2
САДРЖАЈ
1. УВОД...............................................................................................................................3
2. ИСТОРИЈА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ..........................................................................4
3. ГРАНИЦЕ, ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПОВРШИНА ТЕРИТОРИЈЕ.................5
4. ПРИРОДНО – ГЕОГРАФСКА ОБИЉЕЖЈА...............................................................5
4.1. Рељеф и геолошка грађа.............................................................................................5
4.2. Клима............................................................................................................................6
4.3. Хидрографија...............................................................................................................7
4.3.1. Риеке Црноморског слива..........................................................................................7
4.3.2. Риеке Јадранског слива..............................................................................................7
4.3.3. Риеке Егејског слива..................................................................................................8
4.3.4. Природна језера........................................................................................................8
4.3.5. Вјештачка језера........................................................................................................8
4.4. Биљни и животињски свијет......................................................................................8
5. АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЈЕЛА И МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС........................9
6. ДРУШТВЕНО – ГЕОГРАФСКА ОБИЉЕЖЈА...........................................................9
6.1. Природно кретање и структура становништва........................................................9
6.2. Распоред становништва и густина насељености....................................................10
6.3. Насеља........................................................................................................................10
7. ЕКОНОМСКО – ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ...............................................................10
7.1. Пољопривреда и сточарство.....................................................................................10
7.2. Рударство и енергетика.............................................................................................11
7.3. Индустрија..................................................................................................................11
7.4. Металургија...............................................................................................................11
8. КУЛТУРНА БАШТИНА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ.................................................12
9. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................13
10. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................14
4
2. ИСТОРИЈА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Још у раном Средњем вијеку Косово и Метохију је насељавао у великој већини
јединствени српско-словенски етнос. У ХI и XII вијеку српски кнежеви су почели да
показују интерес за ту област коју су насељавали Срби, и која је крајем XIII вијека, у вријеме
династије Немањића, коначно припојена Србији. До тада је територија Косова припадала
Византији и ниједан већи поход туђина или непријатељских народа није на њега вршио
притисак. Што се тиче етничког састава, у то време Косово је у потпуности била српска
земља: бројност лутајућих албанских племена, која су у то време још увек представљала
грко-католике, износила је два одсто од укупног становништва Косова.
После турске најезде српска држава је изгубила своју независност, а српски народ
слободу. Турски јарам је имао катастрофалне последице за хришћанску судбину, и у свим
крајевима, па и на Косову, покварио је даљи живот Срба. Већ у XIV вијеку почели су први
масовни прогони и сеобе Срба, али чак и по тадашњим турским изворима у XV вијеку Срби
су и даље представљали апсолутну већину на Косову – око 97%, у односу на муслимане. У
ове последње су спадали Турци и Албанци, који су прешли у ислам.
Како би се спасили турског јатагана, запажало се и пресељавање Срба са Косова
у северне делове Србије. Сваки народни устанак турске власти су гушиле уз помоћ
албанских номада, што је доводило до обавезних судара Срба са Албанцима.
Турско-албански програм за коначно решење српског питања на Косову и
Метохији је ушао у још жешћу фазу у XIX вијеку, иако је област и даље називана Стара
Србија, а Срби имали јасну већину над представницима других народности. Погроми, до
којих је долазило почетком тог вијека, после Берлинског конгеса 1878. претворили су се у
отворени геноцид српског народа. Следећих 30 година од тог Конгреса само број Срба који
је насилно пресељен у различите делове Србије премашио је 150.000.
Један од резултата Балканских ратова 1912. – 1913. године је био да су се земље
Балканског полуострва ослободиле турског јарма. Косово је ушло у састав Југославије као
саставни део Србије. Актом из Сен-Жермена од 10. септембра 1919. регулисани су односи
свих народа и нација који су живели на простору нове државе. По резултатима Другог
светског рата Косово остало је у саставу Србије као аутономна покрајина. Из различитих
разлога у периоду од педесетих до осамдесетих година прошлог вијека централна власт из
Београда није обавјештавала јавност о етничким процесима који су се дешавали на Косову и
Метохији, где је преко „Албанске националне комунистичке партије“ албанско
становништво покрајине наставило консолидацију идеје Велике Албаније, те се већ
осамдесетих година појављују најразличитије илегалне организације. Доказ о реченом су
цифре из пописа становништва: 1961. године Срба је на Косову било 17,4 одсто, а 1981. –
само 15%.
Уставна реформа из 1989. године имала је за циљ да прекине насталу ситуацију,
као и понижавање Срба и као најважније да изједначи права свих становника Косова,
очувавши у саставу Србије тај дио српске постојбине. Али, иницијатива је послужила само
као замајац да Албанци од почетка 90-их година почну отворено да се наоружавају уз помоћ
средстава из Албаније, коначно прелазећи на терор против српских насељених места и
против исте српске структуре власти. Проширењу терора су допринели први успеси,
постепено захватајући и градове у покрајини. Године 1998. у Пећи је убијено неколико ђака
и студената, што је потресло централну владу тако да је она натјерала да се на Косову уведе
војне јединице. Југословенска армија је брзо успела да скоро потпуно разбије отпор
5
терористичким „Армије за ослобођење Косова“, што ни мало није одговарало плановима
НАТО-а.
Дана 24. марта 1999. САД су, без одговарајуће резолуције УН, заједно са неким
својим сателитима, почеле да бомбардују Србију, за шта су као повод послужиле такозване
„етничке чистке Албанаца на локалитету Рачак“. Бомбардовање дуго 78 дана натерало је
Београд да изведе армију са Косова, где су распоређене међународне миротворне снаге
(КФОР).
Дана 17. фебруара 2008, кршећи све међународне уговоре, геноцид и крв српског
народа, албански терористи су по стилу слично Турцима прогласили независност Косова.
Акт је одмах признао аутор читавог тог кошмара – САД.
3. ГРАНИЦЕ, ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПОВРШИНА ТЕРИТОРИЈЕ
Косово и Метохија се налази на југу Србије, у централном дијелу Балканског
полуострва, у југоисточној Европи. Заузима површину од 10.887 km², са просјечном
надморском висином од око 800 m, али са изразитим висинским промјенама рељефа и
морфологије. Најнижи дијелови Косова и Метохије налазе се на надморској висини од 297
m (Бели Дрим на граници са Албанијом), а највиша тачка је Ђеравица са надморском
висином од 2.656 m.
Простор који се у западној литератури и политичком речнику означава као Косово, а
под којим се подразумева територија административно-политичког ентитета Косово,
заправо чине двије одвојене географске цјелине – удолине Метохија и Косово.
Метохија се налази на западној, а Косово на источној страни и ове две удолине су раздвојене
планинама Чичарицом (висина 1.091 м) и Црнољевом (1.771 м). Планински предјели
заузимају скоро двије трећине Косова и Метохије (у даљем тексту КиМ), или тачније 63,5
одсто од укупне територије. Планински масиви се нарочито истичу својом висином у
западном и јужном дијелу КиМ, у дјеловима ка Црној Гори, Албанији и Македонији.
Највиши врх на територији Републике Србије налази се на Косову и Метохији, и то је
Ђеравица са 2.656 м.
Западна и јужна граница АП КиМ уједно су и границе Републике Србије према Црној
Гори (у дужини од 79 км), Албанији (112 км) и Македонији (159 км). Источна и сјеверна
граница АП КиМ је унутрашња граница, која је Резолуцијом 1244 СБ УН дефинисана као
„административна линија између Србије и Косова“ и протеже се у укупној дужини од 352
км.
Косово и Метохија има повољан географски положај. Дијелови Шар-планине,
Динарских планина и Копаоника спуштају се ка КиМ и дају посебан печат физиономији
овог простора. Оне га у доброј мјери затварају скоро са свих страна, па је територија КиМ
практично „ограђена“ високим планинским масивима, што јој обезбјеђује природну
заштиту и лакшу одбрану од непријатеља. Повољан географски положај се огледа и у
одличној саобраћајној повезаности са околним подручјима.
Због високих планинских ланаца који окружују КиМ, саобраћајнице су се пружале
природним усјекама – речним клисурама. На сјеверу је то представљала Ибарска клисура,
на западу Руговска клисура, на југоистоку Качаничка клисура, док су се на југозападу и
истоку главне саобраћајнице протезале уз токове Белог Дрима и Биначке Мораве.
