1)
Појам и дефиниција радног права
У дефинисању радног права полази се од његовог предмета и његове садржине, као и од
природе, карактера и суштине радних односа. Радно право се може посматрати:
са нормативног становиштва;
са фактичког, односно практичног аспекта;
као теоријско-научна дисциплина;
као наставна дисциплина;
са националног и интернационалног становишта.
За радно право се везује више значења.
Под радним правом схваћеним
у нормативном смислу
подразумева се посебна грана права,
тј. скуп правних норми и начела садржаних у хетерономним и аутономним изворима права којима
се уређују радни односи, тј. односи између послодавца и запослених.
Радно право посматрано са
фактичког
, тј.
практичног аспекта
подразумева примену
правних норми и начела садржаних у радном законодавству и другим радноправним прописима
донетим, односно насталим на унутрашњем и међународном праву.
Радно право се сматра и
теоријско-научном дисциплином
због тога што се бави изучавањем
радних односа, прописа којима се ти односи уређују и правила и принципа на којима се темељи
систем социјалног осигурања запослених и других осигураника и осигураних лица.
Радно право се третира и као
засебна наставна дисциплина
, која се због своје актуелности и
изузетног значаја изучава на многим универзитетима, факултетима и другим образовним
институцијама широм света.
Радно право се може посматрати са
националног
и
интернационалног становишта
. Осим
унутрашњег радног права, постоји и међународно радно право. Постоје домаћи и међународни
извори радног права. Међународни извори радног права могу бити интернационалног, регионалног
и међудржавног карактера.
На основу различитих аспеката посматрања и изучавања,
радно право се може дефинисати
као посебна грана права и засебна теоријско-научна и наставна дисциплина у оквиру које се
изучавају радни односи и правне норме и начела на којима се ти односи заснивају, као и посебни
облици социјалног осигурања запослених и других осигураника и осигураних лица.
2)
Предмет и методи радног права
Предмет радног права
(као правне и теоријско-научне дисциплине) – су радни односи, тј.
односи који се на раду и у вези са радом успостављају између послодавца и запослених. Ти односи
су индивидуални и колективни радни односи.
Индивидуални радни односи
су односи који се успостављају између послодавца и запосленог
и тичу се уређивања индивидуалних радних права, обавеза и одговорности.
Колективни радни односи
су односи који се успостављају између послодавца, односно
удружења послодаваца, на једној страни, и запослених, односно синдиката на другој страни, а
поводом уређивања, остваривања и заштите колективних радних права, обавеза и одговорности.
Радно право се најпре развијало у оквиру грађанског права јер су се радни односи дуго
темељили на уговору о раду. Постепеним преображајем уговора о раду и издвајањем радних
односа из оквира грађанско-правних односа, стварали су се предуслови и за постепено
осамостаљивање радног права, односно за његово прерастање у самосталну правну, теоријско-
научну и наставну дисциплину. До његовог коначног осамостаљивања и дефинитивног прерастања у
засебну правну и научну дисциплину долази почетком 20. века.
Нормама радног права су заштићени сви запослени, без обзира на који посао обављају, у којој
организацији раде и како су засновали радни однос.
Предмет и садржину радног права чине радни односи, у извесној мери и принципи, институти,
организационо-правна и друга питања из области рада и радних односа. Предмет радног права
~
2
~
обухвата и питања везана за посебну заштиту и осигурање запослених за случај болести,
инвалидности, старости и других социјалних ризика, јер је то осигурање у вези са њиховим
радноправним положајем.
Свака правна и научна дисциплина у изучавању свог предмета користи се одређеним
методама.
Методи
који се користе су:
метод истоијског материјализма
, као основни, и
циљни, компаративни, социолошки, системски, нормативни и други методи
, као
посебни.
Историјски материјализам
као основни метод радног права подразумева постизање
дијалектичког јединства форме и садржине радноправног и друштвено-радног односа. Радноправна
регулатива се ствара тако да одговара реалним друштвеним потребама и реалним интересима
субјеката на које се односи.
Коришћењем
нормативног, социолошког, компаративног, циљног, системског
и других
посебних метода стварају се одговарајући предуслови за потпунију изградњу, тумачење и примену
радноправне регулативе, као и за свестраније изучавање индивидуалних и колективних радних
права, обавеза и одговорности.
Применом већег броја метода доприноси се стварању адекватне радноправне регулативе,
њеној бољој примени и потпунијем изучавању предмета радног права, што је у интересу свих.
3)
Значај радног права
Радно право се сврстава у ред веома актуелних и значајних правних и теоријско-научних
дисциплина. Његов значај и актуелност произилазе из значаја и актуелности рада и радних односа,
зато што се рад и радни односи сматрају кључним фактором опстанка и развоја сваког друштва.
Значај радног права произилази и из чињенице да се његовим нормама уређују радни односи
милиона људи. Тако да значај радног права није само правне природе него и економске, политичке
и друге природе.
Правни значај радног права
заснива се на чињеници да се његовим нормама уређују права,
обавезе и одговорности из радног односа.
Друштвено-економски значај радног права
произилази из чињенице да се његовим нормама
уређују зараде и други услови рада, од којих зависи материјални, социјални и укупни друштвени
положај запослених и њихових породица.
Друштвено-политички значај радног права
огледа се у томе што од норми радног
законодавства и друге радноправне регулативе не зависе само услови рада и запослења него и
услови живота запослених и њихових породица. Ако су ти услови добри и прихватљиви, запослени
ће бити задовољни својим статусом у организацији и свеукупним положајем у друштву. Такво стање
ствари може утицати и на њихово политичко расположење, било у негативном, било у позитивном
смислу. Политика која доводи до бољих услова рада и живота ужива већу подршку запослених и
обрнуто.
4)
Настанак и развој радног права до Првог светског рата
Период настанка и развоја радног права до Првог светског рата карактерише:
појава радничког покрета
и
појава радничког законодавства
(интервенција државе у односу између послодаваца и
запослених) и
признавање права на синдикално организовање
.
а) Појава радничког покрета
–
Крај 18. и почетак 19. века карактеришу коначан распад феудализма
и настајање капитализма, новог и савршенијег начина друштвено-економског и политичког система.
Захваљујући буржоаским револуцијама, успостављају се политичка, правна и морална начела
слободе, једнакости и равноправности свих грађана. На тим начелима утемељен је и развој радног
права. Међутим, такво утемељење не доводи до једнакости радника и послодаваца, нити до
~
3
~
омогућена је тек
1871.
године.
Право на синдикално организовање
у
Француској
признаје се
1848.
године. Неко време је стављено ван снаге, али
1884.
године је поново оснажено. Слобода
синдикалног организовања у
Немачкој
признаје се од
1871.
године, а у
Краљевини Југославији
тек
од
1922.
године.
Прве значајније победе радничког покрета у
Француској
остварене су под утицајем
радничких
партија
. Захваљујући активностима
Радничке партије социјалиста
1848.
године донето је
неколико
декрета
којима је отворен пут даљем развоју
заштитног радничког законодавства
.
Јачању и развоју радног законодавства значајан допринос су дали
Прва интернационала
и
Париска комуна.
Прва интернационала
се сматра првим међународним радничким удружењем,
која је основана
1864.
године у
Лондону
, на иницијативу екглеских
тред-јуниониста
, а уз несебично
залагање
Карла Маркса
, у циљу да се бори и избори за заштиту, напредак и потпуно ослобађање
радничке класе. Главна преокупација Прве интернационале била је усредсређена на
увођење
осмочасовног радног времена, забрану ноћног рада свуда где је то могуће и где то допушта процес
рада, забрану рада деце и жена у свим гранама индустрије, где рад може имати штетно дејство
на њихово здравље и њихов организам, увођење обавезног одмора, забрану исплате зараде у
натури,
итд. Успостављањем
Париске комуне
1871.
године радници су први пут у историји
радничког покрета стекли могућност да преко кооперативних удружења управљају
национализованим предузећима. За кратко време свог постојања и деловања,
комуна
се изборила
за побољшање положаја радника:
установљен је минимум егзистенције радника
(потрошачка
корпа),
основано је судство за радне спорове, забрањен је ноћни рад у пекарама
и сл.
За јачање и развој радничког покрета велики значај има и
Друга интернационала
, основана
на
Међународном конгресу радника и социјалиста
1889.
године у
Паризу
. На
Конгресу
, између
осталога, одлучено је да радници свих земаља
1. мај
прослављају као
празник рада
и да се међу
главне циљеве борбе за даље јачање радничког покрета и права радника уврсти и захтев за
успостављање осмочасовног радног времена
.
Друга интернационала
је одлучила да 1. мај постане
међународни празник рада и манифестација међународне солидарности радника.
Развој радничког законодавства постаје актуелан и
почетком 20. века
. Основне
карактеристике тог периода су:
ширење круга питања обухваћених заштитним радничким
законодавством
(заштита од тешких услова рада, одмори, минималне наднице, скраћивање радног
времена запосленим женама, омладини, рударима и др. категоријама радника који су обављали
послове са тзв. повећаним ризиком, итд.)
, ширење заштитног радничког законодавства на домен
социјалног осигурања, односно заштите радника од болести, повреда на раду, старости и других
социјалних ризика
и сл.
У
20.
веку започета је пракса колективног уговарања услова рада и запослења, односно
склапања колективних уговора.
Први колективни уговор
закључен је у
Аустрији
1896.
године,
између синдиката графичких радника и послодаваца.
У
Србији
је
1910.
године донет
Закон о радњама
, којим је уведено здравствено осигурање за
случај болести и несреће на послу, по угледу на немачки систем осигурања. Ефекти новог закона
нису се могли остварити због ратова.
5)
Развој радног права између два светска рата
На стање и развој радног права између два светска рата посебно утичу
Октобарска
револуција
, изведена у
Русији
1917.
године; оснивање
Треће интернационале
1919.
године у
Москви
; оснивање
Међународне организације рада
1919.
године у
Паризу
; појава
фашизма
у
Италији
и
Немачкој
, итд. Значајне новине у развоју радног права између два светска рата десиле су
се и у
Краљевини СХС
, односно
Краљевини Југославији
.
а) Стање и развој радног права између два светска рата у Совјетском Савезу
–
На развој радног
права између два светска рата у Совјетском Савезу највише су утицали
Октобарска револуција
и
њени домети и
Трећа интернационала
и њени резултати. Већ првих дана
Октобарске
револуције
~
5
~
совјетска влада доноси низ прописа у области заштите радника и њихових појединачних и
колективних права из радног односа. Издат је
Декрет
о осмочасовном радном времену, трајању и
распореду радног времена, праву на одмор у току радног дана, ограниченом коришћењу
прековременог рада, посебној заштити малолетника и жена
и сл. Током
1917.
године донети су
декрети о осигурању радника у случају незапослености и болести
.
После тога укинути су
приватни уреди за запошљавање, а оснивају се посебне
берзе рада
, са задатком да се старају о
планском усмеравању, запошљавању и дистрибуирању радне снаге и правима незапослених лица.
Почетком
1919.
године у
Москви
основана је
Трећа интернационала
(Комунистичка
интернационала или Коминтерна)
.
Њеним оснивањем убрзан је процес коначног цепања
Међународног радничког покрета.
Од једног јединственог покрета настале су две међусобно
сукобљене струје,
комунисти и социјалисти
.
За развој радног права у Совјетском Савезу велики значај одиграо је и
16. когрес
Комунистичке партије Совјетског савеза
(КПСС), одржан
1930.
године. Директивама тог конгреса
посебна пажња посвећује се:
1) ближем дефинисању положаја синдиката у друштву и јаснијем опредељивању његове
улоге у заштити права и интереса радника, у складу са принципима социјалистичке
изградње земље;
2) заокруживању и појашњавању неопходних правила и потребне процедуре за
закључивање колективних уговора о раду, у складу са реалним потребама и могућностима,
с обзиром на промене које су у међувремену, због идеолошких и других разлога, спроведене у
домену својинске структуре.
Средином тридесетих година 20. века, у Совјетском Савезу се афирмише покрет „радног
полета“, такмичења, ударништва и кадровског јачања, а
1936.
године доноси се
нови устав
земље,
којим се у извесној мери проширују права радника.
Огромна већина радника радила је у предузећима којима је управљала држава. У таквим
околностима није било услова за успостављање класичних партнерских односа између радника и
директора, управника и других функционера који су у име државе управљали предузећем. У
Совјетском Савезу деловао је само један синдикат, чије су активности биле под великим утицајем
власти и Комунистичке партије. Радно право је због тога било слабо развијено у Совјетском Савезу
између два светска рата.
б) Стање и развој радног права између два светска рата у Западној Европи и на глобалном плану
–
Развој индустријских односа између два светска рата у свету обележила су одређена збивања у
радничком покрету и односима између социјалних партнера у појединим европским земљама.
Оснивање
Међународне организације рада
и појава
фашизма
имали су велики утицај на та збивања.
Јачањем процеса индустријализације дошло је до даљег јачања улоге не само државе и њене
власти него и рада и капитала у друштву. И држава и радници и послодавци су се борили за што
бољу и сигурнију позицију. Радници су тражили више прописа, надзора и реда у друштву и више
права за себе и своје организације.
Синдикални
покрет
је постао борац за остваривање и заштиту
права и интереса запослених и респектујући фактор у друштву. Власници капитала постају све
организованији и мобилнији. Захваљујући томе, процес колективног преговарања у многим
земљама почиње да јача. До
законског
регулисања
правила
колективног преговарања
долази
најпре у
Немачкој
1918
. године и
Аустрији
и
Француској
1919
. године, а затим у
Холандији
1927
.
године и
Шведској
1928
. године.
Појава фашизма и припремање појединих земаља за Други светски рат довели су до
успоравања развоја радног права, па чак и до уназађивања његовог развоја у многим земљама. Али
ипак за развој радног права у том периоду има велики значај
Међународна
организавија рада
.
Развоју колективног радног права, у извесној мери допринело је и оснивање
Економско-социјалног
савета
у
Француској
, као прве трипартитне институције у свету, основане на националном плану.
~
6
~
Назадовање у законодавној активности у области радних односа настаје после увођења
Шестојануарске диктатуре
(
од 6. јануара 1929. до 3. септембра 1931. године
). Такво стање је
потрајало је све до Другог светског рата и пропасти Краљевине Југославије.
Стагнација и назадовање у развоју радног права крајем двадесетих и током тридесетих година
20. века се дешавало и у Краљевини Југославији и у читавој Европи. Таквом стању допринела је
појава фашизма у Италији и Немачкој и велика економска криза, праћена огромним бројем
незапослених и осиромашених становника.
6)
Развој радног права после Другог светског рата
По завршетку Другог светског рата стварају се услови за даљи развој радног права. Позитивне
теденције у развоју радног права највише су се осетиле у високоразвијеним земљама тржишне
привреде, а посебно у земљама
Западне Европе
и
САД
.
У социјалистичким земљама услови за развој радног права нису били повољни све до
деведесетих година 20. века, када је социјализам на тлу
Европе
и
Совјетског Савеза
потпуно
поражен. Колективног преговарања готово да није ни било. Приватни сектор је сведен ма најмању
могућу меру. Социјално партнерство је (симболично) функционисало само у приватном сектору, који
у већини социјалистичких земаља није сачињавао ни 5%. Аутономно уређивање односа између
послодаваца и запослених било је готово у целости замењено законском и другом регулативном
државе. Због тога, развој радног права није могао бити интезиван нити нарочито успешан, све до
последње деценије прошлог века, када се земље Централне и Источне Европе окрећу тржишним
условима привређивања, политичком и својинском плурализму и јачању социјалног партнерства.
Развој радног права после Другог светског рата карактерише:
појачана интернационализација синдикалног деловања,
извесна благонаклоност капиталистичке државе према радницима и њиховим
захтевима и
убрзан развој социјалног партнерства и трипартитних односа у
постсоцијалистичким земљама.
а) Интернационализација синдикалног деловања
–
Међународна организација рада
својим
конвенцијама и препорукама поспешује колективно преговарање и доприноси јачању социјалног
партнерства и институционалних облика сарадње и дијалога између државе, синдиката и
послодаваца.
Већ
1948.
године усвојена је
Конвенција број 87
о синдикалним слободама и заштити
синдикалних права
, а следеће,
1949.
године усвојена је и
Конвенција број 98 о праву на
колективно организовање и споразумевање
.
Конвенцијом о синдикалним слободама и заштити
синдикалних права
социјални партнери добијају могућност да по свом нахођењу, без ичијег
одобрења приступају оснивању синдикалних и послодавачких асоцијација, ради успешније заштите
права и интереса чланства. Радници стичу право да се учлане у своје организације без икаквих
условљавања.
Захваљујући овим конвенцијама,
радничке и послодавачке организације су стекле
право да
доносе статут и правила својих организација, да се самостално опредељују за облике свог
организовања и деловања, да по слободном нахођењу бирају своје представнике за одређене
органе и тела и да у складу са својим потребама и интересима утврђују програм својих активности.
Заштита синдикалних права и слобода временом почиње да се гарантује и другим међународним
актима. Нпр. крајем
1948.
године
Скупштина Уједињених нација
прогласила је
Универзалну
декларацију о правима човека
, којом се, између осталог, потврђује и
начело синдикалне слободе
.
Заједничким и координираним активностима
Ујединњених нација
и њених органа и тела, укључујући
и активности
МОР-а
, основана су посебна тела за праћење и контролу спровођења тог начела, у
циљу обезбеђивања међународне гаранције и вршења својеврсног надзора над остваривањем
синдикалних права и слобода.
~
8
~
