Nega kod epilepsije

Nega pacijenta sa epilepsijom

Epilepsija   predstavlja   hronično   neurološko   oboljenje   koje   se   manifestuje   spontanim 

ponavljanjem epileptičkih napada usled povremenog, iznenadnog, ekscesivnog i naglog lokalnog 

pražnjenja sive mase. Da bismo mogli da govorimo o epilepsiji kao bolesti neophodno je da se ti 

napadi ponove dva ili više puta.[1,2] Epileptički napad traje ograničeno, obično kratko, a u 

retkim slučajevima se pojavljuje u formi epileptičkog statusa. Epilepsiju karakterišu promene na 

EEG-u koje se mogu registrovati tokom napada (iktalno) i van napada (interiktalno). Ovo je 

najčešća ozbiljna hronična neurološka bolest. Podaci o prevalenciji za većinu zemalja se kreću u 

opsegu od 5 do 10 slučajeva na 1000 stanovnika, što znači da skoro svaka stota osoba boluje od 

epilepsije. Procenjuje se da 1/3 bolesnika ima do jednog napada godišnje, 1/3 bolesnika ima 1-12 

napada   godišnje,   a   1/3   veći   broj   napada   u   toku   godine.[1]   Po   međunarodnoj   klasifikaciji 

epileptički napadi se svrstavaju u dve grupe: a) Fokalne ili žarišne (prosti i složeni fokalni 

napadi, sa sekundarnom generalizacijom) b) Generalizovane (apsansni, toničko-klonički, tonički, 

atonični,   mioklonički).   Prema   etiologiji   ovo   oboljenje   može   biti   idiopatsko   (nasledna 

predispozicija,   genske   mutacije),   simptomatsko   (posledica   strukturnog   oštećenja   mozga, 

infekcije, intoksikacije) ili kriptogeno (verovatno simptomatski, ali bez utvrđenih uzorčnika). U 

postavljanju dijagnoze kod ovih pacijenata neophodno je dobro uzeti anamnestičke podatke, 

posebno o faktorima rizika (porodična anamneza, psihomotorni razvoj, febrilni napadi, povrede 

glave) i precipitirajućim činiocima (infekcije, lekovi, narkotici, alkohol, metabolički poremećaji, 

sistemske bolesti, lišavanje spavanja). Osim neurološkog pregleda, potreban je fizikalni pregled, 

procena   psihičkog   i   kognitivnog   funkcionisanja,   EEG   pregled,   neuroradiološki   pregled   (CT, 

NMR).[1,2]

Terapijski   plan   se   prilagođava   svakom   bolesniku,   sa   ciljem   da   suzbije   napade   bez   ili   uz 

minimalna   neželjena   dejstva.   Uz   adekvatnu   farmakološku   terapiju   potrebno   je   da   pacijent 

izbegava činioce koji mogu da povociraju napade (lišavanje spavanja, zamor, stres, alkohol, 

visoku febrilnost) i specifične nadražaje kod refleksne epilepsije (trepćuće svetlo, video igrice, 

glasnu muziku, čitanje naglas). Pacijentu i porodici treba objasniti važnost redovnog uzimanja 

terapije, koja traje više godina, i ohrabriti ih da ne moraju značajno promeniti način života i 

socijalnog   funkcionisanja   (u   zavisnosti   od   profesije).[1,2]   Epilepsija   postavlja   brojne 

psihosocijalne izazove - to je visokostigmatizovano, često pogrešno shvaćeno stanje koje može 

da ograniči mobilnost i zapošljvanje, ali i socijalne i obrazovne mogućnosti. Osim edukacije 

pacijenata i članova njihovih porodica o bolesti i tretmanima, medicinske sestre treba da deluju 

kao   savetnici,   pomažući   pacijentima  da   pronađu   odgovarajuće  resurse   u   zajednici,   zatim   da 

edukuju javnost i promovišu pozitivan odnos prema ljudima sa epilepsijom.[3] Kako bismo 

postigli najbolje zdravstvene ishode za pacijente sa epilepsijom, pružanju nege treba pristupiti 

sistematski,   planski,   organizovano,   kako   to   metoda   procesa   zdravstvene   nege   podrazumeva. 

Medicinska sestra kao profesionalac treba da kroz posebno individualizovani plan nege pomogne 

da   se   poboljša   kvaliteta   života   ovihpacijenata.[4,5]   Cilj   ovog   rada   je   da   se   kroz   proces 

zdravstvene nege, utvrde dijagnoze nege i sestrinske intervencije koje su specifične i koje bi 

obezbedile   kvalitetniju   negu   obolelih   od   epilesije.   Metod   rada:   Nakon   dobijanja   usmenog 

pristanka   pacijenta   o   dobrovoljnom   učešću,   prikupljeni   su   podaci   o   stanju   i   potrebama   za 

zdravstvenom negom kod pacijenta kod koga je već dijagnostikovana epilepsija. Za uzimanje 

sestrinske anamneze korišćena je dokumentacija - sestrinska opservacija neurološkog bolesnika 

po   procesu   zdravstvene   nege[5],   izmerene   su   vrednosti   vitalnih   parametara,   korišćena   je 

opservacija pacijenta i analiza dokumentacije.

Sestrinska opservacija - opšti podaci i utisci o pacijentu Pacijent M.M. rođen 1989. godine iz 

Beograda,   po   zanimanju   laboratorijski   tehničar.   Živi   sa   suprugom   i   ćerkom,   u   materijalnim 

uslovima koji zadovoljavaju osnovne egzistencijalne potrebe. Hospitalizovan je po drugi put sa 

dijagnozom Epilepsia. Negira postojanje drugih bolesti i alergija. Primljen je zbog napada koji se 

dogodio pre dva dana. Bolestje prisutna dve godine, a napad zbog kojeg je hospitalizovan je treći 

po redu. Prilikom uzimanja sestrinske anamneze pacijent izjavljuje da ima glavobolju, problem 

sa spavanjem (isprekidan san), oslabljen apetit i prisustvo oštećenja na jeziku i bukalnoj sluznici 

kao   posledica   ugriza   tokom   napada.   Prisutna   je   zabrinutostu   vezi   sa   ishodombolestii 

ponavljanjem napada. Bolesnk je pokretan, samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog života, 

a oštećenja senzornih imotornih funkcija nisu prisutna. Procena zdravstvenog stanja Svest je 

očuvana, zenice uredne, orijentisan u vremenu prostoru i prema drugima. Vrednosti vitalnih 

funkcija u granicama normalnih: respiracije 18/MIN, P 80/min TA 120/80mmHg, T 36,5°C. 

Senzorne   funkcije   (vid,   sluh,   miris,   ukus)   i   senzibilitet   očuvani.   Komunikacija   je   uredna, 

očuvana   sposobnost   izgovaranja   i   razumevanja   govora,   nema   poremećaja   čitanja,   pisanja   i 

računanja.   Motorne   funkcije   su   takođe   očuvane.   Procena   funkcionalnog   stanja   Pacijent   je 

samostalan u postelji, pokretan i samostalno obavlja ličnu higijenu, kao i hranjenje. Kontroliše