1.Појам Породичног права

Породично право представља скуп правних норми којима се регулише породица и односи између
чланова породице.

Нормама породичног права се регулишу односи који настају поводом формирања породице, њеног
трајања (функционисања) и престанка постојања породице. Ови односи се заснивају на вези
мушкарца и жене, рађању и дугим облицима сродства

2. Предмет породичног права

Предмет породичног права су породичноправни односи који се успостављају између одређених
субјеката и имају различиту садржину. Ови односи се успостављају између физичких лица
међусобно повезаних одређеним правним везама

Породичноправни односи су првенствено личне природе. Не могу се имовински изразити и везани
су за личност субјеката тих односа.

Поред њих, предмет регулисања су имовински односи (нпр. обавеза издржавања)

Предмет (објекат) породичноправних односа су

радње и ствари

Радње

се одређују као права и

дужности субјеката породичноправних односа (родитељска права према деци-да их чувају,
васпитавају).

Ствари

су битне у оним односима који настају поводом стицања имовине, између

неких субјеката породичних односа

3. Подела Породичног права

1. Према начину заснивања породичног односа, дели се на:

Брачно

: где се уређују питања склапања брака, брачног статуса, престанка брака. Овде се

регулишу питања везана за ванбрачну заједницу.

Родитељско:

које уређује правне односе између родитеља и њихове деце, рођене у браку, или ван

брака или усвојене. Овде се регулише и правило утврђивања порекла детета и права деце, односи
између осталих сродника

Старатељско

: уређује питања заштите неких лица која нису у стању да се старају о себи и

самостално штите своја права и интересе. Ту спадају деца без родитељског старања, пунолетна
лица која су неспособна за расуђивање. Овде се штити њихова личност али и њихова имовина.

2. Подела на:

Лично

: то су она права која немају новчану садржину и за свог титулара не представљају никакву

материјалну вредност. Ова права су ван промета

Имовинско

: имају новчану садржину и представљају за свог титулара економску вредност. ОВа

права су у промету, јер их титулар може пренети на друга лица.

3. Подела на

- Породично право

у ужем смислу

: регулише само унутрашње односе чланова породице

- Породично право

у ширем смислу

: регулише односе породице и друштвеног окружења

4. Подела на:

Материјлано

: садржи одредбе које се баве садржином породичних односа

Процесно

: садржи одредбе о парничном, ванпарничном, извршном, управном поступку у

породичним односима.

Правни систем се уобичајено дефинише као скуп важећих и међусобно уређених норми које су
груписане према предмету и методу регулисања. Унутар правног система се врши груписање
правних норми у одређене целине, групе, на основу њихове сличности. Породично право заузима
посебно место .

4. Основна начела породичног права

1. Начело једнакости и равноправности у породичним односима

- представља равноправност и

једнакост између мушкарца и жене па и деце, без обзира на порекло и без обзира на то да ли
родитељи врше или не родитељска права

2. Начело посебне заштите породице

- Произилази из Устава, Породичног закона и целокупне

садржине других извора породичног права. Ову заштиту ужива свака продица, без обзира на основ
настанка.

3. Начело посебне заштите деце

- Деца због свог узраста и упућености на помоћ других морају

уживати посебну, додатну заштиту и помоћ пре свега у породици. постоји и обавеза државних
органа, пре свега суда, да се о интересима деце старају по службеној дужности. То је случај са
брачним, патернитетским и матернитеским парницама.

5. Извори Породичног права

када се мења породични статус једног лица (склапа се или разводи брак, мења порекло детета у
односу на родитеље или се ради о усвојењу детета)

У другом случају, промена личног имена се врши у посебном управном поступку. Малолетник
може сам поднети захтев за промену личног имена како је навршио 15 година живота и ако је
способан за расуђивање. Када родитељи поднесу захтев за промену личног имена детета, оно има
права да да сагласност ако је навршило 10 година живота и способно је за расуђивање. Лице неће
моћи да промени лично име ако се против њега води кривични поступак, или је већ осуђено за
кривично дело, или ако има намеру да овом променом избегне неке обавезе или жели да узме
погрдно име.

Повреда права на лично име се састоји у спречавању и ометању вршења права на лично име,
оспоравању права на лично име, искривљивању права на лично име и неовлашћеној употреби
личног имена.

-Законодавство о матичним књигама - у матичне књиге се уписују чињенице о рођењу, браку и
смрти, као и промене у вези са овим чињеницама по матичним подручјима.

Матичне књиге су изводи и уверења о појединим чињеницама и имају доказну снагу јавне исправе
Воде се у два примерка (изворник и копија).

Начела матичних књига су:

-Начело официјалности- представља обавезу надлежог државног органа да матичне књиге води по
службеној дужности, да уписује податке на предлог овлашћених лица, чим сазна за неку чињеницу.

-Начело једнообразности- значи да се у матичне књиге, без обзира на ком се матичном подручју
воде, уписује иста врста података. Прописано је законом који подаци се уписују.

- Начело аутентичности- је постојање претпоставке тачности унетих података у матичне књиге.
Поступак исправке грешке се води или по службеној дужности или на захтев странке, односно
лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес

-Начело ажурности- подразумева обавезу уношења података у матичне књиге без одлагања
(ажурно) и континуирано.

Врсте матичних књига су:

Матичне књиге рођених

- садрже податке о рођењу детета које се односи само на дете: име,

презиме, пол, дан, месец, година рођења, место и општина рођења, ЈМБГ, држављанство. Уносе се
и подаци везани за родитеље: име и презиме, да ли су у браку, презиме пре брака, матични број,
држављанство, пребивалиште, адреса. Уносе се и све промене које се десе током живота

Матичне књиге венчаних

- садрже податке који се односе на брачни статус једног лица, чин

венчања, податке о супружницима, сведоцима, о пуномоћнику, о матичару. Уписују се и све
промене у брачном статусу које се десе током трајања брака (поништење или развод)

Матичне књиге умрлих

- садрже податке које се односе на смрт једног лица и судску одлуку којом

се једно лице проглашава за умрло. Садржи и податке о супружнику умрлог лица, родитељима и

лицу које је пријавило смрт тог лица. Чињеница срти мора се пријавити матичару у року од 3 дана.
Уз пријаву се подноси потврда о смрти коју издаје надлежна здравствена установа или лекар који
је утврдио смрт. Ако је при смрти утврђена одлука законом о проглашењу лица за умрло, она се
доставља матичару у року од 15 дана од правоснажности.

Начини коришћења података из МК: Заинтеросована лица то могу чинити добијањем извда из
матичних књига и уверења о појединим подацима, добијањем уверења која садрже поједине
податке уписане у матичне књиге, увидом у МК, увидом у списе на основу којих је извршен упис у
матичну књигу. Право увида у МК имају: лице на које се подаци односе, члан његове породице,
усвојитељ или старатељ.

Међународни општи акти

постају извори права уколико их је ратификовао законодавни орган и

након ступања на снагу.

1948. Усвојена је Универзална декларација о правима човека од стране Уједињених Нација.

1966. Усвеојени су Међународини пакт о економским, социјалним и културним правима и
Међународни пакт о грађанским и политичким правима. Новина је да имају обавезујуће дејство за
државе које су га ратификовале.

Од значаја за породично право су Конвенција о заштити материнства, о држављанству удатих
жена, о пристанку на брак, минималној доби за брак

1950. Усвојен је регионални документ, Конвенција о заштити људских права и основних слобода, у
Риму, под окриљем Савета Европе.

1. Конвенција за заштиту људских права и основних слобода. Државе потписнице (њих 12) су по
први пут у Европи формирале један заједнички суд, Суд за права човека 1959. године. Преамбула
говори о заштити и развоју основних права и слобода. Основни циљ и предмет Конвенције је да
заштити човека као индивидуу у односу на колктив и државу, а не заједницу или групу. Права и
слободе   које   се   штите   Конвенцијом   су   грађанска   и   политичка   права   и   слободе.   Одредбе
Конвенције се деле у две групе- оне које имају независно простојање и признају права и слободе
као такве и друге одредбе које су начињене да употпуне предходне, било да их оснаже било да
уреде могуће рестрикције.

2. Конвенција о правима детета

1959,   генерална   скупштина   УН   је   усвојила   Декларацију   о   правима   детета   која   није   била
обавезујућа за државе. Конвенција о правима детета  из 1989. године детету признаје правни статус
и укључује одређена права. На почетку се даје дефиниција детета као "људског бића које није
навршило 18 година живота, ако се на основу закона који се односи на дете не стиче раније.

Посебно се наглашава важност породице, дужост државе да поштује право родитеља и
остваривање права детета.

Дата су лична права детета: право на сазнање порекла, право на очување идентитета, право на име,
држављанство и право на породичне односе, право на слободно изражавање мишљења у стварима

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ О ПОРОДИЦИ

6. Породица

Породица је животна заједница лица везаних браком или ванбрачном заједницом и
сродством или само сродством (крвним или грађанским) која имају међусобна права и
обавезе.

Врсте породица:

-према природи односа мушкарца и жене:

1. Брачна

2. Ванбрачна

- Према ширини сродника који живе у породици:

1. Велика

- Обухвата све сроднике, потомке, једног заједничког претка, а може обухватати

и све побочне сроднике (породична задруга)

2. нуклеарна

- обухвата само родитеље и њихову децу, најчешће само малолетну или

пунолетну коју родитељи издржавају. Овде су искључени побочни сродници

3. Једнородитељска породица-

је састављена од једног родитеља и детета (деце). Основна

карактеристика је непостојање родитељског пара (неудата, разведена жена, удовица,
разведен, удовац, неожењен). Оваква породица може бити брачна и ванбрачна.

Функције породице:

Економска функција

- где породица има статус производне јединице (данас је све

мање) и уз то има потрошачку функцију

. Социјална функција

- испољава се кроз социјализацију кроз учење и преношење

правила понашања и вредности групе којој породица пипада, са генерације на генерацију
како би дете када постане пунолетно да функционише у друштву.

Репродруктивна функција-

јер је породица била и остала незамењив миље за рађање

породичне деце. Овом функцијом се омогућава обнављање становништва и опстанак
људске врсте у крајњем случају

7. Планирање породице