ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SRCA
Srce je teško između 200 i 450 grama i nešto je veće
od veličine pesnice. Prosečan broj otkucaja srca u toku
dana je oko 100.000 puta. Za to vreme ispumpa oko
7.500 litara krvi.
Slika: anatomija srca
Srce je lokalizovano u sredini grudnog koša, između
pluća, iza i nešto ulevo od grudne kosti. Obavija ga
srčana kesa (pericardium), membrana koja se sastoji iz
dva sloja. Spoljašnji sloj obavija koren velikih krvnih
sudova srca i pripaja se delom za kičmeni stub,
dijafragmu i druga tkiva u okolini. Unutrašnji sloj je
vezan za srčani mišić. Tanak sloj tečnosti razdvaja ova
dva sloja i omogućava srcu da se pomera, iako je vezano za telo.
SRČANE ŠUPLJINE
Srce se sastoji od 4 šupljine: gornje šupljine su leva i desna pretkomora, a donje leva i desna
komora. Mišićni zid (septum) razdvaja levu i desnu pretkomoru i levu i desnu komoru.
Najčešće se koristi podela na levo srce (leva pretkomora i komora) i desno srce (desna
pretkomora i komora), pošto tako cirkuliše krv. Normalno se u srcu ne meša krv iz levog i
desnog srca. Leva komora je najveća i najjača šupljina srca. Ona ispumpava krv u nejveću
arteriju tela - aortu koja preko svojih grana snabdeva celo telo krvlju tj. kiseonikom i
hranjljivim materijama.
SRČANI ZALISCI
Protok krvi kroz srce regulišu 4 zaliska (valvule):
Trikuspidalni zalistak reguliše protok krvi između desne pretkomore i komore
Pulminalni zalistak kontroliše protok krvi iz desne komore u pulmonalnu arteriju koja
odnosi krv do pluća
Mitralni zalistak reguliše protok krvi između leve pretkomore i leve komore
Aortni zalistak kontroliše protok krvi iz leve komore u aortu.
Kroz desno srce protiče krv sakupljena iz svih delova tela preko velikih vena,
siromašna kiseonikom (redukovana krv) i odlazi u pluća gde se obogaćuje kiseonikom
(oksidovana krv). Oksidovana krv se odvodi preko plućnih vena u levo srce, a zatim
aortom do svih delova tela.
PROVODNI SISTEM SRCA
1
Električni impulsi u srcu dovode do grčenja (kontrakcije) srčanog mišića (miokarda).
Impulsi se stvaraju u desnoj pretkomori u tzv. SA čvoru koji se naziva i „prirodni
pacemaker srca“. Električni impulsi putuju preko mišićnih vlakana pretkomora i komora i
izazivaju grčenje (kontrakciju) srca. SA čvor šalje impulse određenom brzinom (frekvenca
srca). Normalna frekvenca srca u stanju mirovanja je od 60-100/min. Međutim, frekvenca
se menja u toku telesnog opterećenja, spavanja, stresa ili hormonalnih faktora. U toku
spavanja frekvenca može pasti do 40/min, a u toku fizičkog opterećenja porasti na
160/min.
CIRKULATORNI SISTEM SRCA
Srce funkcioniše kao pumpa i preko arterijskih krvnih sudova isporučuje krv bogatu
kiseonikom i hranljivim materijama do svih organa, tkiva i ćelija tela. Krv preuzima iz
srca najveća arterija u telu aorta koja na svom putu daje grane za glavu i vrat, srce, jetru,
creva, bubrege i donje ekstremitete.Venski sistem prikuplja krv bogatu ugljen dioksidom i
raspadnim produktima metabolizma iz svih delova tela i nosi je preko dve najveće vene u
telu tzv. gornje i donje šuplje vene u desno srce gde preko plućne arterije ta krv odlazi u
pluća na „prečišćavanje“. U plućima se krv ponovo obogaćuje kiseonikom, odnosi u levo
srce a zatim ponovo do svih delova tela.
KORONARNE ARTERIJE
Pošto se srce sastoji od pretežno mišićnog tkiva, koje se kontinuirano grči i relaksira, ono
mora biti konstantno snabdevano kiseonikom i hranljivim materijama. To mu obezbeđuju
dve koronarne arterije (leva i desna) koje se odvajaju od korena aorte i obavijaju srce.
Kada se holesterol nataloži u zidu koronarne arterije stvori se plak koji sužava lumen
arterije i sprečava normalan dotok krvi do određenog dela srca. Posebno je opasno suženje
glavnog stabla leve koronarne arterije jer ono daje dve grane koje ishranjuju veliki deo
srca. Kada se poveća potreba srca za kiseonikom npr. za vreme većeg fizičkog napora,
sužena koronarna arterija ne može da dopremi dovoljno krvi jednom delu srca. U ćelijama
srca u toku metabolizma bez kiseonika (anaerobni metabolizam) stvara se veća količina
mlećne kiseline (laktat) koja nadražuje nerve u srcu i nastaje bol u grudima tzv. anginozni
bol.
ŠTA JE KOLATERALNA CIRKULACIJA?
Kolateralna cirkulacija je mreža tankih krvnih sudova koja u normalnim uslovima nije
otvorena. Kada se koronarne arterije suze do tačke kada je protok krvi kroz srčani mišić
limitiran (koronarna bolest srca), kolateralna cirkulacija može da se uveća i postane
aktivna. To omogućava protok krvi oko blokirane (sužene) arterije do obližnje arterije ili
do iste arterije ispod mesta suženja, štiteći srčano tkivo od oštećenja. Osobe koje su fizički
aktivne imaju često dobro razvijenu kolateralnu cirkulaciju, što smanjuje učestalost
infarkta srca.
KAKO RADI SRCE?
Srce se grči (kontrahuje) i širi (dilatira). Grčenjem obe pretkomore istovremeno, otvaraju se
zalisci i krv odlazi u komore koje se šire da bi primile ovu krv. Kontrakcijom komora, zalisci
između pretkomora i komora se zatvaraju kako bi sprečili povratak krvi iz komora u
pretkomore. Kontrakcijom komora otvaraju se zalisci između komora i velikih arterija i krv se
2
pritisak povećavaju prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojaznost, preterani unos alkohola i
kafe, pušenje, fizička neaktivnost.
Uzroci sekundarne hipertenzije:
· bolesti bubrežnog funkcionalnog tkiva (2%)
· bolesti bubrežnih krvnih sudova (2%)
· hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona, hormona nadbubrežne
žlezde) <0,5%
· feohromocitom (tumor srži nadbubrežne žlezde koji luči velike količine
adrenalina i noradrenalina)
· trudnoća
· pojačana funkcija štitaste žlezde
· lekovi: kontraceptivi, kortikosteroidi, ciklosporin, lekovi koji se koriste za
ukapavanje u nos kod kijavice (Ephedrine, Levmetamfetamine, Naphazoline,
Oxymetazoline, Phenylephrine, Phenylpropanolamine, Propylhexedrine,
Pseudoephedrine, Synephrine, Tetrahydrozoline); neke droge; stimulansi
(amfetamin) itd.
· aortna stenoza
· kompresija produžene moždine
Dugotrajno dejstvo povišenog krvnog pritiska dovodi do promena na zidovima aorte i manjih
krvnih sudova, srcu, mozgu, bubrezima i mrežnjači oka.
Dejstvo povišenog krvnog pritiska:
prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja „slabih mesta“ u zidovima krvnih sudova
koja su podložna pucanju. Glavni problemi kod infarkta srca i aneurizmi izazvani su
pucanjem krvnih sudova.
prekomerno rastezanje dovodi do stvaranja tankih pukotina u zidovima krvnih sudova
a na tim mestima se mogu stvoriti trombi i začepiti krvni sud. To dovodi do infarkta
organa (srca, mozga) koji taj krvni sud ishranjuje.
4
Slika: ateroskleroza
ubrzava se proces ateroskleroze u zidovima krvnih sudova. Sužene arterije slabije
snabdevaju tkiva i organe krvlju (kiseonikom i hranljivim materijama) i dolazi
vremenom do njihovog oštećenja i propadanja njihove funkcije. Zbog ishemije tkiva i
organa, srce povećava minutni volumen da bi obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika,
što dalje povećava krvni pritisak. Stvoreni aterosklerotični plakovi u zidovima krvnih
sudova pucaju i na tom mestu se stvara tromb koji zatvori krvni sud.
Elastičnost aterosklerotičnih arterija je manja, te srce jače pumpa krv da bi povećalo
snabdevanje tkiva kiseonikom. Rezultat pojačanog rada srca je oštećenje srčanog
mišića i zalistaka što dovodi do srčane slabosti.
Faktori rizika za razvoj hipertenzije
Nasleđe – ako su vaši roditelji ili bliski rođaci imali hipertenziju, vrlo je verovatno da
će se i kod vas razviti. Zato je važno redovno kontrolisati krvni pritisak. Ne možete
kontrolisati nasledni faktor ali možete preduzeti korake da živite zdravo i smanjite
faktore rizika.
Godine života – kako starimo povećava se rizik od hipertenzije. Krvni sudovi gube
fleksibilnost sa godinama zbog razvoja ateroskleroze.
Pol – nakon 45. godine povećava se rizik od hipertenzije kod oba pola. Nakon 65.
godine veći procenat žena ima hipertenziju nego muškaraca.
Smanjena fizička aktivnost – povećava rizik od hipertenzije, infarkta srca, moždanog
udara, gojaznosti.
Loša ishrana, uzimanje velike količine soli – ishrana sa velikom količinom kalorija,
masti i šećera dovodi do gojaznosti. Ishrana sa većom količinom soli zadržava vodu te
se povećava krvni pritisak.
Gojaznost – osobe koje imaju body mass index >30 su gojazne. Gojaznost predstavlja
napor za srce. Raste nivo holesterola i triglicerida u krvi, a snižava se HDL (dobar)
holesterol. Gojazni ljudi imaju 2-6 puta veći rizik od razvoja hipertenzije od osoba sa
normalnom težinom. Nije važan samo stepen gojaznosti već i tip gojaznosti. Kod
nekih osoba se višak masnog tkiva nakuplja u trbuhu (gojaznost u obliku jabuke), a
kod nekih oko kukova i na butinama (gojaznost u obliku kruške). Kod gojaznosti u
obliku jabuke postoji veća opasnost za razvoj hipertenzije.
Uzimanje većih količina alkohola – ako se svakodnevno uzima alkohol u većim
količinama (više od jednog piva ili više od 150 ml vina ili više od 45 ml žestokog
pića) može dramatično povećati krvni pritisak.
Stres
Pušenje (aktivno i pasivno)
5
Na ovaj način imamo uvid u vrednosti pritiska u normalnim životnim i radnim okolnostima
te možemo odrediti vrstu, količinu i vreme uzimanja leka. Postoje normalne oscilacije
pritiska, tokom noći je niži, a u ranim jutranjim satima je nesto veći. Takođe je normalno
povećanje pri fizičkom naporu, hodu, trčanju, strahu, stresu, posle slanih obroka.
Za postavljanje dijagnoze pored merenja krvnog pritiska potreban je i internistički pregled
koji obuhvata: razgovor s pacijentom koji navodi vrstu tegoba i njihovo trajanje, slušaju se
srce i pluća, pipaju trbušni organi i periferne arterije, radi se EKG iz kojeg vidimo da li
postoji hipertrofija leve komore, znači ishemije srčanog mišića ili poremećaji ritma.
Neophodnoje uraditi sledeće dijagnostičke procedure:
1/laboratorijske analize krvi i urina: krvna slika, holesterol, trigliceridi, Na, K, Cl, glikemija,
urea, kreatinin, enzimi jetre, bilirubin
2/ultrazvuk srca koji pokazuje promene na srcu u vidu zadebljanja zidova leve komore,
poremećaja pokretljivosti, uvećanje dimenzija srčanih šupljina, promene na zaliscima i aorti
3/očni pregled, gledaju se promene na krvnim sudovima oka
4/ultrazvuk stomaka koji pokazuje da li ima promena na bubrezima i nadbubregu, trbušnoj
aorti ultrazvučni pregled krvnih sudova vrata i nogu kada se mere masne naslage na zidovima
i stepen njihovog suženja.
Postavljanje dijagnoze ima za cilj:
1. utvrdjivanje visine vrednosti krvnog pritiska
2. utvrdjivanje sekundarnih oblika hipertenzije tj.
uzroka hipertenzije
3. procenu ukupnog kardiovaskularnog rizika
utvrdjivanjem postojanja drugih faktora rizika,
oštećenja ciljnih organa ili postojanja UKS
4. procenu načina života.
A I
Dijagnostičke procedure podrazumevaju:
1. ponavljana merenja krvnog pritiska
2. uzimanje iscrpne anamneze
3. fizikalni pregled
4. druga ispitivanja.
A I
Merenje krvnog pritiska
Za postavljanje dijagnoze hipertenzije merenja KP treba uraditi u nekoliko odvojenih navrata,
pri čemu se treba pridržavati sledećih pravila. Postupci pri merenju KP:
- jedan sat pre merenja pacijent ne bi trebalo da puši, pije kafu
- pre merenja pacijent sedi mirno nekoliko minuta (5 min.) u prostoriji adekvatnih uslova
(temperatura 20-240C, mir, itd)
- nadlaktica mora da je obnažena, tako da odeća ne vrši pritisak na arterije nadlaktice
- uraditi najmanje dva merenja u razmaku od 1 do 2 minuta i uzeti srednju vrednost kao
7
