Zaštita prava deteta

1

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO 

Zaštita prava deteta

Seminarski rad 

Mentor

Student

Beograd

Sadržaj

Uvod.........................................................................................................................................................2
1.

Konvencija o pravima deteta...........................................................................................................3

2

1.1. Prava deteta u porodičnom zakonu Republike Srbije......................................................................6
2.

Zaštita prava deteta.........................................................................................................................9

3.

Deca ulice.......................................................................................................................................11

4.

Aplikativnost rada..........................................................................................................................13

5.

Zaključak........................................................................................................................................13

Literatura...............................................................................................................................................15

4

1. Konvencija o pravima deteta

Prvi dokumenti koji proklamuju prava deteta potiču iz 20. veka, ali je na konstituisanje 

posebnog korpusa prava deteta – u okviru međunarodnog prava ljudskih prava – bez sumnje 

najviše uticalo usvajanje i gotovo univerzalna ratifikacija Konvencije o pravima deteta. Ovaj 

međunarodni dokument pokazuje široku saglasnost o tome šta su to opšta, univerzalna prava 

deteta, koja postoje sama po sebi, dok izvori prava služe samo da bi se ta prava opisala i 

sistematizovala.

1

  Zbog masovnog umanjivanja vrednosti životnih šansi i povreda prava deteta 

kao prvi korak je donesena "Povelja o pravima deteta" 20. novembra 1959. godine. Od tada je 

20. novembar poznat i kao “Dan prava deteta”. U preambuli ove Povelje stoji rečenica koja 

ukazuje na njen smer i kaže da čovečanstvo duguje deci najbolje što ima. 1979. godine, 

podnesen je predlog da se ova Povelja proširi tako da bude međunarodno- pravno obavezujuća. 

10   godina   kasnije,   11.   decembra   1989.   godine,   nakon   napornih   pregovora,   donesena   je 

Konvencija o pravima deteta od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja sadrži 54 

člana. Ovaj dokument do sada su ratifikovale 193 države.

 Neki od članova Konvencije su:



Definicija deteta - Svaka osoba ispod 18 godina smatra se detetom, ukoliko ta 

starosna   granica   nije   prema   nacionalnim   zakonima   niža.   anica   nije   prema 

nacionalnim zakonima niža.



 Jednako postupanje - Sva prava važe bez izuzetka za svako dete. Obaveza je 

svake dražve da decu zaštiti od bilo kakve forme diskriminacije



U najboljem interesu deteta - Kod donošenja političkih, pravnih i društvenih 

odluka najpre se u obzir moraju uzeti interesi deteta.



Opstanak i razvoj - Svako dete ima pravo na život. Država se izričito obavezuje 

da će garantovati opstanak i razvoj deteta.



Sloboda misli, savesti i religije - Država mora poštovati pravo deteta na slobodu 

misli, savesti i religije, bez ograničavanja odgovarajućeg uticaja roditelja.

1

  Matorčević M. “ Priručnik za roditelje - prava iz socijalne zaštite”, Beograd 2012. Str. 3

5



Zaštita od zloupotrebe i zapostavljanja - Država   štiti dete od svake forme 

zlostavljanja od strane roditelja ili drugih osoba koje imaju pravo na brigu o 

detetu, te razrađuje odgovarajuće socijalne programe da bi sprečila zloupotrebu 

i pomogla onima kojima je pomoć potrebna. 

2

Još neki bitni članovi jesu i zaštita dece koja nemaju porodicu, deca sa teškoćama u razvoju, 

zloupotreba   droga,   seksualna   zloupotreba,   trgovina   decom,   prednost   višim   pravnim 

standardima itd. Bitno je pomenuti da se država obavezuje na osiguranje posebne zaštite za 

decu koja nemaju porodicu, i obavezuje na pronalazak odgovarajućeg smeštaja u hraniteljskim 

porodicama ili odgovarajućim institucijama koje se bave odgojem i brigom o deci. Ovo je jako 

bitno jer svako dete treba da odrasta u zajednici, ali po mom mišljenju institucije dobro treba da 

prate u koju porodicu šalju dete kako ne bi dolazilo do zlostavljanja i nasilja te dece. Kada 

govorimo o deci sa poteškoćama u razvoju, to svako dete pravo na posebnu brigu, obrazovanje i 

unapređivanje. Na taj način se svakom detetu sa teškoćama u razvoju treba omogućiti najveća 

moguća mera samostalnosti i socijalne integracije.

Deca takodje imaju pravo da budu zaštićena od upotrebe droga i opojnih sredstava, kao i od 

učešća u produkciji ili trgovini drogom, seksualnog zlostavljanja i iskoriscavanja itd. Ni jedno 

dete     ne   sme   se   mučiti,   niti   se   prema   njemu   sme   okrutno   postupati.   Dete   ne   sme   biti 

protivpravno kažnjeno, niti mu se na taj način sme oduzeti sloboda. Smrtna kazna ili doživotna 

kazna zatvora bez mogućnosti pomilovanja ne smeju se izricati deci mlađoj od 18 godina. Deca 

kojima je oduzeta sloboda moraju u zatvorima biti smeštena odvojeno od odraslih, ukoliko za 

najbolji interes deteta ne važi suprotno. Deca koja su zatvorena moraju imati pravno ili neko 

drugo odgovarajuće zastupanje pred sudom i mora im se omogućiti kontakt sa roditeljima.

Na kraju ovog dela možemo reći da je Konvencija o pravima deteta i najvažniji međunarodni 

dokument koji je naša zemlja potpisala. 

3

2

Vidi

 Draškić M., Porodično pravo i prava deteta, Službeni glasnik.2007. Str.219-232

Prof.Dr. Antić O., “Nasledno pravo” Beograd 2010.

3

 Vidi 

Ann-Lis Svensson - “Konvencija o pravima deteta”, UNICEF Beograd