1
-TESTAMENT-
UVOD U RAD
Testament (zaveštanje, oporuka, poslednja volja...) predstavlja zakonom uređeni oblik
jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica (testator, ostavilac,
defunktus ili dekujus), kojom ono određuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti i,
eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrti. Oporuku može sastaviti svaka
fizička osoba ako je navršila šesnaest godina života i sposobna je za rasuđivanje. Prema tome,
ne traži se potpuna poslovna sposobnost. Oporučitelj nije sposoban za rasuđivanje ako u
trenutku pravljenja oporuke nije u stanju shvatiti značenje svojeg očitovanja i njegove
posljedice, ili nije u stanju vladati svojom voljom toliko da postupa u skladu s tim znanjem.
2
1. POJAM TESTAMENTA
U naslednom pravu testament ima više značenja:
1.
u formalnom smislu
zaveštanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog
naslednopravnog efekta, data u zakonom utvrđenoj formi za testament. U tom smislu neka
osoba može imati više testamenata, od kojih će važeći biti samo onaj poslednji (poslednja
volja ostavioca). Međutim dešava se situacija da zaveštalac napiše više testamenata, a da u
poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. Tada će, u određenoj
meri, važiti i prethodni testamenti.
2.
u materijalnom (subjektivnom) smislu
zaveštalac može imati samo jedan testament - to
je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena, jer je to ono što će
biti sprovedeno u pravnom životu. Testament u materijalnom smislu predstavlja
vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, što znači da, ako npr. testament bude uništen, on
će i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako se nekako sazna njegova sadržina (ili bude
rekonstruisan), sud će postupiti po toj volji.
3.
u objektivnom smislu
, testament predstavlja ispravu koja sadrži ostaviočevu poslednju
volju, odn. objekt na kome je napisan testament (npr. parče papira).
2. PRAVNA PRIRODA TESTAMENTA
Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog posla:
1.
pravni posao
mortis causa
(za slučaj smrti) - je posao koji se preduzima za života, ali
njegova pravna dejstva otpočinju tek smrću određenog lica (u ovom slučaju ostavioca);
2.
dobročin (lukrativni) pravni posao
- je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija korist, a
da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu;
3.
jednostran pravni posao
- nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne volje;
4.
strogo lični pravni posao
- je onaj kod koga je isključeno svako zastupanje.
Zaveštalac mora lično, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, da iskaže sadržinu svog
testamenta. Jedini način da drugo lice učestvuje u procesu nastanka testamenta je taj da daje
savete koje se tiču forme, a nikako sadržine, jer će u suprotnom slučaju testament biti
ponšiten;
5.
formalni pravni posao
- je onaj za čiju se punovažnost zahteva da bude sastavljen u
naročitoj formi koju propisuje zakon (tzv. forma ad solemnitatem). Naš zakon dozvoljava više
formi testamenta;
6.
jednostrano opoziv pravni posao
- obzirom na to da je testament jednostrani, strogo lični i
dobročin posao, proizlazi ovlašćenje zaveštaoca da u svakom trenutku opozove tu svoju
poslednju volju. Jedino ograničenje koje se njemu postavlja je to da on mora testament da
opozove u nekoj od zakonom određenih formi za sastavljanje testamenta. On NE MORA da
testament opoziva baš u onoj formi u kojoj ga je sastavio!
