све   до   озбиљног   проширења   њеног   подручија   деловања.     Повратна   логистика   се
разликује   од   управљања   отпадом,   пошто   се   управљање   отпадом   углавном   односи   на
ефективно и ефикасно прикупљање и прераду отпада (производа који се не могу више
користити).   Срж   проблема   је   дефиниција   отпада,   пошто   се   проблематика   у   вези   са
отпадом   често   регулише   законима   (на   примјер,   закон   некада   забрањује   увоз   отпада).
Повратна   логистика   се   усредсређује   на   повраћај   производа   који   поседују   извесну
вриједност и на процесуирање тих производа где резултат процесуирања улази у нови
ланац снабдевања (тј. не завршава увиек као отпад).