21.NAJZNACAJNIJI INSTRUMENTI SPOLJNOTRG POLITIKE
EU
Još prilikom osnivanja Evropske ekonomske zajednice (EEZ), preteče Evropske
unije (EU), 1958. godine, dogovoreno je da će nova integracija biti carinska unija
sa zajedničkom carinskom tarifom prema trećim zemljama ali da će imati i
zajedničku spoljnotrgovinsku politiku. Za predlaganje spoljnotrgovinske politike
i njeno izvršenje je odgovorna Evropska komisija. Instrumenti su: zajednicka
spoljna carina(postojanje uniformnih carinskih opterecenja na uvoy proiyvoda
iz trecih zemalja)-instr trgovinske zastite(antidamping mere,antisubvencijske
mere,regulisanje trgovinskih ogranicenja,zastitne mere)
Antidamping mere su usmerene ka onemogucavanju izvoza proizvoda po nizim
cenama
Antisubvencijske mere cilj im je sprecavanje uvoza roba koje vode poreklo od
trecih zemalja…instrumenti za pristup trzistima trecih zemalja
KVOTE oznacavaju kolicinska vancarinska ogranicenja
22.REZIM IZVOZA I UVOZA
Tri su najvaznije determinante rezima spoljne trgovine::1 rezim izvoza 2 rezim
uvoza 3 trgovinske mere zastite
Rezim izvoza treba razumeti skup pravnih normi koje regulisu ovaj slozeni
kompleks odnosa. Radi se o normamam koje koje obuhvataju>zajednicka
pravila za izvoz>osiguranje izvoznih kredita>izvoz dual us dobara(технологија
двоструке намене
)
I tehnologije>izvoz kulturnih dobara (bitna je licenca).
Vazna odrednica rezima uvoza EU odnosi se na postupke I upravljanje kvotama.
Trgovinska politika EU temelji se na liberalnim principima.
23. POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU
Poljoprivredna politika EU se utvđuje na nivou Unije od strane vlada zemalja
članica, a sprovodi od strane svake pojedinačne zemlje članice.Politika ima za
cilj podršku prihodima poljoprivrednika, a u isto vreme ih i ohrabruje ih da
proizvedu viskokvalitetne proizvode, koji su najtraženiji na tržištu, ali isto tako i
da iznalaze nove razvojne mogućnost, kao što su ekološki obnovljivi izvori
energije..uloga I cilj >>>
Osiguranju stabilne ponude postupne I sigurne hrane za svoje
stanovništvo,
• Omogućevenju pristojnog standarda života poljoprivrednicima u
EU, istovremeno dozovljavajući poljoprivrednom sektoru da se
modernizuje i razvije,
• Osiguranju da će poljoprivreda produžiti svoju egzinstenciju u
svim regionima EU..
Мере подршке првог стуба финансирају се средствима
из буџета ЕУ, дакле у потпуности су покривене из ЗПП.
Мере подршке другог стуба ЗПП кофинансирају се, те је потребно да део
средстава обезбеђује земља чланица (а други део се добија од ЕУ).
Мере подршке првог стуба намењене су директним плаћањима и тренутно
је дозвољено расподелити средства на основу историјских права на
субвенције, а други део се исплаћује по површини…Instrumenti>>zajednicki
trzisni propisi>opterecenja uvoza I kvantitativna opterecenja>poboljsanje
strukture plasmana>subvencije radi neutralizacije prirodno uslovljenih
nedostataka
24. INDUSTRIJSKA POLITIKA
Industrijska politika je bitan elemenat uspešnog privrednog i
industrijskog razvoja Evropske unije, od velikog je značaja za konkurentnost
industrijskih proizvoda i usluga. Industrijska politika kao aktivna i
sveobuhvatna
primena aktivnosti koje su usmerene na strukturno regulisanje i podsticanje
konkurentnosti industrije, imala je dug evolutivni put razvoja do trenutka
nastanka
zajedničke nadnacionalne politike zemalja članica Evropske unije. Jedan od
ciljeva industrijske politike od usvajanja Lisabonske strategije
2000. godine, je stvaranje osnova i uslova za razvoj inovativnog i tržišno
konkurentnog industrijskog sektora,… Prema LS, jačanje konkurentnosti EU i
njenog potencijala za industrijski
rast temelji se na sedam ciljeva, od ukupno 12 ciljeva LS: (1) šire i efikasnije
korišćenje novih informacionih tehnologija (IT) i stvaranje evropskog prostora
za istraživanje i inovacije; (2) dovršetak izgradnje jedinstvenog unutrašnjeg
tržišta EU; (3) stvaranje efikasnih i povezanih finansijskih tržišta; (4) jačanje
preduzetništva poboljšanjem i pojednostavljenjem regulatornog okruženja
(naručito za MSP); (5) bolju socijalu koheziju utemeljenu na promociji
zapošljavanja; (6) unapređenju veština i unapređenju sistema socijalne zaštite;
(7) održivom razvoju koji bi osigurao dugoročni kvalitet
življenja.INSTRUMENTI
>fiskalni(porezi)>finansijski(kamatna
stopa)>instrumenti trgovinske politike(politika deviznog kursa I politika
konkurencije)>ostali instrumenti(zakonski propisi)
25. NAUCNO I TEHNOLOSKA POLITIKA
Nova paradigma razvoja naglašava značaj jačanja sposobnosti za savladavanje
globalnog znanja i tehnološkog napretka kao izvora povećanja konkurentne
sposobnosti društva. Znanje je jedan od ključnih činilaca podsticanja
konkurentnosti nacionalne privrede, a povećanje ulaganja u znanje i razvoj je
nužnost za prelazak na društvo zasnovano na znanju.
Bez naučno-istraživačke i razvojne djelatnosti, u oblastima koje su vitalne za
Crnu Goru, ne može biti uspješnog i pravovremenog prenosa znanja iz svjetske
riznice, kao ni novostečenog domaćeg znanja u cilju podrške ekonomskog
razvoja i konkurentnosti.
Naučno-istraživačka djelatnost, svakako, nije sama sebi cilj, nego je cilj
cjelokupan razvoj društva postavljeni su sledeći ciljevi, analizirani u okviru ove
Strategije:
Sirenje i valorizovanje rezultata
Istaći važnost nauke i istraživanja u kontekstu daljeg društveno-
ekonomskog razvoja i transformacije u moderno društvo zasnovano na
znanju,
