НАСЛОВ ТЕМЕ
Студент:
Ментор
________________
др_______________________
Београд
Комисија:
Ментор:
др _____________________
Председник комисије:
др _____________________
Члан комисије :
др _____________________
Датум полагања
------------------------------------
2
1. Увод
Под дизајном се, пре свега, подразумева примењена уметност, а затим наука и
филозофија, чији је основни циљ да човекову околину прилагоди човеку, како би
она постала што функционалнија и лепша. Дизајн је уметност јер се њиме не могу
бавити особе које немају изузетан осећај за лепо. Дизајн је наука јер се он, ипак, у
одређеној мери може и научити али не у тој да би неко, ко нема осећај за лепо,
могао да ствара естетски вредне производе. Дизајн је и филозофија, због тога што
се увек може дискутовати о томе да ли је нешто и зашто и колико, лепо или не.
Дизајн је процес доношења серије одлука које имају за циљ конструисање,
обликовање или креирање нечега.
Дизајн се обично одвија по унапред одређеном плану, идеји или замисли.
Сврха дизајна је реализација плана или идеје који могу бити узроковани потребом
да се реши одређен проблем. Због тога се процес дизајна често дефинише и као
процес решавања проблема.
Када се говори од дизајну неког производа, предмета или објекта, обично се
под дизајном сматра аранжман или конфигурација појединачних компоненти који
чине целину производа, предмета или објекта.
Под дизајном производа се подразуме и спољашњост производа, која се
доживљава чулом вида а једним делом и чулом додира, преко облика, боје и
графичких средстава информисања, која се налазе на производу.
Постоје многобројне дисциплине дизајна.
Неке од њих су:
- индустријски дизајн,
- интеријер дизајн,
- графички дизајн,
- модни дизајн и
- тyпе дизајн.
Развојем технологије и сходно потребама друштва, намећу се нове области
дизајна које су тек у зачетку развоја као што су:
- веб дизајн,
- интерактивни дизајн и
- информациони дизајн.
Када се говори о дизајну треба разликовати дизајн индустријских производа
(дизајн аутомобила, мотоцикала, телефона, апарата за домаћинство, намештаја,
одеће и обуће, играчака, идт.), графички дизајн (дизајн књига, плаката, амбалаже,
итд.), wеб дизај, модни дизајн, дизајн текстила, дизајн накита, дизајн керамике и
стакла, затим, дизајн интеријера, сценски дизајн, еко дизајн, итд. Данас, појавом
све већег броја произвођача једне те исте врсте производа, са уједначеним нивоом
квалитета, ценом и роковима испоруке, дизајн је постао пресудан фактор од ког
4
зависи пласман производа. Због тога се дизајну данас и посвећује тако велика
пажња, како би се посебним дизајном производа придобили купци. Данас
практично нема производа код којег дизајн није битан. Код неких је он у већој, а
других, у мањој мери изражен али ни код једних није занемарен.
Под производом се, у најширем смислу речи, подразумева сваки предмет,
услуга или идеја, који је настао као резултат људског рада, с циљем да се задовоље
одређене жеље и потребе корисника.
Под полупроизводом се подразумева сваки онај "производ" који није
предвиђен за непосредну примену, већ се користи за израду финалног производа.
На пример, одливци, откивци, жице, лимови, шипке, цеви и сл.
Под нузпроизводом се подразумева онај "производ" који је настао као
споредни продукт при изради неког производа. На пример, струготина (која се
може топљењем искористити за израду одливака), или истрошена (рабљена) уља,
емулзије за хлађење и подмазивање и сл. Наравно има и таквих нузпродуката који
се не могу корисно употребити, па чак и таквих који су штетни за човекову
околину (ћађ) и сл.
Под сировином се подразумева посебна врста "производа" која служи за
израду полупроизвода и финалних производа. Разликују се природне сировине
(руде, сирова нафта, шуме, итд.) и пољопривредне сировине (пшеница, памук, воће
и поврће, стока, итд.).
Под услугом се подразумева свака активност или корист коју "произвођач",
давалац услуге, може понудити "кориснику". На пример, услуге дизајнирања
производа, транспорта, одржавања и сл.
Под идејом се подразумева сваки користан предлог. На пример, предлог за
нови производ или услугу.
У суштини сваки производ представља неку "услугу" којом се решава неки
проблем. Међутим, треба имати у виду да постоји битна разлика између производа
и услуге. Производ је увек материјалне природе, док услуга то није. Такође,
неусаглашени производ се може повући, дорадити или заменити, док се
неусаглашена услуга не може повући, нити заменити, већ је једино решење, за
неусаглашену услугу, извињење кориснику услуге, понављање услуге и/или давање
бонуса на цену извршене услуге.
5
У то време се сматрало да је дизајн само један од многих међусобно
повезаних аспеката машинске производње. Првобитне замисли које су биле
саставни део дизајна нису биле утемељене ни на каквим интелектуалним,
теоријским или филозофским основама, те су имале незнатан позитиван утицај на
природу индустријске производње или на друштво у целини.
Може се рећи да се модерни дизајн развио под утицајем реформатора дизајна из
XIX бека, нарочито Вилијама Мориса који је покушао да уједини теорију дизајна и
праксу.
Док су ови напори били углавном безуспешни захваљујући ручној изради у
процесу производње коју је користио Морис, његове реформаторске идеје
извршиле су суштински утицај на развој медернизма. Архитекте су значајно
допринеле модернистичком покрету и кроз индустријски дизајн. Заправо,
осамдесетих година XX века, под притиском нових научних и техничких открића,
индустријализације и урбанизације друштва, мења се традиционално схватање
света и начина живота.
2.1. Притисак индустијализације
Потребно је истаћи да је авангардни покрет у уметности настао осамдесетих
година XIX века, дуго је био оспораван и неразумљив савременицима, потом
прихваћен као израз савременог доба, да би тек после Другог светског рата, до
шездесетих година, постао доминантан, глобалан стил у уметности, начин
мишљења у решавању социјалних и економских проблема. Касније идеје
оспоравају доктрину модерниста „облик следи функцију“, нови покрети наствили
су да обликују стварност према својим уверењима, модернизам и интернационалан
стил постају прошлост, тема уметничко-индустријске студије и надахнуће будућих
стваралаца.
Одбацује се прво у уметности, ауторитет прошлости, прецизније, ауторитет
стилова чија је интерпретација, готово век и по, сматрана врхунцем уметности,
доброг укуса, мајсторске вештине, престижа, порекла, новца и пружала осећај
величине и држави и појединцу. Слично као у ренесанси, уметници постају
инжењери, познаваоци егзотике и далеке културе; створена је „арт нyово“, односно
сецесија, југендстил, либерти стил, сам назив је зависио од тога где је покрет
настао, проширило се по целој Европи, па и свету. Саставни део нове естетике је
одбацивање одбојности према машинској изради и новим материјалима. У
серијској производњи види се могућност израде функционалних и
стандардизованих предмета који би побољшали живот обичних људи и допринели
општој демократизацији друштва. Превазиђен је став уметника 19. века да
индустрија значи дехуманизацију друштва.
7
