I METODSKA JEDINICA
- MISIJA, VIZIJA I FUNKCIJE MENADŽMENTA
1. MISIJA MENADŽMENTA
Menadžment postoji da bi sproveo svoju misiju i ostvario definisani cilj.
Misija može varirati od organizacije do organizacije, od preduzeća do
preduzeća. Možemo izdvojiti 6 glavnih dužnosti menadžmenta, a to su:
- unapredjivanje tehnologije organizacije,
- održavanje neprekidne uloge preduzeća,
- upravljačke dužnosti kroz delegiranje zadataka,
- povećanje ekonomskog učinka,
- zadovoljavanje interesa zaposlenih i
- zadovoljavanje interesa zajednice.
Unapredjivanje tehnologije organizacije
– ovde polazimo od toga da je
tehnologija u suštini znanje o veštinama i načinima kako nešto treba uraditi.
Za proizvodnju jednog proizvoda možemo imati: mehaničku, energetičku ili
informatičku tehnologiju u zavisnosti od stepena mehanizovanosti ili
automatizovanosti procesa proizvodnje.
Kako kompanije rastu, granice na kojima je tehnologija bazirana dovode do
smanjivanja potencijala za novim proizvodima i uslugama iz čega proizilazi
zahtev pred menadžmentom da mora proširiti granice sa novim znanjem,
informacijama.
Održavanje neprekidne uloge preduzeća
– dužnost menadžmenta je da
osigura trajni opstanak firme. Zato se maksimiranje profita i javlja kao
željeni cilj, ali ne toliko kritičan kao što je težnja za izbegavanje gubitaka
koji bi prouzrokovali likvidaciju firme.
Upravljačke dužnosti menadžmenta
– ako organizacija reaguje ex-post u
odnosu na promene koje se odigravaju u okruženju tada se po pravilu
ostvaruje proces aktivnog prilagodjavanja. Ako pak preduzeće, odnosno
organizacija anticipiranjem budućnosti izaziva promene, kojima će se drugi
verovatno prilagodjavati tada imamo ex-ante reagovanje. U prvom slučaju
imamo imitaciono ponašanje, a u drugom kreativno delovanje. Menadžment
je u osnovi obavezan da reaguje ex-ante.
Upravljačke dužnosti menadžmenta u sebe uključuju:
- inicijativne planove,
- operativne planove,
- operativne programe,
- donošenje odluka,
- prognoziranje,
1
- strateško planiranje,
- organizovanje,
- kontrolu sa koordinacijom sistema...
Povećanje ekonomskog učinka
– se javlja kao najveća dužnost
menadžmenta. Profit je potreban i investitoru firme i ekonomiji čiji je firma
deo. Posao menadžmenta bi trebalo posmatrati i kao proizvodnju roba i
usluga po cenama kvantitativno-kvalitativnim kriterijumima koje je tržište
spremno da plati, odnosno da prihvati.
Zadovoljavanje interesa zaposlenih
– posao sam po sebi treba da
predstavlja zadovoljstvo, a ne samo radno angažovanje, ali i kao korak za
prelazak na drugi posao. Nagrada za izvršavanje zadataka, odnosno
izvršenje učinaka treba da bude nešto više od samih plata. Treba uključiti:
- radoznalost pojedinca,
- izazove inovacija,
- prepoznavanje važnijih poslova,
- osećaj samostalnosti,
- satisfakciju kroz učestvovanje u donošenju odluka.
Zaposleni će ceniti razvojne rezultate sopstvene firme, a samim tim i
menadžmenta pre svega kroz:
- stabilnost zaposlenja,
- kroz mogućnost adekvatne zarade,
- kroz mogućnost ispoljavanja svojih kreativnih sposobnosti,
- mogućnosti napredovanja,
- kroz nivo zaštite (zdravstvene, penzione, kulturne i dr.)
Doprinos zajednici
– odnosi prema vladi, tržištu rada, zdravstvenim
službama, obrazovanju i kulturi, životnom standardu je deo odnosa izmedju
kompanije i zajednice i trebalo bi da bude kooperativan i doprinoseći.
Ostvarivanje profita od strane firme bez obzira na karakter svojine, ključan
je za firmu i za zajednicu, jer je to osnova za poreze, kredite,
zapošljavanje...
2. DEFINICIJA I FUNKCIJE MENADŽMENTA
Menadžment po definiciji znači davanje naloga za koordinaciju resursa u
procesu koji treba da ostvari očekivanja. Praksa zahteva dobro prosudjivanje
naročito kod stvaranja i utemeljenja principa za jedinstvene, postojane i
promenljive situacije. Principe za stabilne i promenljive situacije možemo
posmatrati kroz dve kategorije i to:
- menadžerske funkcije i
- sektorske operacije.
2
- sposobnost da se osete i prognoziraju trendovi u rastu i razvoju
tehnologije i organizacije,
- sposobnost da komunicira i razume tehničke uslove
organizacionih specijalizacija,
- sposobnost korišćenja novih znanja za inovaciju procesa,
servisa, proizvoda ili proizvodnje.
Bihevioristička veština
– je usmerena na korišćenje znanja i razumevanje
ljudi na način na koji se oni ponašaju prema drugima. Ova veština zahteva
upozorenje na stavove i verovanja u odnosu na druge pojedince ili grupe kao
i na to kako oni upravljaju svojim procesima ostvarenja cilja. Principi
uključuju:
- mogućnost da se osete ljudske potrebe i motivacije,
- mogućnost da se koordiniraju moći različitih grupa,
- mogućnost naglašavanja i negovanja različitih životnih stilova.
Konceptualne veštine
– uključuju mogućnosti da se odredjeni poslovi
urade na bazi programa kao i mogućnosti da se koncentriše upravo onoliko
resursa, vremena, novca i doprinosa za izvršenje, nadziranje aktivnosti kako
bi se ukupan posao doveo do uspešnog kraja. Konceptualne veštine
uključuju u sebe:
- mogućnosti da se oseti i iskoristi tempo, redosled i vreme,
- mogućnosti da se zadatak kompletno uradi,
- mogućnosti da se predvide barijere i prate zaobilazne
mogućnosti.
Ekonomsko poslovne veštine
– odnose se na iskorišćavanje znanja i
razvijanje poslova preduzeća. Ove veštine uključuju u sebe i načine na koji
će preduzeće moći da koristi retke i ograničene resurse u susretu sa
promenama i nepredvidivim potrošnjama. To uključuje strategiju: potrošnje,
distribucije i korišćenja dobara sa minimalnim inputom i maksimalnim
outputom. Primer uključuje:
- mogućnosti pomeranja unapred kao član organizacije, nasuprot
koordiniranom kraju,
- mogućnost da se preuzme rizik na tržištu za razliku sopstvene
nerazvijenosti i
- mogućnost da se takmiči za pozitivne rezultate u slobodnom
vrednosnom sistemu.
Veštine proračunavanja izvršenja
– obuhvataju mogućnosti ocene
procentualne ili apsolutne vrednosti radnog procesa. Primer uključuje:
- mogućnosti analiziranja složene mase informacija u
kvantitativnim iskazima,
- mogućnosti merenja devijacija, varijacija i smerova opisanih
pravaca,
- mogućnosti da se dodje do korekcije pomoću povratne sprege.
4
U praksi sve ove veštine su usko povezane, tako da je teško odrediti gde
jedna prestaje, a gde druga počinje.
II METODSKA JEDINICA
– PODRUČJA, ZADACI I METOD PREDVIDJANJA
4. PODRUČJA, ZADACI I METOD PREDVIDJANJA
Tendencije u razvoju matematike, statistike i informatike učinile su da
predvidjanje budućnosti ili bolje reći istraživanje budućnosti postane sastavni
deo svakodnevnog ponašanja čoveka u njegovom miljeu.
U metodološkom smislu, prognostika operiše sa 3 stanja:
- sadašnje stanje,
- smer razvoja i
- buduće stanje.
U novije vreme prognostika ima ubrzan razvoj u svim domenima ljudske
aktivnosti i otkrivanja prirodnih zakonitosti, kao trajnim zakonima delovanja
svetom. Upravo zbog činjenice da se razvojni procesi, zbog ukupnog razvoja,
odvijaju brzinom ubrzanja, to je i prognostika pozvana da sledi trendove u
svom okruženju, da inicira nove puteve razvoja i omogući kontrolisano
ovladavanje aktivnostima i prirodnim zakonitostima.
Došlo je do razvoja nekoliko desetina novih metoda i tehnika prognoziranja,
ali i do novih sistema, postupaka i organizacije proizvodnje. U zavisnosti od
porekla istraživanja susrećemo se sa njihovim raznim imenima:
- logoritamski, impulsni i drugi trendovi,
- Vintersovi i Rojterovi i drugi indeksi,
- brojni testovi,
- konjukturne varijacije,
- metode tehnološke prognoze,
- različiti pristupi simulaciji,
- prognostički softveri...
Dolazi do proširivanja primene prognostike od oblasti prirode, ekonomike i
tehnike do medicine, odbrane, demografije, ekologije i ukupnih globalnih
kretanja. Dolazi do razvoja čitavog niza specijalizovanih prognostičkih
sistema. Ovi sistemi prognoziraju i prate kosmičke letove.
Programiraju, preusmeravaju i kontrolišu letove satelita, aviona, raketa, ali
se istovremeno prati kompletna svetska meteorološka situacija, suša, kiša,
nepogode, zemljotresi, uragani, prinos pšenice, kukuruza, ekologija, šume,
zemlja, voda, vazduh...
5
Kao disciplina, prognostika ima različite vidove primene:
- od idealne do ideološke,
- od naučne do prakseološke,
- od statičke - stabilizirajuće do dinamičke – programirajuće,
- od kratkoročne preko srednjoročne do dugoročne,
- od ekonomske do meteorološke,
- od subjektivne do objektivne...
I veliko i malo preduzeće i velika i mala država i pojedinac i grupa jednako
su zainteresovani za sutrašnjicu kao vremensku, bezbednosnu, sociološku,
tržišnu, tehnološku, ekonomsku, društvenu priliku.
Interesuje ih buduće stanje. Kao na primer: kratkoročna meteorološka
prognoza, procena prinosa poljoprivrednih kultura, demografske procene itd.
U trenutku kada dodje do odstupanja od očekivanih normalnosti, kada
nastupe neočekivane promene, tada se postavlja pitanje greške u prognozi i
poverenja u prognostiku. Zbog ove činjenice, prognoze utvrdjujemo i
predstavljamo sa odredjenim stepenom nesigurnosti (rizika).
Poželjno je da se uz svaku stručno predstavljenu prognozu, prikaže i njen
stepen očekivanosti (verovatnoća ishoda) i da se uz svaku odluku daje ocena
njene pouzdanosti.
Odluke strateškog karaktera, sa aspekta važnosti, moraju se mnogo puta
proveravati, animirati i simulirati, eventualno redefinisati kako bi se dovele u
zonu zadovoljavajuće pouzdanosti u pogledu zbivanja, ishoda i efekata. Na
taj način rade štabovi savremenih armija, velikih korporacija, državnih
organa, ali se na sličan način ponašaju i mala i srednja preduzeća pri izboru,
odnosno odluci o investicijama.
7. METODE PROGNOZIRANJA SA OSVRTOM NA METODE
PREDVIDJANJA ZASNOVANE NA USMENOM ISPITIVANJU
STRUČNJAKA
Brainstorming
– prikupljanjem mišljenja na osnovu konferencije dobijamo
ideje i predloge stručnjaka, a suprotstavljanje ovih mišljenja doneće novo
formiranje mišljenja. Grupu treba sastaviti od onih stručnjaka koji dobro
poznaju stručno područje i grupa treba da broji od 10 - 15 ljudi. Pozivanje
stručnjaka može da bude pismeno ili usmeno. Ako neki stručnjak po prvi put
učestvuje na ovakvoj konferenciji onda se mora upoznati sa ciljem i
suštinom ovog metoda.
7
