1)POREZ NA DOBIT PREDUZECA
Je poreski oblik koje oporezuje konacni rezultat odnosno dobit koju ostvari poreski obveznik.Dobit je ujedno
I pokazatelj uspesnosti poslovanja preduzeca.Poreski obveznik poreza na dobit je preduzece organizovano
kao akcionarsko drustvo,drustvo sa ogranicenom odgovornoscu,javno preduzece,ortacko drustvo.Zadruge su
takodje obveznici ovog poreskog oblika kao I nedobitne organizacije ako ostvaruju prihode od prodaje
proizvodaa ili vrsenja usluga uz naknadu.Nedobitne organizacije kao sto su skolske I zdravstvene usluge koje
ne ostvaruju prihod nisu obveznici ovog poreza,osnovicu za racun poreza na dobit predstvalja oporezivanje
dobiti koja se utvrdjuju u poreskom bilansu uskladjivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu
uspeha.Stopa poreza na dobit je proporcionalna I iznosi 15%.Obveznicima poreza na dobit preduzeca
pruzaju se I poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta,ulaganja u osnovna sredstva I poboljsanje
ekoloske situacije.
2)POREZ NA DODATU VREDNOST (PDV)
Porez na dodatu vrednost je savremeni oblik oporezivanja potrosnje.On je visefazni porez na promet koji se
naziva neto svefaznim I visefaznim porezima na promet.Ovaj poreski oblik uvela je Francuska 1954 godine a
njegovu primenu su kasnije primenile sve zemlje Evropske Unije.Obveznici ovog poreza jesu upravna lica I
preduzetnici koji se bave prometom robe I usluga,osnovicu cine nabavna vrednost.U Srbiji postoje dve
poreske stope I to opsta 20% I posebna 10%.Dakle za razlikuporeza na promet koji se naplacivao
jednokratno samo u fazi maloprodaje,PDV se naplacuje visefazno u svakoj fazi prometa od proizvodjaca
preko veleprodaje I maloprodaje do krajnjeg potrosaca.Prednost poreza na dodatu vrednost u odnosu na
porez na promet moze se sagledati kroz izdasnost sprecavanja poreske evazije,neutralnost u spoljno
trgovinskim transakcijama,mogucnost da se zahvate usluge I tako dalje.Nedostaci poreza na dodatu vrednost
u odnosu na porez na promet sastoje se u regresivnosti povecanim administrativnom troskovima,jacem
inflatornom potencijalu.
3)AKCIZE (TROSARINE)
Akcize su specijalni porezi na potrosnju oni se smatraju najstarijim oblicima oporezivanja
potrosnje,akcizama se oporezuje potrosnja odredjenih prozivoda uglavnom monopolskim I prozivodima
stetnim po zdravlje.Obveznik akcize jeste lice koje proizvede I stavi u promet ili uveze prozivode koji se
oporezuju.Proizvodi koji podlezu placanju akcize se razlikuju od jedne do druge drzave ali neki proizvodi
poput duvanskih preradjevina,derivate nafte,alkoholnih pica,su zajednicki svim drzavama.Osnovicu cini
jedinica mere,odnosno litar,kilogram,komad,paklica itd.Stope u nasem poreskom sistemu je odredjena u
apsolutnom iznosu 47 dinara.Zakonodavac je propisao I odredjene olaksice u vezi placanja akcije.
4)POREZ NA IMOVINU
Obracunava se I placa na imovinu u njenom statickom vidu (pokazuju ekonosmku snagu obveznika) I
dinamickom vidu.Porezi na imovinu u statistickom vidu placa se na prava na nepokretnosti ( pravo
svojine,pravo uzivanja,pravo upotrebe,dugorocnog zakupa I pravo koriscenja gradjevinskog zemljista I
akcije izdate na ime I udele u drustvima sa ogranicenom odgovornoscu).Obveznik poreza na imovinu je
pravno I fizicko lice koje je imalac odgovarajucih prava,osnovice poreza na imovinu poreskog obveznika koji
vodi poreske knjige je vrednost nepokretnosti utvrdjena u njegovim poslovnim knjigama (trzisna vrednost)
osnovica poreza na imovinu kod akcija izdatih na ime I udele u drustvu sa ogranicenom odgovornoscu je
vrednost sa njegovim poslovnim knjigama uskladjeni sa njegovim propisima.Stope su
proporcionalne.Dinamicki porez na imovinu se placa na imovinu u prometu odnosno na imovinu koja prolazi
sa jednog na drugo lice.To je zapravo porez na prenos apsolutnih prava I poreza na nasledje.Osnovicu cini
trzisna vrednost nekretnine odnosno kupoprodajna vrednost iskazana ukoliko je veca od trzisne,stope su
proporcionalne.Primeradi kod prenosa poljoprivrednog zemljista,stambenih zgrada,automobile iznosi 2,5%.
5)DOPRINOSI Su vazan finansiski instrument kojim se prikupljaju sredstva za finansiranje odredjenih
javnih rashoda,u literaturi se cesto svrstavaju u red.Osnovne karakteristike doprinosa su unapred utvrdjena
namena tosenja,nisu prihod budzeta,obavezu placanja ima odredjen krug korisnika I po pravilu obaveza
placanja nije utvrdjena propisima drzavnog organa.U nasoj zemlji najznacajniji su doprinosi za socijalno
osiguranje,zakonom je utvrdjena njihova obaveza placanja,razlikujemo 3 vrste obaveznih doprinosa
PIO(penziono invalidnsko osiguranje),za zdravstveno osiguranje I za slucaj nezapolsenosti.Obveznici su
zaposleni odnosno poslodavci,osnovica je zarada kao I naknada zarade u slucaju sprecenosti za
rad,porodiljskog I placanja iznosa.
6)EVAZIJA POREZA
Rec evazija potice od latinske reci (evadere) koji znaci bezati,izbeci,I slicno.U poreskoj terminologiji ovim
pojmom oznacavaju se razliciti nacini izbegavanja placanja poreza.Razlikujemo zakonitu I nezakonitu
poresku evaziju.Zakonita poreska evazija postoji kada se izbegava placanje poreskih obaveza,koriscenjem
nedorecenosti propisa,primeradi promenom mesta registracije privrednog subjekra ili slicno.Nezakonita
poreska evazija obuhvata postupke duznika usmerene na izbegavanja placanja poreza kojim se krsi
zakon.Ona kao takva moze biti potpuna ili delimicna.Potpuna postoji kada obveznik ne prijavi ceo iznos
ostvarenog prihoda ili imovinu koja podleze oporezivanju dok delimicna nezakonita poreska evazija postupi
onda kada se poreskim vlastima prijave nepotpuni ili netacni podaci.Polazeci od vrsta poreza cije se placanje
izbegava poreska evazija se deli na poresku utaju (defraudacija) I krijumcarenje (kontrabanda).Poreska
utaja se po pravilu srece kod neposrednih poreza (poreza na imovinu,poreza na dohodak,doprinosi I
slicno).A krijumcarenje kod posrednih poreza akcizama,carina I PDV. Za izbegavanje placanja poreskih
obaveza u zakonodavstvu savremenih drzava su predvidjene ostre sankcije.
7)POJAM FINANSIJSKIH TRZISTA
Finansijska trzista predstavljaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima.Na ovim trzistima
preduzeca dolazi do sredstava neophodnih za svoje finansiranje.Na njima se povezuju subjekti koji rasplazu
viskovima novcanih sredstava I subjekti kojima nedostaje novac.Subjekti koji imaju visak novca stavljaju ga
putem kredita I vlasnickih udela na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac.Preko finansijskih
trzista se obavljaju raznovrsni poslovi odnosno traze supstituti robe,usluga kao sto su novac ( domaci I
strani,hartije od vrednosti,potrazivanja I slicno).Nasa zemlja spade u red zemalja kod kojih se process
razvoja finansiskih trzista nalazi tek na pocetku zbog cega se kod nas sporo izgradjuje trzisna
privreda.Nerazvijenost finansijskih trzista je posledica nedovoljne sklonosti stednje,slabe profitabilnosti
privrede, izgubljenog poverenja u finansiskom sistemu,specijalizacija,visokih kamatnih stopa I slicno.
8)KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRZISTA
Osnovne karakteristike savremenih finansijskih trzista su: kontinuelnosti,internacionalizacija,finansijske
inicijative,globalizacija,deregulacioni tokovi.Kontinuirano funkcionisanje odvija se zahvaljujuci stalnom
razvoju komunikacija pa je uz pomoc savremene tehnologije moguce 24 casa dnevno pratiti transakcije I
obavljati trgovinu na skoro svim finansiskim trzistima u svetu.Internacionlizacija I globalizacija oznacavaju
process integracije nacionalnih finansiskih trzista u jedno internacionalno odnosno medjunarodno
trziste.Finansijske inovacije I novac-doprinose sirenju poslova na finansijskim trzistima.Brojni su razlozi
uvodjenja finansijskih inovacija kao sto su povecanje ucesnika na finansijskim trzistu,nestabilnost I
nezavisnost u privredama.Deregulacioni tokovi imaju za cilj da smanje ulogu drzave u regulisanju
finansijskih trzista.
9)FINANSISKA STENJA
Stednja predstavlja onaj deo dohotka cija se potrosnja odlaze za kasnije.Sklonost ka stednji zavisi od vise
faktora od kojih su najvazniji visina prihoda,zivotni standardi,navike,poresko opterecenje I
slicno.Ekonomske jedinice koje mogu ostvariti stednju se mogu podeliti u 3 grupe: stanovnistvo,privredni
subjekti I drzavni sektor.Stanovnistvo po pravilu predstavlja suficit na ekonomsku jedinicu I zato je vazan sa
stanovnistva finansiskog sistema.Kod nas stanovnistvo za razliku od drugih zemalja predstavlja deficit na
ekonomsku jedinicu sto je donosenje I posledica gubljenja poverenja u finansiskom sistemu.Stedna pozicija
se moze posmatrati na 2 nivoa: 1) prositice iz tekuceg poslovanja kao I razlika ukupnih prihoda I rashoda sto
znaci da se ona manifestuje u vidu bruto profita.Ona je kod vecine preduzeca suficitna sto znaci da preduzece
ostvari pozitivnu stednju. 2)Drugi nivo finansisko stedne pozicije preduzeca ukljucuje I podatke preduzeca za
investicije a s obzirom das u oni dosta visoki na ovom nivou privredni subjektni prolaze iz suficitne u
deficitnu zonu.Drzavni sektori najcesce ostvaruje negativnu finansisku stednju,s obzirom das u ukupni javni
rashodi veci od javnih prihoda.
10)FINANSISKA AKTIVA
Pod finansiskom aktivom podrazumeva se svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se moze
razmenjivati.Pod ovim pojmom se podrazumeva jos finansiski instrumenti,efekti,trzisni material,berzanska
roba. Finansiski instrument za njihovo emitovanje znace postupanje odredjenih obaveza jer emitovanje
finansiskih instrumenata predstavlja pasivu.Finasniska aktiva obuhvata veliki broj novcanih instrumenata
od kojih su najvazniji hartije od vrednosti,ziralni novac,devizni novac,zlato I plemeniti matali.Hartije od
vrednosti su najznacajniji finansiski instrument kojim se trguje na finansiskom trzistu one se mogu definisati
kao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju odredjena prava.Prava koja proisticu iz hartija
od vrednosti povezana su sa mogucnostima naplate razlicitih finansiskih sredstava u buducnosti.Novac se
moze javiti u vise oblika kao kovai novac u obliku novcanica I ziralni novac.Ziralni novac ima nematerijalni
oblik I nalazi se na poslovnom racunu preduzeca.Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti
prema inostranstvu.One predstavljaju strani novac kojim se raspolaze u zemlji razlicitoj od zemlje njegovog
porekla.Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama,cuva se u polugama I moze da sluzi kao
osnova za emitovanje razlicitih hartija od vrednosti.
