Maligni tumor jajnika
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО-САНИТАРНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА “ВИСАН“
ПРЕДМЕТ : ОНКОЛОГИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД : МАЛИГНИ ТУМОРИ ЈАЈНИКА
Студент: Ментор:
Београд 2013 год.
1.
Садржај
2. ЕПИДЕМИОЛОГИЈА И ПАТОГЕНЕЗА.....................................................................4
3. ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА ПОЈАВУ МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ.......................................4
5. КАРЦИНОМ ЈАЈНИКА – СТАДИРАЊЕ...................................................................6
8. СПЕЦИФИЧНА ОНКОЛОШКА ТЕРАПИЈА..............................................................9
9. ОБЛИЦИ ТУМОРА ЈАЈНИКА И ЛЕЧЕЊЕ............................................................10
9.2
9.4
2

3. ЕПИДЕМИОЛОГИЈА И ПАТОГЕНЕЗА
Малигни тумори оваријума се јављају у свим животним добима, али
после 40 године њихова учесталост нагло расте, тако да је највећа у
животном добу од 50 до 59 година. Међу оваријалним туморима
младих жена, нарочито млађих од 20 година, око 60% чине тумори
порекла герминативног епитела
Малигни тумори јајника су по учесталости трећа гинеколошка (20%) и
пета укупна (5%) неоплазма жена. Инциденција износи 10-15:100.000
код жена између 50 и 55 година живота и у сталном је порасту.
Узрок малигних обољења оваријума је непознат. Показано је да
старије животно доба и фактори повезани са несупримираном
овулацијом, као што су менопауза, нулипаритет или мањи број
трудноћа повећавају ризик за настанак оваријалног канцера.
Такође, породична анамнеза ендометријалног карцинома и карцинома
колона и дојке или оваријума може повећати вероватноћу за настанак
болести. Канцер настаје као последица абнормалност гена који
нормално контролишу раст и диференцијацију ћелија.
Највећи број оваријалних канцера је ипак непознатог узрока и
ризичним факторима сматрају се мали паритет, хормоналнни
фактори, изложеност индустријским полутанима (талку и азбесту) или
исхрана са много масти.
4. ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА ПОЈАВУ МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ
Кроз епидемиолошке студије етиологије карцинома издвојено је више
егзогених и ендогених агенаса-фактора ризика-у чијем присуству се
статистички значајно повећава вероватноћа да појединац оболи од
одређене малигне болести.
4
Ендогени фактори ризика могу бити непромењиви и промењиви, док
су сви егзогени потенцијално превентабилни.
3.1
Непромењиви фактори ризика
-генетски могу бити наследни (пол, наследне болести и оптерећена
породична анамнеза) и ненаследни, односно стечени током живота
-године живота, инциденца већине малигних болести расте са
старењем
-болести (дијабетес, неурофиброматоза, фамилирарна полипоза
колона и друге) повећавају ризик појаве одређених неоплазми
-дуг репродуктивни период(рана менарха, касна менопауза)
3.2
Променљиви фактори ризика
су из домена стила живота и
навика, као што су гојазност, хиперкалоријска исхрана, пушење,
конзумирање алкохола, промискуитет, рано отпочињање
сексуалних односа, стерилитеет, мултипаритет и хормонска
терапија.
5. КЛИНИЧКА СЛИКА
Манифестације су дуго одсутне па се болест
код више од половине пацијенткиња
дијагностификује у иноперабилном или
дисеминованом
стадијуму.
Најчешћи
симптоми су бол, менструални поремећаји и
абдоминална
дистензија
узрокована
туморском масом или појавом асцитеса.
Јавља се и учестало мокрење, опстипација
или дијареја, диспнеја.
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti