19. Različitost polova kao pozitivna pretpostavka za punovažnost braka
Da lica koja sklapaju brak moraju biti različitog pola zakonska je pretpostavka koja izražava biološku
komponentu braka u našem pravu. (videti čl.15 P.zakona).
Teško je zamislivo da bi se kod nas brak mogao sklopiti između 2 žene ili 2 muškarca,pošto se postupak
odvija pred državnim organima i u strogoj zakonskoj formi. U domaćoj sudskoj i medicinskoj praksi nema
zabeleženih slučajeva poništenja braka usled odsustva pretpostavke o različitosti polova osoba koje su
sklopile brak. Sporno može biti jedino pitanje da li se brak smatra punovažnim u slučajevima
hermafroditizma i transseksualiteta.
-
Hermafroditizam
je urođeno stanje dvostrukosti reproduktivne strukture,tako da pol te osobe nije
moguće jasno definisati kao isključivo muški ili isključivo ženski. Razlikuju se pravi
hermafroditizam i lažni hermafroditizam.
-
Transseksualitet
je psihoseksualni poremećaj identiteta,koji se manifestuje tako što ličnost jednog
pola istovremeno čvrsto veruje da pripada drugom polu. Brak koji sklopi lice nakon što se podvrglo
medicinskoj intervenciji promene pola smatra se punovažnim u većini stranih prava pod uslovom da
su ispunjeni određeni uslovi. Obrnuto,ukoliko bi kod jednog od bračnih drugova naknadnom
medicinskom intervencijom,posle sklapanja braka,nastupila promena pola, ne bi se mogla primeniti
odredba o nedostatku pretpostavke za punovažnost braka,već bi se moglo govoriti samo o postojanju
razloga za prestanak braka. Dakle, sve pretpostavke za punovažnost braka,pa i različitost polova
budućih bračnih drugova,ocenjuju se prema postojećem stanju u momentu sklapanja braka.
20. Saglasna izjava volja kao pozitivna pretpostavka za punovažnost braka
Druga bitna pretpostavka za punovažnost braka jeste saglasna izjava volja budužih supružnika da stupaju u
brak. Da bi izjava volje bila pravno relevantna potrebno je da ispunjava nekoliko uslova:
1. Izjava volje osobe koja sklapa brak treba da bude data rečima koje su izgovorene ili napisane,tj.brak
se nikada ne može sklopiti određenim znacima,gestovima ili preduzimanjem neke druge radnje.
2. Izjava volje o stupanju u brak mora nedvosmisleno i jasno a pokaže postojanje ozbiljne namere za
zaključenje braka.
3. Izjava volje budućih supružnika da stupaju u brak moraju biti date istovremeno. To ne treba shvatiti
bukvalno kao potpunu vremensku podudarnost,pošto nije uobičajeno da ljudi govore u istom
trenutku. Umesto toga,smatraće se da su izjave date istovremeno ako svoju volju saopštava prvo
jedan,a odmah posle njega i drugi verenik. Taj trenutak predstavlja i momenat konstituisanja braka.
4. Izjava volje o stupanju braka ne sme biti modifikovana uslovom ili rokom. Izjava volje koja bi bila
data recimo, pod uslovom da supružnici neće imati dece u braku ili bi sadržavala rok trajanja
braka,stoga, ne bi proizvodila nikakvo pravno dejstvo i na osnovu takve izjave ne bi moglo doći do
sklapanja braka.
5. Izjavu volje o sklapanju braka moraju dati lično verenici,pošto je ugovor o braku specijalan ugovor
porodičnog prava za koji je propisana svečana forma koja zahteva prisustvo oba buduća bračna
druga. Izuzetno samo ako postoje opravdani razlozi (npr.teška zarazna bolest, boravak u udaljenom
kraju sveta,izdržavanje kazne zatvora u inostranstvu itd) može se dozvoliti sklapanje braka u
prisustvu samo jednog supružnika i punomoćnika drugog supružnika.
Punomoćje mora imati sledeće karakteristike:
a) obavezno treba da sadrži lične podatke o vlastodavcu,punomoćniku i licu sa kojim se preko
punomoćnika sklapa brak.
b) Punomoćje treba da bude overeno
c) Punomoćje treba da bude specijalno izdato samo u svrhu sklapanja braka
d) U punomoćju treba da bude naznačen datum njegove overe,kako bi se moglo upotrebiti u okviru
vremenskog ograničenja vaćnosti od 90 dana od dana overavanja punomoćja.
1
21. Zakonska forma braka kao pozitivna pretpostavka za punovažnost braka
Za sklapanje braka zahteva se naročita svečana forma,koja se u pravnoj teoriji označava imenom bitna
forma (forma ad solemnitatem).Pravno dejstvo bitne forme sastoji se u tome da, kada je takva forma
predviđena zakonom ili ugovorom, pravni posao ne može nastati dok se ta forma ne ispuni,odnosno posao
koji nije preduzet u toj formi ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Zakonska forma sklapanja braka u
našem savremenom pravu sastoji se iz 2 elementa
: nadležnosti za sklapanje braka i postupka sklapanja
braka.
-
Nadležnost za sklapanje braka
predstavlja pravo i dužnost organa uprave da postupa prilikom
skklapanja braka.Vrste nadležnosti obuhvataju stvarnu, mesnu i funkcionalnu nadležnost.
a) Stvarna nadležnost za sklapanje braka u našem pravu jeste opštinski organ uprave na čijoj se
teritoriji vode matične knjige.
b) Mesno nadležan za sklapanje braka bio je,prema Osnovnom zakonu o braku,onaj opštinski organ
uprave koji je vodio matične knjige za područje na kojem budući bračni drugovi imaju zajedničko
prebivalište,odnosno na kojem je prebivalište imao jedan od njih.
c) Funkcionalna nadležnost za sklapanje braka,kao specifična vrsta stvarne nadležnosti označava da je
u ime skupštine opštine,kao stvarno nadležnog organa,ovlašćen da sklopi brak matičar.
-
Postupak sklapanja braka se sastoji iz tri faze
: prijavnog (prethodnog)postupka, postupka
venčanja, i postupka registracije braka.
a) Prijavni (prethodni)postupak započinju lica koja nameravaju da sklope brak podnoseći zahtev za
sklapanje braka matičaru nadležne opštine. Uz zahtev, budući supružnici podnose i druge isprave
kojim dokazuju da će nameravani brak biti punovažan (izvod i m.knjige rodjenih, sudsko rešenje o
dispenzaciji od bračne smetnje, pravnosnažnu presudu o razvodu ili poništenju prethodnog braka
itd). Nakon toga,matičar na osnovu izjava proveravaju da li su ispunjeni uslovi za sklapanje braka.
Ukoliko se utvrdi da uslovi nisu ispunjeni,matičar usmeno saopštava podnosiocima zateva da ne
mogu sklopiti brak. U tom slučaju podnosioci mogu da traže od matičara da u roku od 8 dana donese
pismeno rešenje o odbijanju zahteva za sklapanje braka,na koje oni imaju pravo žalbe ministarstvu
nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Dan sklapanja braka
određuje matičar u sporazumu s licima koja žele da stupe u brak.
b) Postupak venčanja odvija se u prostoriji naročito određenoj za tu namenu,a može se i izuzetno
obaviti i na drugom mestu (bolnica,kazneno popravna ustanova,stan itd) ako za to postoje naročito
opravdani razlozi (bolest,izdržavanje kazne zatvora,starost itd). Sklapanju braka obavezno pristupaju
oba buduća supružnika (odnosno 1 supružnik i punomoćnik drugog),matičar i dva svedoka. Matičar
proverava identitet budućih supružnika, zatim ih upoznaje sa budućim bračnim obavezama i nakon
toga pojedinačno svakog od verenika pita da li pristaju da međusobno stupe u brak.
c) Postupak registracije braka sprovodi se upisom sklopljenog braka u matičnu knjigu venčanih, u koju
se potpisuju supružnici svojim imenom i novim prezimenom, punomoćnik svojim imenom i
prezimenom pored imena supružnika koga zastupa,matičar pred kojim je brak sklopljen i svedoci.
Supružnicima se odmah izdaje izvod iz matične knjige venčanih,kojim dokazuju sklopljen brak.
24. Sklapanje braka radi ostvarivanja zajednice života supružnika
Zajednica života je jedan od osnovnih elemenata pojma i zakonske definicije braka,pa je prirodno da je i
osnovni i najvažniji uslov za punovažnost braka.
25. Negativne pretpostavke za punovažnost braka (Bračne smetnje)
Bračne smetnje (impedimenta dirimentia) jesu negativno određene pretpostavke za punovažnost braka. To
su dakle,činjenice koje su izričito predviđene u zakonu kao činjenice koje ne smeju postojati u trenutku
sklapanja braka,jer ometaju sklapanje punovažnog braka. Ukoliko brak ipak bude sklopljen uprkos
postojanju bračne smtnje,takav brak može biti poništen.
2
