Dosadašnja i buduća proširenja Evropske Unije

UNIVERZITET U BEOGRADU 

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA 

SEMINARSKI RAD  

DOSADAŠNJA I BUDU

Ć

A  

PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE 

Mentor: 

Autor:                                                     

Prof. dr Dragana Kragulj 

Pavle Miloševi

ć

 1/07 

Beograd, decembar, 2007. 

2

APSTRAKT

Evropska unija je danas jedan od najmo

ć

nijih ekonomskih i politi

č

kih 

č

inilaca na 

svetu. Od njenog ro

đ

enja 9. maja 1950. godine, kada je Šumanov plan bio prihva

ć

en od 

strane šest zemalja, pa sve do današnjih dana ona je prošla težak put, mahom ispunjen 

uspehom. Tom uspehu su u mnogome doprinela širenja Unije i same nove 

č

lanice. Do 

sada je izvršeno šest etapa priklju

č

enja novih 

č

lanova u Evropsku uniju. Ulazak Velike 

Britanije je predstavljao vra

ć

anje dobrih odnosa koji datiraju iz Drugog svetskog rata, 

Ve

ć

 u drugom proširenju Gr

č

ka je postala prva mediteranska „nova” demokratija koja je 

postala 

č

lan EU. 

Č

etvrto proširenje je zaokružilo spisak visokorazvijenih zemalja Evrope 

koje su 

č

lanovi Unije. Peto proširenje je do sada bilo najmasovnije, u kome je još deset 

zemalja postalo deo zejednice. Šesti krug se zbio ove, 2007. godene u kome su naši susedi 

Rumuni i Bugari ušli u Uniju. 

Srbija je u grupi zemalja koje željno iš

č

ekuju 

č

lanstvo u EU. Njen put do toga je 

ispunjen mnogim preprekama, koje vlasti Srbije više ili manje uspešno rešavaju. Mada po 

nekim predvi

đ

anjima ona može postati deo zajednice u narednih 6-7 godina. 

4

1.

ZA

Č

ECI EVROPSKE UNIJE ILI

PO

Č

ECI INTEGRACIJA DRŽAVA ZAPADNE EVROPE 

Ideja o ujedinjenju Evrope je znatno starija nego što na prvi pogled izgleda. Evropa 

je imala jako burnu istoriju, naro

č

ito krajem, devetnaestog i po

č

etkom dvadesetog veka. 

Na kraju Prvog svetskog rata se javila prva ozbiljna ideja i mogu

ć

nost da se ujedinjenje 

ostvari. Po uzoru na stvaranje Sjedinjenih Ameri

č

kih Država, 1923. godine Austrijanac 

Kalergi je predložio stvaranje Sjedinjenih Evropskih Država. Sli

č

ni predlozi su se javljali i 

slede

ć

ih godina (

č

ak i unutar Lige naroda), me

đ

utim, oni nisu bili ni blizu ostvarenja. 

Glavni razlog za to je bila Velika ekonomska kriza, a zatim i ponovo uzavrela politi

č

ka 

situacija. 

Drugi svetski rat, najkrvaviji sukob u istoriji sveta, je doveo Evropu u vrlo tešku 

poziciju. Privreda nekada nenadmašnih evropskih država je uništena ratom i bile su joj 

potrebne godine za rehabilitaciju. Evropa se nalazila izme

đ

u dve nove glavne sile – 

Sjedinjenih Ameri

č

kih Država i Sovjetskog Saveza. Ponovo je po

č

elo javljanje ideje o 

udruživanju Evrope. Motivi za udruženje se mogu prikazati kroz slede

ć

e ta

č

ke: 

o 

Želja za sigurnoš

ć

 u i mirom

 – Razjedinjena Evropa nije uspela da spre

č

i rat. 

Smatralo se da 

ć

e Evropa, ujedinjenjena, kao homogena celina, mo

ć

 i spre

č

iti 

mogu

ć

e dalje sukobe i biti zajednica mira. 

o 

Želja za slobodom i mobilnoš

ć

u – 

Ovaj motiv je blizak prvom motivu, s time što 

ima pre svega ekonomsku konotaciju. Netrpeljivost izme

đ

u Evropskih država 

dovela je ograni

č

enja kretanja ljudi, robe i kapitala. Ujedinjenjem bi se stvorilo 

zajedni

č

ko tržište ljudi, informacija, ideja... 

o 

Nada u privrednno blagostanje –

 Zadatak ujedinjene Evrope bi bio da uvede 

ljude u novo vreme – vreme velike ekonomske stabilnosti i prosperiteta. 

Zajedni

č

ko tržište bi podstaklo trgovinu i omogu

ć

ilo dalji napredak ekonomije, 

kako zajednice, tako i samih država 

č

lanica. 

o 

O

č

ekivanje zajedni

č

ke mo

ć

i –

 SAD i SSSR su postavila nova merila mo

ć

i u svetu. 

Razorene Evropske države su imale želju da udruživanjem dosegnu mo

ć

 koja je 

dovoljna da parira ovim silama. 

Slede

ć

i stepenik ka združivanju Evrope predstavlja govor britanskog premijera 

Vinstona 

Č

er

č

ila u Cirihu, 19. septembra 1946. U njemu je 

Č

er

č

il prikazao svoju viziju 

stvaranja Sjedinjenih Evropskih Država, 

č

iji je prvi korak trebalo da bude stvaranje Saveta 

5

Evrope. Me

đ

utim, 

č

asom ra

đ

anja Evropskog pokreta se smatra Evropski kongres 1948., 

održan u Hagu. U

č

esnici ovoga kongresa su bili uticajni politi

č

ari – Robert Šuman, Alkid 

de Gasperi, Pol Anri Spak, Konard Adenauer... Zaklju

č

ci ovog Kongresa su bili 

sprovedeni kroz Savet Evrope. Me

đ

u njima je i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih 

prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava, Evropska parlamentarna 

skupštine Saveta Evrope.

1

Osnovu ujedinjenja Evrope predstavlja plan Roberta Šumana, francuskog ministra 

spoljnih poslova. Ovaj dokument, poznat je kao Šumanov plan, je donet 9. maja 1950. 

Dan njegovog donošenja, deveti maj, slavi se kao Dan Evrope. Na inicijativu Šumana i 

francuskog komesara za planiranje Žana Monea 18. aprila 1951. došlo je do potpisivanja 

Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i 

č

elik (

European Coal and Steel 

Community

, ili ti ECSC). ECSC je trebalo da obezbedi zajedni

č

ko tržište za ugalj i 

č

elik, 

što podrazumeva i zajedni

č

ku kontrolu, planiranje i koriš

ć

enje ovih sirovina. Iznošenje 

ovog plana je imalo vrlo duboke korene. Najbitniji je dugogodišnje neprijateljsvto 

Nema

č

ke i Francuske. Potpisivanjem ovakvog ugovora, Francuska ne bi bila ugrožena od 

strane Nema

č

ke ni na koji na

č

in. Druga velika korist za Francusku je bilo to što Francuska 

politi

č

kim vezama sa u to vreme diskreditovanom Nema

č

kom ostvaruje ve

ć

i uticaj u 

Evropi. I ekonomska korist Francuske bi bila velika. Ona je obezbedila svoje u

č

eš

ć

e u 

nema

č

kim rezervama uglja. Nema

č

ki politi

č

ar Adenauer je bio saglasan sa ovim planom. 

On je u njemu uvideo obostranu korist jer je on omogu

ć

avao tada nesuverenoj Saveznoj 

Republici Nema

č

koj da vodi me

đ

unarodne pregovore. Ugovor je stupio na snagu 23. jula 

1952. Po ovom ugovoru postojala je Zajedni

č

ka skupština koja je imala ograni

č

ena prava 

u oblasti kontrole. Poseban ministarski savet je imao nadležnost da odredi politi

č

ke 

smernice zajednice. Sudsko ve

ć

e je nadgledalo tuma

č

enje ugovora. Još jedan organ 

zajednice je bio Savetodavni odbor, koji su sa

č

injavali predstavnici interesnih grupa 

u

č

esnica. Potpisnice Šumanovog plana i ovog ugovora su bile Francuska, Italija, Nema

č

ka 

i zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksamburg. Proces udruživanja se odvijao po 

principu funkcionalne integracije. To podrazumeva da integracija odre

đ

enih sektora 

dovodi do težnje da se sve ve

ć

i broj funkcija prenese na organe zajednice. To je trebalo da 

dovede od ekonomskih integracija iz oblasti raspolaganja ugljem i 

č

elikom do kasnijeg 

politi

č

kog ujedinjenja. 

Predstavnici država 

č

lanica ECSC su potpisali i Ugovor o stvaranju Evropske 

1

 Vajdenfeld V, Vesels V, 2005, 

Evropa od A do Š, priru

č

nik za evropsku integraciju

, Fondacija Konard 

Adenauer, strana 12. 

7

2. EFTA ILI PARALELNO STVARANJE 

UNIJA NA TLU EVROPE 

Stvaranje Evropske zajednice predstavlja veliko dostignu

ć

e u ujedinjenju Evrope. 

Postojanje ove zajednice, kao i njeno uspešno poslovanje, pokazuje zna

č

aj integracija za 

pojedina

č

ne privrede, ali i za celu zajednicu. Zna

č

aj ujedninjenja su uvi

đ

ale i ostale 

evropske zemlje. Sedam zemalja, mahom sa severnog i zapadnog oboda evropskog 

kontinenta, su šezdesetih godina dvadesetog veka formirale svoju trgovinsku uniju. 

Velika Britanija se za vreme Vinstona 

Č

er

č

ila me

đ

u prvima zalagala za stvaranje 

unije evropskih država, ali pedesetih godina doživljava snažan zaokret u svojoj spoljnoj 

politici. U to vreme Britanija se zalagala za formiranje slobodne trgovinske zone izme

đ

u 

zemalja Evrope, bez odricanja nacionalnog suvereniteta. Naime, Britanci su imali duboke 

odnose sa zemljama Komonvelta i želeli su da zadrže mogu

ć

nost da sami odre

đ

uju odnose 

prema njima. Britanija u tom periodu nije bila u najboljim odnosima sa pokreta

č

em evro 

integracije – Francuskom, što je bio još jedan razlog protiv pridruženju Evropskoj 

ekonomskoj zajednici. Poslednji razlog protiv pridruženja je bio 

č

isto ekonomske prirode 

– cene poljoprivrednih proizvoda u Zajednici su bile znatno više od britanskih. Stoga je 

Velika Britanija partnere za ujedinjenje tražila, a i našla, u zemljama sa oboda kontinenta.  

Kao alternativa za zemlje koje nisu želele ili im nije bio dozvoljen ulazak u 

Evropsku zajednicu, 3. maja 1960. oformljeno je Evropsko udruženje slobodne trgovine 

(

European Free Trade Association

 ili EFTA). Ugovor o formiranja ove organizacije je 

potpisan u januaru 1960. u Stokholmu od strane: Velike Britanije, Danske, Norveške, 

Švedske, Švajcarske, Austrije i 

Portugalije. Ovih sedam zemalja su 

tokom šezdesetih godina bile poznate kao 

Outer seven

 – spoljnih sedam. One su 

bile pandam zemljama Evropske 

zajednice, znanim kao 

Inner Six

 ili 

unutrašnjih šest. Zemlje 

č

lanice EFTA su 

imale mogu

ć

nost slobodne me

đ

usobne 

trgovine. 

EFTA-i se 1961. godine pridružila 

Finska (koja je postala stalni 

č

lan 1968.), 

Prvobitne 

č

lanice EFTA-e i Finska