1
Универзитет Унион
Факултет за пословно индустријски менаџмент
СЕМИНАРСКИ РАД
Индустријски менаџмент
Тема:
Најпознатији менаџер у индустрији :
Стив Џобс
Студент: Професор:
Драгана Чанак Др. Милан Ђуричић
Број индекса: 335/2013
Децембар 2013. године
Крагујевац
2
Садржај
Стив Џобс ............................................................................................... 3
Биографија .............................................................................................3
Почеци рачунара „Епл“ ......................................................................... 5
Оснивање Некста ................................................................................... 6
Повратак у Епл ....................................................................................... 6
Пиксар и Дизни ...................................................................................... 7
Tajнa успeхa Стивa Џoбсa ....................................................................... 8
7 прaвилa успeхa Стивa Џoбсa ............................................................... 9
Гoвoр Стив Џoбсa диплoмцимa нa Стaнфoрду ................................. 10
6 лeкциja кoje смo мoгли нaучити oд Стивa Џoбсa .......................... 14
ЗАКЉУЧАК ........................................................................................... 16
4
рaдилa кao рaчунoвoђa. Пoл гa je нaучиo кaкo сe рaди сa aлaтoм, a сa сeдaм гoдинa Џoбс сe
зaљубиo у eлeктрoнику. Дoк je зaвршaвao срeдњу шкoлу у Купeртину, Кaлифoрниja, oдлaзиo je у
oближњe мeстo Пaлo Aлтo, у сeдиштe кoмпaниje ХП (Хewлeтт-Пaцкaрд) гдe je слушao прeдaвaњa.
Пaлo Aлтo, кao и Купeртинo и joш мнoштвo грaдићa у jужнoм дeлу зaливa Сaн Фрaнцискo
припaдajу Силициjумскoj дoлини кoja je у пoслeдњих тридeсeтaк гoдинa дoживeлa нeвeрoвaтaн
рaзвoj. Maдa су мeстaшцa и сa дoлaскoм ИT гигaнaтa кao штo су ХП, Гooглe, Цисцo и Oрaцлe
oстaлa мaлa – углaвнoм имajу oкo 50.000 или 60.000 стaнoвникa – дoживeлa су фaнтaстичaн рaзвoj:
имajу изузeтну стoпу висoкooбрaзoвaних стaнoвникa и фaнтaстичaн прoсeк плaтa.
Џoбс je тoкoм срeдњoшкoлскoг рaспустa пoчeo дa рaди у ХП-у гдe je упoзнao нeкoликo
гoдинa стaриjeг Стивa Вoзњaкa, чoвeкa сa кojим je убрзo ушao у кoмпjутeрски бизнис. Вoзњaк je у
тo врeмe биo свeжe исписaн сa Кaлифoрниjскoг унивeрзитeтa у Бeрклиjу и мaниjaчки je прaвиo
прeтeчe дaнaшњих гeџeтa, a прeмa рeчимa Џoбсa, тo je први чoвeк кoгa je упoзнao a дa сe бoљe oд
њeгa рaзумeo у eлeктрoнику.
Недуго затим ту се и запослио и радио заједно са Стивом Вознијаком као сезонски радник
током лета. Године 1972, Џобс је матурирао у средњој школи и пријавио се на колеџ Рид у
Портланду. Иако је напустио редовно школовање, након првог семестра наставио је да слуша
поједина предавања као што је, између осталог, калиграфија. „Да нисам био присутан на управо
том предавању, Мак никад не би имао вишеструке словне типове и пропорционално постављене
фонтове“, изјавио је Џобс.[3]
У јесен 1974, Џобс се вратио у Калифорнију и почео да присуствује састанцима
рачунарског клуба Хомбру, заједно са Стивом Вознијаком. Запослио се као техничар у Атарију,
произвођача познатих видео игара, са намером да скупи новац за пут у Индију ради духовног
уздизања. Током шездесетих година прошлог века откривено је од стране телефонских „хакера“ да
дечја пиштаљка делимично прекривена лепљивом траком, која се добијала бесплатно уз сваку
кутију овсених пахуљица, може да репродукује контролни сигнал од 2600 Hz којег је АТ&Т
користио за међуградске телефонске позиве. Након што је прочитао о овом открићу, заједно са
Вознијаком је, на кратко, кренуо у посао са „плавим кутијама“ која је омогућавала противзаконите
бесплатне међуградске разговоре.
Једно време, Џобс је путовао по Индији заједно са својим колегом са факултета Данијелом
Коткеом (који ће касније бити први запослени у Еплу) у потрази за духовним просветљењем. У
Америку се вратио, са обријаном главом и традиционалном индијском одеждом. Вратио се на свој
стари посао у Атарију где му је поверен задатак да направи штампану плочу за игрицу Брејкаут
(Breakout). Према Нолану Бушелу, оснивачу Атарија, Атари је нудио 100 долара по чипу мање.
Џобс је показивао мало интересовање и знање о штампаној плочи и договорио се са Вознијаком да
поделе зараду уколико Вознијак успе да смањи број чипова на плочи. На изненађење Атарија,
Вознијак је успео да смањи број чипова за 50, нацрт је био тако узан да се није могао умножити на
на производној траци. Тада је Џобс рекао Вознијаку да му је Атари дао свега 700 долара (уместо
5000 долара колико је стварно добио) и да је Вознијаков део свега 350 долара.[4][5][6][7][8][9]
Џобс се оженио са Лорен Пауел 18. марта 1991. са којом је имао троје деце. Такође је имао
и ћерку Лису Бренон–Џобс са Крис–Ен Бренон, којом се није оженио.
5
31. јула 2004. Џобс је оперисан од ретке врсте тумора панкреаса. Преминуо је 5. октобра 2011.
^ Letters – General Questions Answered, Woz.org
^ Wozniak, Steven: iWoz, a: pages 147–148, b: page 180. W. W. Norton, 2006. ISBN 13:978-0-393-
06143-7
^ Kent, Stevn: "The Ultimate History of Video Games", pages 71–73. Three Rivers, 2001. ISBN 0-7615-
3643-4
^ „Player 2 Stage 1: The Coin Eaters“. Thedoteaters.com. 29. 9. 2007. Приступљено 7. 10. 2011.
^ „Breakout“. Arcade History. 25. 6. 2002. Приступљено 7. 10. 2011.
Почеци рачунара „Епл“
Када је 21-годишњи Џобс видео рачунар који је Вознијак направио за себе, убедио га је да
му помаже кад је основао предузеће које је продавало тај рачунар. Епл компјутер (енгл. Apple
Computer Co.) основан је као ортачка фирма 1. априла 1976. године. Иако је првобитни план био да
продају штампана кола, Џобс и Вознијак су направили једну количину већ склопљених рачунара и
тиме ушли у посао с личним рачунарима.
Први лични рачунар којег су њих двојица продавали био је Apple I, по цени од 666,66
долара, број који се Вознијак смислио јер је волео понављање цифара. Његов наследник, Apple II,
био је представљен наредне године и постигао је огроман успех, претварајући Епл у битног играча
на новорођеном тржишту личних рачунара. У децембру 1980, са успешним финансијским
резултатима, компанија Епл почела је да се котира на берзи чиме је Џобс постао мултимилионер.
Како је Епл растао, јавила се потреба за искусним руководиоцем који би управљао
предузећем. Године 1983, Џобс је позвао Џона Скалија из Пепси Коле да буде генерални директор,
рекавши му: „Да ли желиш да остатак свог живота проведеш продајући зашећерену водицу или
желиш да промениш свет?“[10][11]. Наредне године Епл је кренуо да мења свет, са рекламом
названом „1984“ на Супербоулу, финалу НФЛ. Два дана касније, на годишњем састанку деоничара
24. јануара 1984. Џобс је представио Макинтош. Макинтош је био први комерцијални успешан
рачунар са графичким корисничким окружењем, који је настао под утицајем XEROX PARC-а.
Развој Макинтоша је започео Џеф Раскин, а касније је од њега то преузео Џобс.
Мада је Џобс био убедљив и харизматични проповедник за Епл, неки од његових
службеника су га често описивали као реметиоца склоног грешкама. Општи пад продаје који се
десио крајем 1984. године довео је до погоршања односа са Скалијем. Крајем маја 1985, након
најаве великог броја отказа у Еплу и борбе за превласт у предузећу, Скали разрешио Џобса
положаја руководиоца Макинтошовог одељења.
^ Leonard, Andrew (28. 9. 1999.). „Do penguins eat apples?“. Salon.com Приступљено 10. 2. 2007.
^ „His Opportunity to Change the World“
