САДРЖАЈ
1. УВОД................................................................................................................................. 1
2. ТОПЛИЦА КРОЗ ИСТОРИЈУ.....................................................................................2
3. СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ У ПРОКУПЉУ...............................................................6
3. 1. БРДО ХИСАР....................................................................................................... 6
3. 2. ЦРКВА СВЕТОГ ПРОКОПИЈА.......................................................................7
3. 3. ЛАТИНСКА ЦРКВА (ЈУГ-БОГДАНОВА ЦРКВА)......................................9
3. 4. НАРОДНИ МУЗЕЈ ТОПЛИЦЕ.......................................................................11
4. СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ У БЛАЦУ И ЖИТОРАЂИ.........................................11
5. СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ У КУРШУМЛИЈИ.......................................................14
5. 1. ПЛОЧНИК - КОЛЕВКА ЕВРОПСКЕ МЕТАЛУРГИЈЕ............................14
5. 2. МАНАСТИР СВЕТОГ НИКЛОЕ...................................................................16
5. 3. МАНАСТИР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ...................................................17
4. 4. ЂАВОЉА ВАРОШ............................................................................................18
8. ЗАКЉУЧАК................................................................................................................... 21
9. ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................... 22
10. САЈТОВИ.....................................................................................................................22
~ 1 ~
1.
Увод
Топлица је област у јужној Србији која обухвата долину истоимене реке и обухвата
географску и историјску област, познату као Топлица, која се налази у сливовима река
Топлице
и
Косанице
. Њену западну границу формира планински масив Копаоника који је
одваја од Доњег Ибра, Горњег Лаба и Малог Косова. Северну границу области чине Велики и
Мали Јастребац, иза којих се пружају области Жупе, Расине и Алексиначког Поморавља. На
истоку Топлице се налази долина Јужне Мораве код Ниша, док њене јужне границе чине
планине Видојевица и Пасјача. Цела област, као и река која кроз њу протиче, добили су назив
по великом броју извора топле минералне воде тзв.
топлица
или бања (Пролом, Луковска,
Куршумлијска), које су познате још од римског доба.
Област обухвата Топлички управни округ има укупно 111.813 становника, а највећи
град области, који је уједно и седиште Топличког управног округа, је Прокупље, са 27.673
становника (попис из 2002). Поред њега, већа места су још и Куршумлија (13.639), Блаце
(5.465) и Житорађа (3.543), који су уједно и општинска седишта. Топлички управни округ
обухвата општине:
1. Општина Прокупље град Прокупље,
2. Општина Блаце место Блаце,
3. Општина Куршумлија место Куршумлија и
4. Општина Житорађа место Житорађа.
У овој области се налази један од најстаријих металуршких центара у Европи,
локалитет Винчанске културе Плочник, код истоименог села. У Куршумлији се налазе прве
задужбине Стефана Немање (Свети Никола и Пресвета Богородица), код Плочника су 1386.
године српске снаге потукле Османлије, а у близини Пролом Бање се налази Ђавоља варош.
Хисар, брдо изнад Прокупља, представља симбол града. Ту су откривени делови
средњовековне тврђаве са још добро очуваном кулом коју народ зове Југ-Богданова, по
једном од јунака Косовског боја. Храм Св. Прокопија који се налази у близини, грађен је још
у X веку, а Латинска црква, из XVI века пример је утицаја католичке културе коју су донели
дубровачки трговци у XV и XVI веку.
~ 3 ~
веку, остаци некрополе из XI-XII века, рановизантијски хоризонт VI века са остацима насеља
и антички хоризонт III-IV века са остацима монументалних терми. Откопане терме, као једно
од најзначајнијих достигнућа римске архитектуре биле су део урбане структуре античког
Hammeum-a. Римске терме су у време гоњења биле место окупљања хришћана и страдања
појединих мученика због чега су касније биле претваране у цркве. Црква је тешко страдала
1690 године а обновљена је 1734 године. Фреске потичу из XVIII и XIX. века, иконостас је из
1847. године са иконама из XVIII, XIX и XX века. Словени у V и VI веку прелазе Дунав и
насељавају територију Византијског царства. Они су дали име реци на основу топлих извора
који се у њу уливају. Током IX, X и XI века Толица је насељена српским живљем али под
влашћу Византије. Прокупље се, можда, тада звало Топлица. Много касније, путописци који
су прошли кроз град, називају га Doplitz -град на Топлици, или Topplitz, што је у исто време
назив града, реке и области.
У XII веку Топлица је у саставу државе моћног самодршца Стефана Немање. Прва
Немањина престоница и двор налазили су се у близини Куршумлије
.
Ту су и његове прве
задужбине, манастири Св. Николе и Св. Богородице. После битке на Морави 1190. године и
победе византијског цара Исака Анђела, поражени Стефан Немања, после пустошења
Топлице, двор премешта у Рас а Топлица као погранична област према Византији губи свој
ранији значај. Како се град назива у доба владе великог српског жупана Стефана Немање,
поуздано се не зна. Први српски помен града је тек у повељи кнегиње Милице из 1395.
године, као град Св. Прокопија. У време Св.Саве и добијања аутокефалности српске цркве
1219. године, Топличка епископија бива обновљена. Српски краљ Стефан Дечански ратовао
је са Бугарима и победио их на пољу Добрич у близини Прокупља. Историја је, забележила да
је 1386. године кнез Лазар нанео тежак пораз Турцима код плочника. Ниједан догађај у
српској историји није оставио тако дубок траг и трајан утисак као Косовска битка из 1389
године. Оно што је сигурно то је да је кнез Лазар припремајући се за нову битку позвао и сву
властелу из Топлице. У народном предању срећемо Југ Богдана и његових девет синова као
господаре Прокупља, Милана Топлицу као господара Средње Топлице а Ивана Косанчића
као господара Горње Топлице и Косанице. И данас постоје куле у Топлици. Југ Богданова
кула у Прокупљу, кула Милана Топлице у Вичи и кула Косанчић Ивана у селу Иван Кула.
Народна традиција везала је име Југ-Богдана за град Прокупље. Латинска црква позната је и
као Југ-Богданова црква, Хисар је град Југ-Богданов, кула поред Топлице зове се Југ-
Богданова а ту је и село Југ-Богдановац. После Косовског боја Топлицом влада кнегиња
Милица, односно њен син Стефан (1389 - 1427) под врховним турским суверенитетом. Из
овог периода значајно је и то што ће кнегиња Милица први пут поменути данашњи назив
града као град Св. Прокопија 1395. године у повељи упућеној светогорском манастиру Св.
Пантелејмону. После смрти деспота Стефана 1427. године на српски престо долази Ђурађ
Бранковић (1427-1456). Господар Прокупља у то време је он. Када су 1439. године Турци
загосподарили деспотовином и Топлица ће се наћи под Турцима. Заједничким снагама, војске
Ђурђа Бранковића и угарског војсковође Јанка Хуњадија ослободиле су Прокупље 1444 год.
~ 4 ~
Исте године одржан је Сегедински мир из кога сазнајемо да је Прокупље поново враћено
Србима, али се помиње под турским називом Урћуб (Orkub). Историјски извори сведоче,
такође, да је 1451. године Мехмед Други Освајач поклонио својој маћехи султанији Мари,
ћерки деспота Ђурђа Бранковића Топлицу и Дубочицу и да је она прошавши кроз Прокупље
и Топлицу стигла до манастира Св. Богородице испод Куршумлије.
После пада већег дела
Деспотовине и Прокупље је коначно под Турском влашћу од 1454. године „у лето узе
Мехмед опет Топлицу и пороби Србе“. Прокупље је 423 године робовало под Турцима. Био је
то дуг период испуњен борбом између крста и полумесеца. Једини манастир у Топлици
подигнут је у XIV веку на падинама Великог Јастрепца, као метох манастира Наупаре и
посвећен Св. Георгију. Према турској административној подели Прокупље ће припасти
санџаку Алаџа-Хисар (турски назив за Крушевац) који је у саставу беглербеглука Румелија.
Оваква територијална подела постојала је до 1833. године. Прокупље и Куршумлија су
кадилуци. Целокупну власт има кадија који суди и субаша који извршава његове одлуке.
Прокупље је у XVI и XVII веку било седиште велике дубровачке колоније чији су трговци из
Топлице извозили вуну, кожу и восак а довозили производе са запада, пре свега из Венеције.
У доба процвата дубровачке колоније средином XVII века у Прокупљу је живело 60
дубровачких трговачких породица, у чијем власништву је било 50 дућана. Период постојања
дубровачке колоније је време привредног и културног процвата Прокупља и околине.
Трагови постајања колоније сачувани су и до данас то су: „Латинска црква“ у подножју
Хисара, дубровачко гробље поред ње, назив дела града у којем су живели дубровачки
трговци Царина и Табак махала српски део у коме су Срби обрађивали кожу. Прокупље је у
првом Аустро-Турском рату значајно стратегијско место. Аустријски генерал Пиколомини
ослободио је Прокупље 1689. године, али после пораза на Косову аустријска војска је
приморана на повлачење 1690. године. У страху од одмазде Турака са аустријском војском се
повлачи и српски народ. Познато је, да су се и Топличани прикључили великој сеоби Срба
под Арсенијем III Чарнојевићем (1690.г.) а нарочито у другој сеоби (1737.г.) коју је
предводио Арснеије IV Шакабента. После те сеобе Топлица је скоро опустела. Турци у ове
крајеве насељавају Арнауте, а нешто касније и Черкезе (по којима и данас један део
Прокупља носи назив Черкеска махала). У Првом српском устанку, по налогу Карађорђа а у
циљу обезбеђења позадине код Делиграда, Станоје Главаш је 8. септембра 1806. године
ослободио Прокупље од Турака а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију. Та
слобода је била краткотрајна. На коначно ослобођење од Турака Прокупље ће чекати до 18.
децембра 1877. године. Други српско-турски рат донео је коначно ослобођење Топлици после
423 године робовања под Турцима, али ће Топлица за свој коначни статус стрепети све до
Берлинског конгреса (13 јуна до 13 јула 1878. године) по чијим одлукама Србија добија
независност а Топлица је припојена матици Србији. После ослобођења од Турака у Топлици
долази до етничких промена. Још у току рата, а и касније, готово целокупно муслиманско
становништво (Турци, Арбанаси и Черкези) иселило се из Топлице. У напуштена насеља
враћа се српски живаљ који је раније напустио своје огњиште. Али Топлицу насељавају и
~ 6 ~
3.
Споменици културе у Прокупљу
3.1. Брдо Хисар
Налази се у југо-западном делу града, са леве стране пута Прокупље-Куршумлија.
Окружено реком Топлицом са три стране, послужило је Римљанима за изградњу војног
логора на једном краку пута Ниш-Љеш, којим је централни Балкан био повезан са Јадранским
морем. Градиште, како се Хисар звао све до ослобођења од Турака, положајем, природним и
антропогеним карактеристикама полазна је и крајња тачка свих туристичких посета.
Најстарији пронађени трагови на овом локалитету припадају античком предримском
периоду, а каснија утврђења су подизана на римској основи. Само утврђење се састојало од
овалне цитаделе, заштићене сувим шанцем, на врху брда око које су се лепезасто ширила два
бедема, унутар којих су се формирала два подграђа у којима се налазе црква светог
Прокопија из X и Латинска (
Југ Богданова
) црква из XIV века. На самом врху брда Хисар
налазе се остаци средњевековног утврђења из XIV века са бедемима и деловима кула, а у
самом подножју брда према реци Топлици налазе се остаци четврте-Југ Богданове куле.
Доминантан објекат на брду Хисар, уочљив из било ког дела града је зграда, задужбина др
Алексе Савића саграђена 1929 године.
Током морејског рата и Пиколоминијевог продора до Скопља, Прокупље се нашло у
аустријским рукама. Током тог периода, један аустријски инжењерски официр је 1689. године
направио план утврђења на коме се јасно види овална цитадела са Донжон кулом и подграђа
која се шире око ње.( слика бр.1.)
Слика бр. 1.Аустријски план Прокупља из 1689.године
Подну цитаделе, на обали Топлице, смештена је водена кула која се у народу популарно
назива
Југ Богданова кула
(слика бр. 2. и слика бр. 3.) Она представља истурено упориште
које чува прелаз преко реке, али и игра улогу у снабдевању града водом. Сама кула има
квадратну основу и данас је најочуванија од свих кула некадашње тврђаве.
