1.Агрометеорологија као научна дисциплина
Агрометеорологија је наука која проучава метеоролошке елементе и метеоролошке
појаве за потребе пољопривреде. Резултати агрометеоролошких истраживања служе да
се постојећи временски услови у једном вегетационом периоду искористе за добијање
што већих приноса у процесима пољопривредне производње. Агрометеоролошке
информације имају за циљ да брзо, ефикасно и на вријеме обавјесте пољопривредну и
другу јавност о повољном или неповољном утицају времена на пољопривредне
културе и радове. Агрометеоролошке анализе дају просторну и временску анализу
утицаја времена на пораст, развиће и принос пољопривредних култура и обављање
пољопривредних радова. Агрометеоролошке прогнозе омогућавају припрему и
спровођење одговарајућих агротехничких мјера, планирања увоза или извоза.
2.Метеоролошки елементи и метеоролошке појаве
Основни метеоролошки елементи су: сунчево зрачење (инсолација), земљино
израчивање (радијација), дужина трајања сунчевог сјаја, температура ваздуха,
ваздушни притисак, испаравање, влажност ваздуха, облачност, висина падавина,
висина сњежног покривача, густина снијега, правац и брзина вјетра. Метеоролошке
појаве су: магла, облаци, киша, снијег, град, крупа, роса, слана, иње, поледица, итд.
Метеоролошки елементи се осматрају у одређене часове дана и изражавају се бројним
вриједностима, док се метеоролошке појаве осматрају онда када постоје, тј. осматра се
час њиховог почетка и краја, интензитета и др.
3.Еклиптика, привидно кретање сунца
Еклиптика је путања по којој земља у току године обиђе око сунца, има елиптични
облик у чијој се једној жижи налази сунце.Овај елиптични облик земљине путање, са
сунцем у једној жижи, узрок је неједнаке количине примљене зрачне енергије у разним
годишњим добима. На стожерницама за вријеме љетњег солстицијума дан траје 24
часа, а ноћ 00, док за вријеме зимског дан траје 00 часова, а ноћ траје 24. На половима
дан траје 6мјесеци (љетња половина), а ноћ исто 6мј (зимска половина године).
4.Атмосфера, појам и подјела
Атмосфера је гасовити омотач који окружује земљину лопту и окреће се заједно са
земљом у свемиру око своје осе. Атмосферу дијелимо на: тропосфера (10-18км),
стратосфера (до 50км), мезосфера (80-85км), термосфера или јоносфера >80км
Тропосфера ( Т опада са порастом надм. висине), Стратосфера ( Т расте са порастом
надм. висине), Мезосфера ( Т расте са опадањем надм. висине), Термосфера ( Т расте
са повећањем надм. висине).
5.Ваздух и састав ваздуха
Атмосферски ваздух је физичка смјеса извјесног броја сталних гасова, хемијских
једињења и разних гасовитих, течних и чврстих придодатака. Стални састојци
атмосфере су: азот, кисеоник, озон, аргон и угљен диоксид. У атмосфери се налазе у
веома малим количинама још и неки други тзв. „племенити гасови“, и то: хелијум,
неон, криптон, ксенон и водоник. Главни саставни дијелови ваздуха су азот и кисеоник
који заузимају 99% од цијеле запремине ваздуха у приземљу. Придодаци у ваздуху су:
водена пара, лебдеће чврсте честице и органски састојци. Водена пара је најважнији
придодатак.Учествује у временским промјенама, апсорбује сунчеве зраке и може се
јављати у сва три агрегатна стања. Лебдеће чврсте честице су прашина. Количина
органских састојака се мјења у току године. Системи у којима су колоидне честице
чврсте или течне, а растварач односно дисперизвно средство гас, називају се аеросоли.
Колоидне честице у ваздуху називају се још и аероколоиди.
6.Сунчево зрачење, спектар и значај за биљке
Сунчево зрачење није једноставно, већ је сложено из разнобојних врста свјетлости,
које сачињавају сунчев спектар. Потпуни сунчев спектар састоји се из три главна
дијела: ултраљубичасти, видљиви и инфрацрвени дио. Ултраљубичасти и инфрацрвени
су невидљиви, док је видљив дио спектра свјетлост сунчева сјаја. Ултраљубичасти дио
спектра са веома малим таласним дужинама, има јако хемијско дејство. Зраци
инфрацрвеног дијела спектра имају мање хемијско дејство.Са порастом таласне
дужине појединих зракова, смањује се њихово хемијско дејство.Инфрацрвени зраци
имају изразито топлотно дејство.Под утицајем свјетлосних зракова у биљкама тече
процес фотосинтезе.
7.
Дифузно, директно и глобално зрачење
Дифузно зрачење настаје услијед дифузне рефлексије директног сунчевог зрачења, при
његовом проласку кроз атмосферу. Назива се још и зрачењем неба. Постоји само у
току дана од изласка до заласка сунца.Интензитет дифузног зрачења зависи од: сунчеве
висине изнад хоризонта, надморске висине мјеста, облачности и прозрачности ваздуха.
Директно зрачење
је зрачење које пада непосредно на неку озрачену површину.
Интензитет директног зрачења зависи од: висине сунца изнад хоризонта, надморске
висине мјеста, количине водене паре у ваздуху, облачности и прозрачности
Глобално зрачење је збир директног и дифузног зрачења атмосфере. Узима се у обзир
за практичне потребе.Зависи од висине сунца изнад хоризонта, надморске висине,
облачности, прозрачности.
8.Фотопериодизам
Реакција биљака на трајање дана и ноћи назива се фотопериодизам. То је у ствари
утицај различитог трајања дана и ноћи на прелажење биљака из вегетативне у
генеративну фазу развића. Све биљке се не понашају подједнако према трајању
освјетљености. У односу на фотопериодску реакцију биљке се могу подјелити у три
групе: биљке дугог дана, биљке кратког дана и неутралне биљке. Биљке дугог дана су
оне које цвјетају само ако дужина освјетљености износи више од 12-14 часова. Биљке
кратког дана цвјетају само ако је дужина освјетљености мања од 12-14 часова, а
неутралне биљке цвјетају независно од дужине дана.
9.Фотосинтеза
Фотосинтеза је процес у коме биљке свјетлосну енергију сунца претварају у хемијску,
односно процес у коме се неорганске материје под утицајем сунчеве свјетлости
претварају у органске. Интензитет фотосинтезе зависи од унутрашњих и спољашњих
фактора. Унутрашњи фактори су: унутрашња грађа листа, старост лишћа, старост
