Albaniji, na Kosovu i u Srbiji) i viših zarada u javnom sektoru i transfera (u BJR Makedoniji i
Crnoj Gori).  Snažan privredni rast i reforme na tržištima rada i dalje podstiču stvaranje radnih
mjesta u privatnom sektoru. Uz brži privredni rast, smanjena rigidnost tržišta rada dovela je u
Srbiji do rasta zaposlenosti od 4,7 odsto tokom prve polovine 2016. Napori uloženi u prevođenje
radnika u legalne tokove doprinijeli su povećanju zaposlenosti od 6,7 odsto u Albaniji. Međutim,
uprkos   nedavnim   poboljšanjima,   zaposlenost   je   i   dalje   ispod   nivoa   od   prije   krize   u   svim
zemljama JIE6 osim BJR Makedonije i Crne Gore. Stopa nezaposlenosti je nastavila da opada u
većini zemalja osim u Crnoj Gori, gdje je porasla, i to dijelimično usled nedavno usvojenih mjera
javne politike. Pa ipak, regionalni prosjek je i dalje visok i iznosi nekih 25 odsto. Prijetnju
kratkoročnim   izgledima   za   zemlje   JIE6   predstavljaju   negativni   rizici,   pri   čemu   su   naročito
osjetljive eksterne pozicije. Očekuje se da će se deficit tekućih transakcija (DTT) čitavog regiona
u 2016. godini zadržati na nivou od 6,4 odsto BDP-a, što je više nego u 2015. jer je smanjenje
deficita   u   Srbiji   kompenzovano   povećanjem   deficita   u   susjednim   zemljama.   Veći   deficiti
spoljnotrgovinske   razmjene,   smanjeni   iznosi   doznaka   i   isplate   dividendi   nerezidentnim
investitorima osnov su ovakvih kretanja u Albaniji i Crnoj Gori i na Kosovu. Povećanje deficita u
Bosni i Hercegovini (BiH) i Albaniji može se objasniti nižim prilivima prihoda i doznaka. Posle
značajnog porasta u 2015, učešće neto priliva stranih direktnih investicija (SDI) u BDP-u opalo je
u 2016, ali se njima i dalje finansira značajan deo DTT-a. Portfolio investicije u opadanju su već
nekoliko uzastopnih perioda, što odražava negativna kretanja na međunarodnim tržištima. Zemlje
koje su nastavile napore usmjerene ka fiskalnoj konsolidaciji stabilizovale su svoj javni i javno
garantovani (JJG) dug po prvi put od početka globalne krize. Fiskalna konsolidacija počela je da
pokazuje efekte, i pomogla je da se prosečni fiskalni deficit regiona smanji sa 3,6 odsto BDP-a u
2015. na 3,4 odsto u 2016. U pozitivnim rezultatima prednjačile su Albanija, BiH i Srbija, koje su
nastavile sprovođenje mjera fiskalne konsolidacije i u kojima se ove godine po prvi put od 2009.
očekuje bilježenje niskog ili smanjenog fiskalnog deficita i smanjenog javnog i garantovanog
(JJG) duga. Nasuprot tome, očekuje se pogoršanje fiskalnih pozicija Kosova, BJR Makedonije i
Crne Gore, što će dovesti do većeg iznosa JJG duga. U većini zemalja JIE kreditiranje privatnog
sektora polako se oporavlja. Uz povećanje obima privredne aktivnosti u Srbiji je došlo i do
ponovnog   povećanja   obima   kreditiranja.   Slično   tome,   masa   novih   kredita   u   porastu   je   i   u
Albaniji, i to naročito kada je reč o zaduživanju radi potrošnje, kao i na Kosovu, gdje stimulus
predstavljaju niske kamatne stope. Rast kredita ostao je pozitivan u BJR Makedoniji i na Kosovu,
iako   je   pad   poverenja   negativno   uticao   na   zaduživanje   privrede   tokom   prve   polovine   2016.
Kreditni rast je slabiji u Crnoj Gori usled niže tražnje korporativnog sektora za kreditima; činioci
na strani ponude ograničili su rast kredita i u BiH. Iako su banke u regionu profitabilne, likvidne i
adekvatno kapitalizovane, stopa problematičnih plasmana (NPL) i dalje je viša nego prije krize.
Kratkoročni izgledi za privredni rast u zemljama JIE6 su pozitivni, ali rizici naglašavaju značaj
strukturnih reformi za uspješnu promijenu orijentacije sa domaćih ka eksternim izvorima rasta.
Predviđa se povećanje stope rasta u regionu sa 2,7 odsto u 2016. na 3,6 odsto u 2018. usled
povećane   domaće   tražnje   –   investicija  uz   podršku   potrošnje  –   kao   i  usled   oporavka   izvoza.
Međutim,   izgledi   privrednog   rasta   u   EU,   kao   i   drugi  činioci  koji   dovode  do   neizvesnosti   u
regionu,  i dalje  opterećuju  prognoze  rasta  za  zemlje JIE6.  Kako  većina zemalja ili izlazi  iz

izbornih ciklusa ili tek ulazi u njih, politička neizvijesnost dodatno otežava prisutne rizike, mada
početak novog političkog ciklusa pruža priliku za pokretanje strukturnih reformi. Problemi koji
ograničavaju potencijalni rast u zemljama JIE6 su stalno prisutna nezaposlenost, slabo poslovno i
regulatorno okruženje, neadekvatan kvalitet javnih usluga, plitka integracija u globalne tokove i
neodrživo korišćenje privrednih resursa.

Investicije i dalje ostvaruju snažan doprinos privrednom rastu. Očekuje se da će u 2016.
investicije biti primarni pokretač privrednog rasta u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, i značajan
pokretač rasta na Kosovu i u BiH (Grafikon 2.).

Grafikon 2. Investicija i potrošnja pokreću rast

Izvor: centralne banke i statistički zavodi