Дијабетес у трудноћи и здравствена нега код таквих трудноћа
2016
1.Увод
Планирање и проширење породице представља важну животну одлуку.
Жене које су оболеле од дијабетеса, до пре неколико деценија су имале
велики проблем да нормално изнесу трудноћу. Пре открића инсулина,
трудноћа је за жену оболелу од шећерне болести представљала стање
опасно по живот. Међутим, захваљујући напретку на подручју
дијабетологије и акушерства, као и тимском раду стручњака,
малформације (деформитети) плода и смртност мајки су сведене на
најмању могућу меру.
Трудноћа је веома важан догађај у животу сваке жене. То је време велике
радости али и велике анксиозности која са собом носи питања попут:
Како ћу поднети трудноћу? Како ћу поднети порођај? Хоће ли моја беба
бити у реду? Ова питања могу бити још већи проблем код жена с
дијабетесом. До скоро се трудноћа код жена с дијабетесом сматрала
ризичном. На срећу, данас, уз све бољу здравствену контролу и
ригорозне самоконтроле шећера у крви током трудноће, већина жена с
дијабетесом има успешне трудноће и рађа здраву децу. Постељица
омогућава беби да расте. Хормони који се стварају у постељици помажу
да се беба развија. Али ови хормони такође блокирају дејство инсулина
који се ствара у телу мајке. Овај проблем се стручно назива
„инсулинска
резистенција“
или отпорност на инсулин.
Отпорност на инсулин отежава да делује инсулин који се ствара у телу
мајке. Зато у телу мајке мора да се ствара много више инсулина, па чак и
троструко више.
1
Дијабетес у трудноћи и здравствена нега код таквих трудноћа
2016
2.Појам гинекологија
Гинекологија је грана медицине која се бави дијагностиком и лечењем
болести женског репродуктивног система. Назив гинекологије потиче од
грчких речи „гине"'-жена и „логос"-наука, тако да је гинекологија у
буквалном преводу наука о женама. Модерна гинекологија је уско
повезана са акушерством те проучава и прати промене у женском телу
везане за трудноћу и порођај, од момента зачећа до краја постпарталног
периода.
Први писани подаци о гинекологији датирају из 1800. године п. н. е.и
баве се гинеколошким болестима, трудноћом и контрацепцијом.
Хипократови писани документи говоре о великом значају гинекологије у
античком свету. У овом периоду користе се и први гинеколошки
инструменти. Кроз стари век гинекологија се споро развија све до VII
века када почиње да стагнира. У неким културама религија је
забрањивала мушким лекарима да спроводе прегледе на болесним и
трудним женама.
2
