УВОД
Метрологија је област сазнања која се односи на мерења. Она се посебно бави
мерним јединицама и њиховим еталонима, мерилима (мерним инструментима) и
мерењима и обухвата све теоријске и практичне проблеме који се односе на мерења без
обзира на њихову тачност. Метрологија, такође, обухвата одређивање физичких
константи и својстава материјала и материје. Метрологија се може посматрати и у
зависности од физичке величине коју разматра, као метрологија дужине, метрологија
времена, метрологија температуре и сл., или према области примене, као техничка
метрологија, астрономска метрологија, медицинска метрологија и сл. [1]
Почетком мерења у развоју људске цивилизације сматра се почетак размене
добара. Мерења су се у то доба сводила, углавном, на утврђивање количине размењених
добара. При томе је, у усвајању мера човек полазио од делова свог тела (стопа, палац,
педаљ, лакат итд.), или од предмета из своје околине. Усвајање и примена разних мера на
малим територијама отежавало је споразумевање, а особито трговину међу
становницима подручја с различитим мерама. Покушаји да се одређене мере, обично за
дужину или масу, примењују на ширим подручјима, дуго нису давали жељене резултате.
[1]
Почетак метрологије као науке се везује за 18. век, односно за период око
француске револуције која је дала значајан подстрек њеном развоју јер се у том периоду
зачела идеја о стварању децималног метарског система и о усвајању дефиниције за
јединицу дужине - метар. Такво становиште заступа већина метролога који се баве
историјатом метрологије. [1]
У првом поглављу говоримо о сврси мерења метролошких лабораторија, у другом
о еталонима и у трећем поглављу о акредитацији метролошких лабараторија.Док ће
посебан акценат бити у четвртом поглављу у којем говоримо о појму метролошке
лабораторије, њихову организацију и то на примеру локалне лабораторије Лотрич.
2
1. СВРХА МЕРЕЊА И МЕТРОЛОШКИХ ЛАБОРАТОРИЈА
У систему интегралног управљања квалитетом метролошка делатност има
изражену улогу у обезбеђењу мерења физичких величина којима се карактерише
квалитет. При томе је, с метролошког становишта, тежиште рада на обезбеђењу мерних
метода, мерних средстава (еталони и мерила), услова мерења и метода обраде података
мерења. [1]
Метрологија и квалитет су се развијали, у већој мери, самостално и поред низа
заједничких тачака па и подручја. То није представљало изразиту тешкоћу јер су се
допуњавали у складу са расположивим могућностима, делимично иницирајући
међусобни развој. За обезбеђење квалитета није довољна само контрола квалитета, већ и
системски приступ који подразумева дефинисање и обезбеђење осталих битних фактора:
метрологије, стандардизације, поузданости, контроле квалитета, односно: кадра, метода
и техника, техничке опремљености, информација, итд. Метролошки систем само је
једним делом усмерен на утврђивање квалитета производа, као подсистем система
квалитета интегралног управљања квалитетом, а другим делом на утврђивање
квантитета производа, посебно у домену купопродаје, као подсистем пословног система.
С овим се не исцрпљује повезаност метролошког система с другим системима, нити му
се могу тачно дефинисати границе. [1]
Квалитет се сматра једним од најважнијих услова савремене научно-техничке
револуције. Проблем оцене квалитета неког производа је веома сложен, па се и контрола
квалитета производа у различитим фазама обавља најчешће помоћу сложених мерних
средстава при чему тачност и поузданост мерења у процесу контроле квалитета у знатној
мери зависе од избора одговарајућих мерила, њиховог техничког нивоа и техничке
исправности. Због тога се јавља више проблема који су у непосредној вези с радом
метролошких органа чије решавање представља неопходан услов за обезбеђење
објективних и поузданих информација о квалитету, који почивају на квантитативном
карактеру особина производа. [1]
Одређујући преко стандарда захтеве за квалитетом производа, метрологија и
стандардизација на научној основи управљају нивоом квалитета. Да би управљање
квалитетом било ефикасно, његов најважнији део - информација о квалитету мора бити
поуздана. Услов поузданости информације о квалитету је поузданост мерења.[1].
Развијена метрологија има значај и утицај на: [1]
повећање и одржавање квалитета производа и услуга,
смањење шкарта у производњи, а нарочито када се ради о производима
који се састављају од више компонената различитих произвођача,
систем замењивости делова и склопова, а тиме конкурентске способности
на страном тржишту и сл.
Најважнији задатак метрологије је рационална организација мерног процеса и
обезбеђење поузданости његових резултата. У борби за повећање нивоа квалитета
метрологија чини једну од најважнијих карика. [1]
