Upravno pravo

Ovo su neka pitanja iz skripte koleginice marijafs, koja je skriptu 

napisala i hvala joj na tome   , prilagodjena nama koji polazemo 

kod Milovanovica (a mislim da mogu i kod ostalih sem kod Lilica, 

posto svi imaju ista pitanja), po Lilicevoj knjizi iz 2008. 

Tu nisu sva pitanja, ali mozda ce nekome znaciti.. 

2.UPRAVA U MATERIJALNOM ZNAČENJU 

U teorijskom određivanju funkcionalnog pojma uprave u 

materijalnom smislu potrebno je odrediti aktivnosti kojima uprava 

ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove polazeći od sadržinskih , 

odnosno unutrašnjih karakteristika ove upravne delatnosti.U tom 

smislu , potrebno je razlikovati aktivnosti kojima upravaa 

ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove od aktivnosti kojima ona 

ostvaruje ostale zadatke i poslove.aktivnosti kojima uprava 

ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove prvo su se 

manifestovale kao jedan poseban oblik vršenja vlasti.vršenje 

upravnih aktivnosti predstavljalo je vršenje autoritativnih 

aktivnosti , što je značilo vršenje jednog oblika državne 

vlasti.Međutim , javljaju se dva različita gledanja na sadržinu 

državnih upravnih aktivnosti: 

1. upravne aktivnosti koje obavlja država odnose se samo na jedan 

poseban oblik vršenja vlasti (tzv. upravna funkcja- kao vlast) 

2. obuhvataju i druge aktivnosti uprave koje ne znače vršenje 

vlasti ( tzv. upravna delatnost – kao javna služba) 

Upravna funkcija – uprava kao vlast  

Koncepcije o upravnoj funkciji kao pravno regulisanom vršenju 

upravne vlasti javlja se nastankom pravne države.Upravna funkcija 

razlikuje se od drugih oblika vlasti po načinu njenog vršenja.Glavni 

zadaci države u apsolutističkoj monarhiji i policijskoj državi tog 

vremena ostvarivani su izdavanjem zapovesti .Odnosi države i 

građana imali su karakter odnosa neravnopravnih subjekata u 

kojima je : 

1. država istupala kao nosilac vlasti , kao subjekt koji je nadređen 

2. građani su bili subjekt koji je potčinjen državi  

Docsity.com

aktivnosti uprave javljaju se kao autoritativne aktivnosti izricanja 

zapovesti i ograničenja , odnosno primene prinude. 

U okviru opšteg pravnog režima vršenja državne vlasti izdvajaju se 

posebni pravni režimi, među kojima se posebno izdvaja pravni 

režim upravne vlastiU određivanju posebnog pravnog režima 

vršenja upravne vlasti polazi se od specifičnih pravnih 

karakteristika aktivnosti koje čine sadržinu upravne funkcije. 

Određivanje funkcionlanog pojma uprave u materijalnom smislu 

kao upravne funkcije , tj. kao pravom regulisanog vršenja upravne 

vlasti , karakteristično je za kontinentalne države u Evropi krajem 

prošlog i početkom ovog veka 

Upravna delatnost – uprava kao javna služba 

U drugoj polovini 19.veka proširena uloga države u društvu i 

povećanje njene aktivnosti , teorijska shvatanja prema kojima se 

aktivnost države svodi na vršenje vlasti nisu više odgovarala 

realnim ćivotni uslovima.Javljaju se novi oblici aktivnosti države.U 

teorijskom smislu dolazi se do saznanja da treba proširiti pojam 

upravne funkcije elementima koji nisu autoritativnog karaktera . 

Budući da su zakonodavstvo i sudstvo kao f-je vlasti bile već 

određene nove aktivnosti koje je počela da obavlja država u okviru 

privrede , zdravstva , saobraćaja i prosvete , svrstavane su u 

pravne okvire vršenja upravne f-je. 

Sadržina teorijskog pojma upravna f-ja sve se manje određuje 

isključivo kao f-ja vlasti, a sve više kao delatnost koja obuhvata 

ukupnost aktivnosti uprave kojima ona neposredno izvršava svoje 

svakodnevne zadatke i poslove.uprava se počinje posmatrati kao 

jedna od brojnih delatnosti države , a ne samo kao jedna od tri 

„pravne“ f-je države .Uporedo sa tim i termin upravna f-ja koji je 

služio za označavanje pravnog režima i načina vršenja upravne 

vlasti , sve se više zamenjuje izrazom upravna delatnost .I 

teorijski pijam uprave u materijalnom smislu ne određuje se više 

kao „upravna f-ja“ već kao „upravna delatnost“ , tj. kao upravna 

delatnost , ukupnost svih aktivnosti kojima država neposredno 

ostvaruje svoje socijalne ciljeve. 

Širenje uloge države u društvu i umnožavanje aktivnosti uprave u 

Docsity.com

našem pravu to je Ustav Republike Srbije od 2006. i Ustavni zakon 

za sprovođenje Ustava RS (2006.). 

Ustav je uglavnom posredni, a u znatno manjoj meri neposredni 

izvor, što znači da je ustav najčešće izvor upravnog prava 

posredstvom zakona. Posredno se Ustav može javiti kao izvor 

prava kada propisuje da su organi uprave dužni da zakone i druge 

propise tumače i primenjuju u skladu sa duhom i načelima ustava. 

Ustav je neposredni izvor prava za organe uprave kada oni mogu i 

moraju da zasnivaju svoje akte direktno na pojedinim odredbama 

ustava. To je slučaj samo onda kada ustav izričito uslovljava 

organe uprave, daje ovlašćenje i određuje njihove dužnosti, kao i 

kada određuje oblike kontrole.  

Ustav RS od 2006. sadrži odgovarajuće odredbe o državnoj upravi. 

To su : 

1. u nadležnost vlade spada usmeravanje i usklađivanje rada 

organa državne uprave i vršenje nadzora nad njihovim radom; 

2. vlada je odgovorna NS za rad državnih organa uprave; 

3. državna revizorska institucija je najviši državni organ revizije 

javnih sredstava, koja je odgovorna NS; 

4. Državna uprava odnosi se na položaj državne uprave, 

poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe i zaštitniku građana; 

5. državna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i 

odgovara vladi. Njene poslove obavljaju ministarstva, a njihov 

broj i poslovi određuju se zakonom; 

6. zakonom se određeni poslovi mogu poveriti i autonomnoj 

pokrajini , ili posebnim organima; 

7. zaštitnik građana je nezavisni državni organ koji štiti prava 

građana i kontroliše rad organa državne uprave. 

8.ZAKONSKI PROPISI 

Kao izvor upravnog prava, zakon se javlja kao primarni i najvažniji 

izvor. Dok se u širem smislu pod zakonom podrazumeva svako 

opšte pravilo, dotle se u užem smislu pod zakonom podrazumevaju 

norme koje je doneo poseban zakonodavni organ u posebnom 

Docsity.com

zakonodavnom postupku. 

U pogledu odnosa opšteg i posebnog zakona, važi pravilo da se u 

slučaju da postoji i opšti i poseban zakon, prema tradicionalnoj 

pravnoj maksimi lex specialis derogat legi generali. Sa druge 

strane, ukoliko neko pitanje nije regulisano posebnim zakonom, 

primenjivaće se opšti zakon kao supsidijaran, tj. dopunski.  

U pogledu vremenskog dejstva zakona važi pravilo da zakon ne 

može imati povratno dejstvo, prema principu zabrane 

retroaktivnosti zakona. Pojedine odredbe zakona mogu imati 

povratno dejstvo, samo u slučaju da je to izričito predviđeno 

samim zakonom, i ukoliko to zahteva opšti interes koji je utvrđen 

zakonom. Pre stupanja na snagu zakon mora biti objavljen u 

odgovarajućem službenom glasilu. 

Sa zakonom kao izvorom prava obično se izjednačavaju i neki drugi 

opšti akti kao što su društveni plan (tj.posebna vrsta ekonomsko-

pravnog akta kojim se utvrđuje i usmerava ekonomska i razvojna 

politika za određeni period), budžet (tj.posebna vrsta finansijsko-

pravnog akta o prihodima i rashodima drđave za određeni period), 

i u širem smislu,kao posebna vrsta zakona, međunarodni ugovori 

kada su ratifikovani. 

Autonomne pokrajne u Srbiji ne donose ustave i zakone, već 

statute,odluke i opčte akte, u skladu sa Ustavom zakonom. 

U smislu izvora upravnog prava, mogu postojati pojedini zakoni 

koji u celini predstavljaju izvor upravnog prava (npr. Zakon o 

opštem upravnom postupku), kao i oni koji su to samo nekim 

svojim delom (npr. Zakon o slobodnom prisupu informacijama od 

javnog značaja). 

Zakoni koji se javljaju kao osnovni izvori upravnog prava: 

a ) Zakoni koji su izvor upravnog prava u oblasti organizacije 

uprave: 

Zakon o državnoj upravi (2005) , Zakon o ministarstvima (2008) , 

Zakon o državnim službenicima (2005) , Zakon o lokalnoj 

samoupravi (2005) , itd. 

b ) Zakoni koji su izvor upravnog prava u oblasti upravnog 

postupka: 

Zakon o opštem upravnom postupku (1997). 

Docsity.com

oblasti). 

Podzakonski akti predsednika republike kao izvori upravnog prava 

Akti predsednika republike nisu izvor upravnog prava jer 

predsednik republike, po pravilu, ne donosi opšte, već samo 

pojedniačne pravne akte, kao što su: ukaz, naredba, predlog i 

odluka. 

Od akata koje donosi predsednik najviši je ukaz.  

Ovi akti mogu postati izvori upravnog prava u slučaju kada dođe do 

nekih posebnih i vanrednih okolnosti, tj.kada predsednik može 

donositi akte iz nadležnosti skupštine. 

Podzakonski opšti akti vlade kao izvori upravnog prava 

Prema zakonu o Vladi (2005), vlada donosi: uredbe, poslovnik, 

odluke, rešenja i zaključke, memorandum o budžetu, strategije 

razvoja i deklaracije. 

uredbe - bliže uređuju odnosi od značaja za izvršavanje zakona, 

odluke - propisuju mere Vlade, daje se saglasnost ili potvrđuju 

opšti akti organa i organizacija, 

rešenja - odlučuje o postavljenjima i razrešenjima, daje 

saglasnost ili potvrđuju pojedinačni akti organa i organizacija, ako 

je takva saglasnost ili potvrda predviđena zakonom, 

i zaključke - utvrđuju stavovi vlade o pitanjima unutrašnje 

organizacije, metoda rada i odnosa u vladi, 

memorandum o budžetu - sadrži osnovne ciljeve politike javnih 

finansija i makroekonomske politike, 

strategija razvoja - vlada utvrđuje stanje u oblasti iz nadležnosti 

Republike i mere koje treba preduzeti za njen razvoj, 

deklaracija - izražava stav vlade o nekom pitanju. 

Podzakonski opšti akti organa uprave kao izvori upravnog prava 

Prema zakonu o državnoj upravi, organi državne uprave donose : 

pravilnik (razrađuju pojedine odredbe zakona i propisa vlade radi 

njihvog izvršavanja), naredbom (naređuje ili zabranjuje 

postupanje u određenoj situaciji koja ima opšti značaj), 

uputstvom (propisuje način rada i vršenja poslova organa državne 

Docsity.com