Akutni infarkt miokarda

1. AKUTNI INFARKT MIOKARDA

Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog
prestanka protoka krvi kroz neku od arterija koje ishranjuju srce.Akutni infarkt
je poslednja faza i samo je jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti srca
(ishemijska bolest srca ).

Koronarna bolest se može manifestovati i kao stabilna angina
pektoris,nestabilna angina pektoris,vazospastična angina i asimptomatska
ishemija miokarda.

1.1 UZROCI NASTANKA BOLESTI

Najvažniji faktori nastanka kardiovaskularnog rizika su: nasleđe ( genetska
predispozicija ),godine života,šećerna bolest,povišeni krvni
pritisak,pušenje,povišeni nivoi masnoća u krvi,fizička neaktivnost,gojaznost itd.

Na neke od ovih faktora se može uticati a na neke ne.Istovremeno prisustvo više
faktora kardiovaskularnog rizika višestruko uvećava šansu da se javi koronarna
bolest u nekom obliku uključujući i infark miokarda.

1.2 SIMPTOMI

Akutni infarkt miokarda praćen je različitim simptomima.Ipak najvažniji
simptom je bol.Bol se javlja najčešće ujutru, posle fizičke aktivnosti, obilnog
obroka ili kada je hladno. Lokacija bola je iza grudne kosti, veoma je jakog
intenziteta a po karakteru liči na stezanje, pečenje ili čak cepanje u grudima. Bol
u infarktu traje preko pola sata i obično je jači i duži od svih dotadašnjih napada
ukoliko je pacijent ranije već imao napade bolova u grudima. Bol se najčešće
širi u l evo rame, levu ruku ili donju vilicu. Može biti praćen obilnim
preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem tj.osećajem
nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti. Međutim, bol kao
simptom može biti i odsutan (pogotovu kod pacijenata sa dijabetesom) i tada
ostali prateći simptomi mogu ukazivati da se radi o infarktu miokarda

Karakteristike bola

Bol iza grudne kosti ili bol u levoj polovini grudnog koša, često sa širenjem u
levo rame (ređe desno) ili u vrat, osećaj stezanja u grudima (neki opisuju bol
kao da im je slon stao na grudni koš). Može biti praćen obilnim
preznojavanjem, naglo nastalom slabošću i malaksalošću i gušenjem tj.osećajem
nedostatka vazduha i vrlo često jakim strahom od smrti.

Ako bolesnik od ranije boluje od angine pectoris, sada će imati mnogo snažnije
bolove nego ranije.

Kod infarkta zadnjeg zida srca često se javlja samo bol u trbuhu ili bol u
leđima, mučnina, povraćanje.

Nema poboljšanja na Nitroglicerin lingvalete.

Bol je nezavisan od disanja, niti od pritiska na grudni koš, na rebra ili zglobove
između grudne i ključnih kosti.

-Kreatin fofsokomaza je najčešće korišćen marker miokardne nekroze, čija
koncentracija raste tri do četiri časa od akutnog dogadaja, dostiže maksimum
nakon 10-24 časova i vraća se na normalu posle 36 časova. Dijagnostikom se
smatra vrednost kreatin fosfokinaze dva puta veća od referentne vrednosti uz
procenat MB komponentne > 10% ukupne kon- centracije kreatin fosfokinaze.
Troponini T i I se ne nalaze u seruijiu zdravih osoba i njihova pojava je

visokospecifičan znak miokardne nekroze. Porast troponina se može otkriti već
dva časa od infrakta, a njihove vrednosti su povišene narednih 5-10 dana.

1.4 NEKROZA

Nekroza nastaje u akutnom nefiziološkom oštećenju ćelija.Ćelija brzo otiče,kao
i mitohondrije,koje se degenerišu,razgrađuju,a ćelijska opna se prekida.Sadržaj
iz citoplazme i jedra prelazi u intraćelijski prostor čime započinje zapaljenski
proces.

Posle početka ishemije miokarda,smrt ćelije ne počinje odmah.Za nastanak
potpune nekroze kardiomiocita potrebno je najmanje 4 – 6 časova,zavisno od
postojanja kolateralnog protoka krvi za predeo ishemije,stalnog ili povremenog
zapušenja koronarne arterije i osetljivosti kardiomiocita.

Patoanatomski infart miokarda ispoljava se u obliku koagulacije ili nekroze
miokardnih mišićnih vlakana ili ovih promena zajedno.

2. TERAPIJA INFARKTA MIOKARDA

Kada se započne lečenje bolesnika poznavanje preporuka Evropskog udruženja
kardiologa je neophodno.Bolesnici se u velikoj meri razlikuju,a svaki slučaj
zaslužuje dobru kliničku procenu,zdrav razum i lično iskustvo.

Infarkt srca je danas u najvećem broju slučajeva izlečiva bolest.

Akutni infarkt srca leči se po najnovijim preporukama na dva osnovna načina:

- lekovima za otapanje krvnog ugruška, tromba, u srčanom krvnom
sudu

- mehaničkim otvaranje začepljenja krvnog suda, uvođenjem specijalnih
žica, katetera, balona ili žičanih proteza (stent) u srčane krvne sudove

Način koji će biti primenjen zavisi od više faktora. I u jednom i u drugom
načinu lečenja najvažnije je da lečenje počne što ranije, ukoliko je moguće
unutar prvih nekoliko sati. Način lečenja zavisi i od eventualnih drugih bolesti
od kojih bolesnik u isto vreme boluje.

Mehanička procedura lečenja infarkta srca zahteva saglasnost pacijenta, koju on
potvrđuje svojim potpisom. Nakon primene jednog ili drugog načina osnovnog
lečenja, bolesnik nastavlja da se leči raznim lekovima neophodnim za
stabilizaciju bolesti (antitrombolitički lekovi, beta blokatori, AC-inhibitori,
antiaritmici, statini i slično). Propisivanje lekova iz navedenih grupa je
individualno za svakog pacijenta, uvažavajući savremene stručne preporuke.

Odmah preduzete mere u lečenju

: sve veće iskustvo pokazuje da se bolesnici

najbolje lece u specijalnim koronarnim jedinicama koje su snabdevene
elektronskim uređajima, alarmnim signalima, mogućnošću da se sve promene
snime, uređajima za ponovno vraćanje u život kao i posebno izvežbanim
sestrama i lekarima. Poznato je da je u prvih nekoliko sati posle napada veći
rizik od ventrikularne fibrilacije i iznenadne smrti. Potrebno je preduzeti sve
mere kako bi se ovi bolesnici što pre našli u koronarnim jedinicama na koji
način bi se smanjila i smrtnost van bolnice.