Univerzitet "Braća Karić"
Fakultet za trgovinu i bankarstvo
"Janićije i Danica Karić"
Beograd
DIPLOMSKI RAD
Mentor
Kandidatkinja
prof. dr Života Radosavljević
Jelena Radić, 453/03
Beograd, mart 2008.
DIPLOMSKI RAD ŽENSKI MENADžMENT NA PRIMERU CRNE GORE
2
Univerzitet "Braća Karić"
Fakultet za trgovinu i bankarstvo
"Janićije i Danica Karić"
Beograd
Ženski menadžment na primeru
Crne Gore
Mentor
Kandidatkinja
prof. dr Života Radosavljević
Jelena Radić, 453/03
Beograd, mart 2008.
DIPLOMSKI RAD ŽENSKI MENADžMENT NA PRIMERU CRNE GORE
4
Uvod
Nakon Drugog svetskog rata društveni položaj žena se počeo drastično poboljšavati.
Žene su počele da stiču ista prava kao i muškarci, što se odrazilo i na njihov ulazak u poslovni
svet koji je do tada bio rezervisan samo za „jači pol“. Međutim, danas nisu ukinute sve
predrasude koje postoje kada se govori o poslovnim ženama i rezutatima koje one mogu
ostvariti. Žena je jako teško menjala već utvrđene modele društva koji su favorizovali ulogu
muškarca u poslovnom svetu, a sem toga ona nije dobijala ni podršku okruženja u kojem živi
upravo zbog tradicionalnih i patrijarhalnih odnosa koji postoje u društvu. U našem društvu još
uvek su dominantni stereotipi o ulozi polova, tradicionalna i zastarela verovanja o tome koju
vrstu posla trebaju obavljati žene, a koju vrstu posla muškarci. Često je prisutna izreka da
žena mora biti dva puta bolja od muškarca kako bi uspela, a poznata je i izreka da su ljudi vrlo
strogi prema neuspelim muškarcima i veoma velikodušni prema uspešnim ženama.
Po pravilu, ženama je uvek davana neka manje istaknuta funkcija i time im je bilo
onemogućeno da pokažu svoje talente u poslovnom svetu. Umesto toga, njihova uloga je bila
marginalizovana i bilo im je onemogućeno da učestvuju u procesu donošenja odluka.
Međutim, one su ipak odlučile da prokrče put, da se izbore za svoje mesto i da se dokažu u
poslovnom svetu, koji je jako dugo važio kao isključivo „muški teren“. Polako kreću da sa
velikim uspehom rukovode kompanijama, i time razbijaju stereotipna mišljenja o ulozi žena u
biznisu. Između ostalog, koristeći upornost u radu i intuitivnost, žene stiču određene poslovne
prednosti.
U ovom radu biće prikazano stanje žena menadžera u poslovnom svetu, biće reči o
preprekama sa kojima se žene suočavaju prilikom zapošljavanja i na samom radnom mestu,
biće reči o stereotipima i predrasudama polova u društvu, kao i vidovima diskriminacije žena
u procesu zapošnjavanja i kasnije o preprekama na koje nailaze pri napredovanju u karijeri.
Rad će poseban akcenat baciti na stanje u Crnoj Gori i Srbiji kada je reč o ženama u biznisu.
Prikazaće trenutno stanje u svetu biznisa na ovim područijima i u prvi plan istaknuti uspešne
žene menadžerke.
Iako je broj žena veći od broja muškaraca, u poslovnom svetu one nailaze na brojne
prepreke i globalno su u podređenom položaju u odnosu na muškarce.
DIPLOMSKI RAD ŽENSKI MENADžMENT NA PRIMERU CRNE GORE
5
1. Ženski menadžment
1.1. Položaj i uloga žena kroz istoriju
Ekonomska aktivnost žena prisutna je još u praistoriji, ali njihovo učešće u radnoj
snazi menjalo se kroz istoriju u zavisnosti od raznih faktora kao što su kulturološki, socijalni i
društveni. 2000. godine pre nove ere, u Vavilonu žene su zajedno učestvovale sa muškarcima
oko čuvanja stoke. Pored ovih poslova, one su bile angažovane oko podizanja dece, spemanja
hrane, odeće i radile slične poslove u okviru seoskih zajednica.
Sa razvojem gradova, žene prvi put počinju da rade van kuće kao bolničarke,
prodavačice na pijacama i slično. Međutim, žene koje su pripadale najvišim položajima u
antičkoj Grčkoj nisu radile, dok to nije bio slučaj sa ženama iz siromašnih slojeva društva.
One su radile i one najteže fizičke poslove, kao nekvalifikovana radna snaga, a za svoj rad
dobijale su hranu i smeštaj. One nisu imale nikakva prava niti zaštitu. Ono što je interesantno
je podatak da na osnovu istorijskih izvora prva fakultetski obrazovana žena, Agnotika, potiče
iz Antičke Grčke. Ona je bila kćerka najbogatijeg građanina Atine. Međutim, kako je po
tadašnjim zakonima bilo zabranjeno da žena studira i da se bavi „muškim zanimanjima“,
odlučila je da skrati kosu i uvek bude obučena u mušku odeću. Nakon završetka svojih
studija, ona je započela praksu i za jako kratko vreme stekla među ženama veliki broj
pacijenata. Ali, zbog svoje velike popularnosti među pacijentima, druge kolege su je optužili
da ona obmanjuje pacijente. Na sudu je njena tajna otkrivena i sud ju je osudio na kaznu
zatvora. Međutim kada su žene u Atini to saznale, one su pod opsadom tri dana držale Senat
dok nije promenio svoju presudu. Agnotika je bila oslobođena optužbi, ali i dalje je drugim
ženama bilo zabranjeno da se bave medicinom. U 14. veku u Francuskoj i Engleskoj žene
počinju da se bave zanatima kao što su krojačice ženske odeće, tako da su počele podjednako
da se uvažavaju kao i muškarci. U vreme 18. i 19. veka, kada je došlo do Industrijske
revolucije, sa izgradnjom fabrika žene počinju da se zapošljavanju u njima, ali one su se
obično opredeljivale za tradicionalne ženske poslove, bivale su manje plaćene i manje
vrednovane. Vlasnici fabrika su ih najviše zapošljavali u tekstilnoj industriji, gde su radile i
više od 12 sati uz jako malu nadnicu. One su se nalazile u teškom položaju, bile su
diskriminisane i tada, takođe, nisu imale nikakvu zaštitu od tadašnjih sindikalnih organizacija,
jer su oni radije zastupali isključivo muškarce. 1948. godine Međunarodna organizacija rada
DIPLOMSKI RAD ŽENSKI MENADžMENT NA PRIMERU CRNE GORE
7
je dobro i za posao, pokazuju rezultati istraživanja. Studija Catalyst-a
5
pokazuje da one
kompanije koje imaju više žena u menadžerskim pozicijama ostvaruju veći prihod od onih
kompanija koje nemaju žene na rukovodećim položajima. Naime, mešoviti muško-ženski
timovi bolji su u rešavanju problema nego timovi sastavljeni samo od pripadnika istog pola.
Međutim, u postignućima i kvalitetima žene su još uvek neiskorišćeni resurs. Mnogo
ih je još uvek nezaposleno, a mnoge još uvek ne znaju na najbolji način da iskoriste svoja
znanja i veštine. Porast zapošljavanja žena bio je glavni pokretač privrednog rasta u
razvijenim zemljama. Međutim, žene i dalje imaju niže plate od svojih muških kolega i samo
se mali broj njih uspe popeti do najviših menadžerskih pozicija u kompanijama. U zemljama
u razvoju nedovoljno korišćenje ženske radne snage koči privredni rast. Mnoge studije
pokazuju da nejednakost polova šteti privrednom rastu. Kako povećavanje zapošljavanja žena
znači i povećanje bruto nacionalnog dohotka, neki ipak misle da bi se to povećanje žena u
radnoj snazi moglo negativno odraziti na odgoj dece i prouzrokovati negativne posledice za
društvo kao što je na primer niska stopa nataliteta. Međutim, primer Švedske i SAD-a
pokazuju suprotno. U ovim zemljama većina žena je u radnom odnosu, i oni imaju i veću
stopu nataliteta nego u onim zemljama gde žene ostaju kod kuće. Interesantan je podatak da u
Indiji procenat žena na poziciji senior menadžera iznosi 3%
6
. U ovoj zemlji sve je više žena
koje otvaraju društvo i menjaju tradicionalne stavove svojim trudom, zalaganjem i radom.
Žene se razlikuju od svojih muških kolega u pogledu vođenja posla, tako da se mogu
izdvojiti određene karakteristike ženskog preduzetništva
7
:
Ø
radno mesto koje otvori žena preduzetnica je sigurnije;
Ø
veća briga za zaposlene, kvalitetniji međuljudski odnosi;
Ø
više ulažu u školovanje zaposlenih;
Ø
uspeh ne mere samo profitom, nego zadovoljstvom kupaca, razvijanjem sposobnosti
zaposlenih i dobrim međuljudskim odnosima;
Ø
spremnije su na timski rad, važniji im je uspeh organizacije i ideje nego vlastiti ego;
Ø
nude više mogućnosti za naknadu troškova, udeo u profitu, fleksibilnije radno vreme,
širokogrudnije su kad je u pitanju porodiljsko odsustvo;
Ø
opreznije su kod uzimanja kredita;
5
Catalyst je vodeća neprofitna, istraživačka i konsultativna organizacija osnovana 1962. godine, koja za cilj ima
širenje mogućnosti vezane za žene u biznisu. Više o samoj organizaciji na internet sajtu www.catalyst.org
6
Časopis Marketing Srbija, broj 8, str. 24
7
Čvoro, Petar, Održivo poduzetništvo, Sveučilište u Zadru, Zadar 2007., str. 52
