1 Nastanak I predmet ekonomije
Pojam ekonomija ima anticko poreklo, slozen od dve grcke reci oikos sto znaci
gazdinstvo kuca I nomos, pravilo, zakon,red. Starogrci filozof Ksenefon je u 4 veku pre
nove ere napisao delo ,,Oikonomikus,,. U antickoj Grckoj pojmom ekonomija
oznacavana su pravila vodjenja domacinstva.
2 Predmet izucavanja ekonomije
Ekonomija proistice is ekonomskih procesa I odnosa koje ljudi obavlaju I uspostavljaju,
nastojeci da obezbede kako sopstvenu egzistenciju tako I socijalnu reprodukciju.
Ekonomika kao pozitivisticka ali kao I normativisticka nauka treba da odgovori na sl
pitanja, sta se proizv., kako se proizvodi, za koga se proizv. i kako obezbediti kontinuitet
procesa..
3 Merkantilisti I Fiziokrati, slicnosti I razlike
To je pravac ekonomskog misljenja poznat kao merkantilizam, to je ekonomska filozofija
trgovaca I drzavnih sluzbenika. Oni su uveli opsti porez, protekcionisticke mere kao sto
su carine, izvozne takes I posebno drzavno knjigovodstvo koje sluzi za upravljanje
tokovima novca. Zato se smatra da je merkantilizam postavio temelje drzavnoj
intervenciji, odnosno formulisanju principa ek.politike. Fiziokritizam se javlja u 18 veku
kao reakcija na stavove merkantalista. Fiziokrtitizak za razliku od merkantilizma istice
mat.poizvonju kao najvazniju privrednu delatnost. Bitna razlika je fiziokrata u njihovom
stavu, da ne postoji nikakav znacajniji ek.interes iznad interesa pojedinca.
4 Klasicna britanska politicka ekonomija
Ekonomska misao u periodu od sredine osamnestog do sredine 19 veka, najvecim delom
razvijala se u V.Britaniji, a njeni najznacajniji predstavnici su Peti, Smit,Rikardo, Sej,
Mil. Klasicna ek.teorija bavila se rastom,razvojem I istrazivanjem prirode I uzroka
bogatstva naroda, raspodele nacionalnog proizvoda izmedju faktora proizv. u uslovima
rastuceg stanovnistva, ogranicenih resursa I slobodene konkurencije u ekonomiji u kojoj
dominiraju privatne kompanije. Skola klasicne ek. Utemeljila je teoriju radne vrednosti,
utvrdila proizvodni rad, zasnovala teoriju slobodne konkurencije.
5 Mrksisticka politicka ek.
Utemeljena ek na dijalektickom I istorijskom materijalizmu, tretira kapitalizam kao
istorijsku prolaznu stepenicu razvoja ljudskog drustva I sve pojave I procese posmatra u
njihovom nastajanju, razvoju I nestajanju. Marksisticka ek.razvila je naucni metod
apstrakcije pokazujuci da se samo na osnovu adekvatne primene naucnog induktivno-
deduktivnog metoda moze pouzdano raztkriti karakret ek.zakona. Sustina marksisticke
ek. Je teorija radne vrednosti izmedju rada najamnog radnika I njegove radne snage kao
robe.
6 Subjektivna/psiholoska skola politick eek.
Nastala 40-tih god. 19 veka. Naziv je dobila po istorijskom metodu koji primenjuje u
izucavanju ek.procesa. Ona ne ispituje povezanost I medjuzavisnost ek.pojava I procesa
izvan okvira jedne nacionalne zajednice, ona negira postojanje objektivnih ek. Zakona,
smatrajuci da nije moguce govoriti o jedinstvenom ek. Procesu u razlicitim zemljama I
teorijski uopstavati poajve na nacin kako to cine klasicna I marksisticka ek. Ova skola se
razlikuje od klasicne ek. Jer ne zastupa nesputano delovanje trzista vec mogucnost
ek.razvoja pripisuje neekonomskim faktorima u kojima presudnu ulogu ima drzava.
7 Marginalisticka ek
Pojavljuje se drugom polovinom 19 veka. I nazivaju je Subjektivna skola ekonomije. Ona
istice subjektivan odnos coveka kao pojedinca prema stvarima koje sluze zadovoljavanju
njegovih potreba odnosno korisnost tih stvari. Istrazuje nacela koja odredjuju ponasanje
pojedinca koje garantuje maksimiranje njegove korisnosti kao preferencije.
8 Neoklasicna ek.
Sporenja izmedju klasicnih I e marginalista o tome sta odredjuej vrednost, cenu nekog
ek.dobra-troskovi proizv. kao objektivna kategorija ili subjektivan osecaj korisnosti
nekog dobra kao kupca-trajala su sve do ojave dela cuvenog ekonomiste Alfreda Marsala
(1842-1924). On je napravio sintezu faktora koji zajednicki determminisu vrednost robe
I na strain traznje I na strain ponude.
9 Kenzijanizam
Usmerenost ek. na makroekonomske probleme posledica je velike svetske ek.kriye 1929-
1933 koja je pokazala da otkazuje automatski mehaniyam reprodukovanja kapitalistickog
nacina proiyvodnje. Kejns je osporio Sejov zakon trzista po kojem je svaka ponuda stvara
traznju te da su stoga one uvek u ravnoteži. Kejns istice potrebu bavljenja
makroekonomskim fenomenima proizvodnje, podsticanja stednje I investiranja. On se
zalaze za takvu intervenciju samo dok se ne postigne puna zaposlenost a potom
ekonomiju treba prepustiti slobodnoj konkurenciji. Neokenzijanci sledbenici Kejnsa,
nastavljaju tradiciju kenzijizma. Oni prihvataju najbitnije Kejsnsove stavove zastupajuci
stanovnistvo I resavanje problema nezaposlenosti. Inflacije I njeno obuzdavanje, a
narocito stagflacije.
10 Monetarizam /Cikaska skola ek.
Monetarizam se zalaze za podsticanje na strani ponude , oslobadjanjem proizvodjaca od
visokih poreza I drugih dadzbina uz stabilnu vrednost novca, slobodno delovanje trzisnih
zakona I reprivatizaciju. Pri tome problemi nezaposlenosti resavali bi sredstvima od
oporezivanja povecanja plata iznad porasta produktivnosti rada.
11 Neoklasicna ekonomska sinteza
Savremena ek nauka razvijala se u dva pravca. Jedan predstavljau sledbenici Adama
Smita koji se zalazu za slobodno trziste uz minimalnu ulogu drzave u privredi. Taj pravac
se naziva neoklasicna ekonomska nauka. Drugi pravac cine neokkejncijanci koji
