1. Pojam vanbračne zajednice

Традиционално, ванбрачна заједница је заједница живота два лица различито г пола, која се закључује неформална, viafacti
(фактичким путем), односно solo. consensu ( сагласношћу воља), а престаје такође неформално.

Неки од савремених правних система, истим законом, па чак истим одредбама закона, реrулишу заједницу живота два лица
различитог пола и два лица истог пола, тако да елемент различитости полова више није универзалан (нпр. закони
Француске, Холандије). Дакле, ванбрачна заједница је заједница живота два лица.

У теорији породичног права разликују се два концеnта ванбрачне заједнице, статусни и уговор ни, с обзиром на то да ли је
ванбрачна заједница регулисана законом или се односи у њој могу регулисати уговором између ванбрачних партнера.

Устав први пут одређује да се ванбрачна заједница изједначава са браком, у складу са законом. Ванбрачна заједница, права
и дужности ванбрачних партнера, регулисани су Породичним законом Србије из 2005. године. Услов различитости полова је
неопходан за постојаље ванбрачне заједнице.

2. Zajednica lica istog pola-pojam i modeli

У једном броју европских земаља специфичним законима је регулисана заједница лица истог пола. Оваква регулатива
постОЈИ у скандинавским земљама (Шведска, Норвешка, Данска, Финска, Исланд), у Холандији, Белгији, Француској,
Немачкој, Енглеској и Велсу, Швајцарској, Шпанији, Чешкој, Мађарској, Хрватској, Словенији. И у другим европским земљама
воде се парламентарне дебате о овом питању.

Постоје три основна начина регулисаља истополних заједница. Најраспростраљенији је концепт регистрованог партнерства
(нпр. у Шведској, Норвешкој, Данској, Финској, Исланду, Француској, Немачкој, Енглеској и Белсу, Швајцарској, Чешкој,
Словенији). Мали број земаља дозвољава брак лица истог пола (Холандија, Белгија, Шпанија).

Трећи концепт је концепт de facto грађанског партнерства, по коме се не захтева никаква форма за настанак овог облика
партнерства (Португалија, Хрватска).

Исто полни брак је дозвољен у Холандији, Белгији и Шпанији.

3. Pojam, predmet i načela roditeljskog (dečjeg) prava

Део породичног права везан за децу се уместо родитељско право наива дечје право. За овакав став има више разлога.
Суштински и наЈважНИЈИ разлог Је промена схватања о правним односима између детета и родитеља, тако да се у фокусу
ових односа у савременим правима налази дете. Други разлог је у томе што овај део породичног права обухвата и друге
односе осим односа детета~ родитеља, па се називом дечје право обухватају и односи детета са сродницима, те усвојење и
хранитељство. Дечје право се може посматрати као грана права и као научна дисциплина. Као грана права дечје право
регулише породични статус детета (утврђиваље и оспораваље очинства и материнства), односе између родитеља и детета
(права детета и садржину родитељског права, вршење и лишење родитељског права), односе између сродника и облике
заштите деце без родитељског стараља (усвојење и хранитељство). Као научна дисциплина дечје право проучава.,
систематизује, даје теоријска објашњења ових односа.

НА ЧЕЛА ДЕЧЈЕГ (РОДИТЕЉСКОГ) ПРАВА

На чело о најбољем интересу детета

Начело о равноправности мајке и оца као роди~еља и о равноправности женске и мушке деце

Начело о посебној заштити мајке, самохраног родитеља и детета

Начело о правима детета

На чело о изједначењу .детета рођеног ван брака и детета рођеног у браку

На чело о правима и дужностима родитеља

На чело о изједначењу усвојеља са родитељством

4. Materinstvo – pojam i utvrdjivanje

,,Мајка детета јесте жена која га је родила".

Данас је све већи број позитивноправних закона који регулишу питања материнства. Не~и закони садрже посебне одредбе 0
утврђиваљу материнств~, а маљи броЈ и о оспора~ању. У последње време је све већи број закона КОЈИ експ~ицитно
предвиђају да се материнства утврђује рођењем (нnр. Немачка, ШваЈцарска)

Жена може родити дете које генетски није љено ( оплодњом јајне ћелије друге жене и трансфера м ембриона у жену која
рађа дете). Законском одредбом одређује се да је мајка увек жена која је родила дете, без обзира чије генетске особине
носи дете (донација јајне ћелије или ембриона), те на чињеницу о евентуалним социјалним околностима, односно жељи
друге жене да одгаја дете (сурогат . материнства).

Материнство се у неким ситуацијама мора утврдити судском одлуком. Ради се о случају када жена која је родила дете није
уписана у матичну књигу рођених као мајка детета. У пракси то може бити случај када је мајка напустила дете (ради се о
нахочету), или је била уписана друга жена чије је материнство у међувремену оспорено.

5. Osporavanje materinstva

Ради се о случајевима када су у матичним кљигама уписани погрешни подаци о мајци детета, односно као мајка детета је
уписана жена која није родила то дете. То може бити последица грешке, али и злоупотребе. Један од случаја је случај
намерне или случај не з~мене деце у породилишту. Други, коришћење туђе здравствене легитим~цизе у ~ородилишту, што
се дешава када мајка нема здравствену легитимацију, а НИЈе информисана 0 томе да је порођај обухваћен обавезним ви~
овима здравствене заштите, па приложи здравствену легитимацију нпр. своЈе сестре. ~оже се десити и да мајка жели да
прикрије свој идентитет, па зато приказује туђу здр~вствену легитимацију, до које је дошла на недозвољ~н начи~.

ПЗС посебним одредба~а регулише и оспораваље материнства (чл. 44). Одређује се круг лица која имају право на покретаље
овог поступка. Активно су леrитимисани: дете, жена која је уписана у матичну књигу рођених као мајка детета, жена која
тврди да је мајка ако истом тужбом тражи и утврђиваље свог материнства, те мушкарац који се по овом закону сматра оцем
детета. ПЗС је проширио круг лица, тако да је обухватио и мушкарца који се по овом закону сматра оцем, најчешће ће то
бити муж жене која је уписана као мајка.

6. Utvrdjivanje bračnog očinstva

Брачно очинство се у правним системима већине земаља утврђује на основу џравне претпоставке pater is est quem nuptiae
demonstrat (отац је онај . на кога указује брак, односно муж мајке је отац детета). Тако је и према домаћем законодавству.
Дејство претпоставке се проширује и на ситуацију престанка брака. Наиме, муж мајке се сматра оцем ако је дете рођено у
браку и 300 дана по престанку брака, али у ограниченим ситуацијама (чл. 45/1,2 ПЗС). Рок од 300 дана као рок трајаља
најдуже трудноће прихваћен је и посматрано компаративно (Француска, Русија).

7. Utvrdjivanje vanbračnog očinstva priznanjem

Ванбрачно очинства може бити утврђено у домаћем праву на два начина: признаљем оца и судском одлуком (чл. 45/4 ПЗС).
Трећи замислив начин утврђиваља ванбрачног очинства био би на основу претпоставке о очинству ванбрачног партнера који
живи са мајком у ванбрачној заједници. Међутим, у домаћем праву таква претпоставка се · . не примењуЈе.

Признаље очинства је добровољни начин утврђивања ванбрачног очинства. у домаћем законодавству предвиђене су
широке могућности за давање ИЗЈаве о признању. Иако је по својој суштини признаље приватни чи . ђ н, ипак постоЈе одре
ена овлашћења матичара као јавног органа која доприносе томе ~а се очинство утврди признањем (обавеза саветоваља
мајке и мушкарца КОЈ и жели да призна очинство ).

8. Utvrdjivanje vanbračnog očinstva sudskom odlukom

У домаћем законодавству, ситуацијска оrраничења за вођење постуnка утврђиваља ванбрачног очинства (истраживања
очинства) не nостоје.51 Ако очинства није утврђено признаљем, може бити утврђено правноснажном су дск ом пресудом,
без икаквих оrраничења везаних за околности зачећа детета (чл. 55/1 ПЗС). Активну легитимацију има широк круг лица, лица
између којих постоји или се претпоставља родитељски однос (мајка, дете, мушкарац који тврди да је отац детета, чл. 55 ПЗС).
ПЗС предвиђа да дете може покренути овај поступак без обзира на рок и тако у било ком моменту ускладити биолошко и
правно очинства (чл. 25 1/1 ПЗС).