I KOLOKVIJUM
1. DEFINISANJE SAOBRACAJA KAO CETVRTE OBLASTI MATERIJALNE PROIZVODNJE
Analizirajuci proces proizvodnje Marks je u Kapitalu diferencirao 4 oblasti materijalne proizvodnje -
ekstraktivna industrija, poljoprivreda, preradjivacka industrija i transportna industrija (locomotions industrie).
Osnovni predmet rada transportne industrije jeste proizvodnja transportnih usluga, a to znaci transportovanje
ljudi i robe s jednog mesta na drugo. Krajnji rezultat tog procesa proizvodnje jeste usluga kao nematerijalni
proizvod. U ovom slucaju usluga kao proizvod predstavlja promenu mesta nahodjenja transportovane robe ili
putnika, a bez te promene mesta ne postoji svrha proizvodnje u prve 3 oblasti proizvodnje.
Da bi se upotrebna vrednost robe sve 3 prethodne oblasti proizvodnje ostvarila neophodno je da bude
transportovana od mesta njene proizvodnje do mesta potrosnje.
Transportna industrija sacinjava s jedne strane samostalnu granu proizvodnje, a stoga i posebnu oblast za
plasiranje kapitala. S druge strane ona se odlikuje time sto se pojavljuje kao produzenje procesa proizvodnje
koji se vrsi u okviru prometnog procesa i za prometni proces.
Proces transporta spaja fazu proizvodnje i fazu potrosnje u procesu drustvene reprodukcije i to u fazi razmene.
Savremeni saobracajni sistem funkcionise u okviru kauzalno povezanih komponenti koje svojim dejstvima
izazivaju promene u strukturi sistema zahtevajuci odredjene adaptivne procese koji sa svoje strane reverzibilno
deluju na izvore uticaja tj. na svoje okruzenje u kojem vrsi svoje transportne funkcije.
Funkcije saobracaja u procesu drustvene reprodukcije odredjuju njegovo mesto i ulogu u procesu drustvene
reprodukcije, zatim strukturne promene u razvoju privrede i demografskom razvoju kao izvore traznje za
saobracajnim uslugama i zahtevaju prilagodjavanje strukture saobracajnog sistema i realizaciju njegovih
funkcija.
Uloga saobracaja u privredi i drustvu odredjuje mu i mesto u ekonomskoj i razvojnoj politici drustva u svim
njegovim razvojnim fazama i drustvenim sistemima.
2. FUNKCIONALNA ULOGA SAOBRACAJA KAO IZVOR CILJEVA I SADRZAJA FUNKCIJA
UPRAVLJANJA SAOBRACAJNIM SISTEMOM
Prva funkcija saobracaja u privredi svake zemlje jeste povezivanje procesa drustvene reprodukcije i
obezbedjivanje njenog nesmetanog toka. To, u prvom redu, predstavlja zadovoljenje globalnih potreba za
saobracajnim uslugama, kao opsti uslov funkcionisanja privrede.
Druga funkcija saobracaja ispoljava se u omogucavanju teritorijalne podele rada, a narocito u savremenom
razvoju privrede, zasnovane na visokom stepenu specijalizacije proizvodnje i kooperacije u sirokim
teritorijalnim okvirima.
Treca funkcija saobracaja ispoljava se u omogucavanju razvoja drustvene podele rada.
Cetvrta funkcija saobracaja ispoljava se u integrisanju privrede, proizvodnje i prometa, u prevozu velikih
kolicina robe na razlicita udaljena domaca i inostrana trzista i prosirivanju trzista pojedinih proizvoda.
Peta funkcija saobracaja ispoljava se u obezbedjenju zadovoljenja drustvenih potreba u prevozu.
3. ULOGA SAOBRACAJA KAO DRUSTVENE INFRASTRUKTURE I FUNKCIJE DRZAVE U
UPRAVLJANJU SAOBRACAJNIM SISTEMOM
Uloga saobracaja kao komplementarnog sektora privrede posebno dolazi do izrazaja kroz ulogu saobracajne
infrastrukture koja je opsti uslov razvoja i funkcionisanja privrede, pa se i na taj nacin saobracaj ispoljava kao
sistem ukupne drustvene infrastrukture.
Saobracajna infrastruktura je veoma znacajan izvor ciljeva i sadrzaja ekonomske politike drustva zato sto
istovremeno predstavlja sredstvo za funkcionisanje saobracaja i opsti uslov razvoja privrede i njene
infrastrukture. Saobracajna struktura ima i saobracajne i nesaobracajne funkcije. To znaci da ona ima direktne i
indirektne korisnike, pa samim tim i direktne i indirektne efekte.
Direktni efekti saobracajne infrastrukture manifestuju se saobracajnim funkcijama. Saobracajna infrastruktura
omogucava funkcionisanje saobracaja kao procesa transportovanja kretanjem transportnih sredstava. Time
ona vrsi funkciju komponente transportnog kapaciteta, zajedno s transportnim sredstvima.
Indirekti efekti saobracajne infrastrukture ispoljavaju se u nesaobracajnim funkcijama i samo delimicno u
saobracajnim. Jedino u zeleznickom saobracaju infrastruktura sluzi iskljucivo u saobracajne funkcije, pa se
funkcionisanjem zeleznickog saobracaja izrazavaju uglavnom njeni direktni efekti. Infrastruktura u ostalim
granama saobracaja, posebno u drumskom i recnom, ima izrazite nesaobracajne funkcije.
Saobracajna infrastruktura manifestuje se nizom direktnih, kvantitativno merljivih efekata, kao i indirektnih,
nemerljivih efekata koji se odrazavaju u drugim sektorima privrednih i vanprivrednih delatnosti.
Teritorije preko kojih vode vazni saobracajni putevi raspolazu velikim potencijalnim mogucnostima razvoja.
Efikasnost privrede svake zemlje meri se upravo efikasnoscu saobracajnog sistema.
Razvoj novih teorija sistema, logistike, fizicke distribucije i marketinga dao je nove osnove i pristupe teoriji i
praksi organizacije saobracaja. Znacaj racionalizacije u organizaciji robnog i putnickog saobracaja u velikoj
meri je porastao. Efikasnost saobracaja, kojom se meri efikasnost privrede, u osnovi predstavlja rezultat
racionalizacije organizovanja saobracaja.
II KOLOKVIJUM
1. KARAKTER USLUGE KAO PROIZVODA I PREDMETA RAZMENE NA TRŽIŠTU
Saobracajna usluga nije materijalni proizvod i njenu upotrebnu vrednost sacinjava promena mesta nahođenja
objekta transportovanja ljudi ili robe. Onog momenta kada se process prevoza zavrsi gasi se i usluga,
gasenjem samog procesa njene proizvodnje. Iz ove karakteristike saobracajne usluge izdvajaju se dve
osnovne činjenice:
a) Prva cinjenica je da usluga kao proizvod u stvari predstavlja sam proces prevoza. Kvalitet usluge olicava
kvalitet organizacije procesa prevoza i on se ne moze unapred znati. Kvalitet saobracajne usluge zapravo
predstavlja rezultantu između ocekivanja korisnika i ostvarenog kvaliteta procesa prevoza, a sama ocena
kvaliteta prevoza zavisi od rezultata usluge, kao i vrste i nacina procesa u kom je izvrsena.
- U PUTNICKOM SAOBRACAJU bitni su oni aspekti kvaliteta koji se odnose na ocekivanja putnika u toku
samog putovanja i to u vezi sa direktno i indirektno uzajamno povezanim faktorima kvaliteta.
Direktno s putovanjem su povezani faktori: brzina, tacnost, komfor, cena i izbor reda voznje.
Indirektno faktori su: sigurnost, uslovi putovanja, cistoca, okolina, ugostiteljske usluge.
Dakle u cilju obezbeđenja kvaliteta usluge unapred saobracajna preduzeca moraju preduzimati posebne
organizacione mere procesa rada u saobracaju, a one su: usluge pre i posle putovanja; usluge u stanicama;
kriteriji u vezi sa putovanjem vozom; pomoc putnicima u resavanju eventualno nastalih problema u toku puta;
ostale usluge u toku puta; tarifna politika i sigurnost putovanja.
-U ROBNOM SAOBRACAJU osnovni kriteriji kvaliteta usluge se odnose na: ukljucivanje transporta u
produkcioni process “just in time” sto predstavlja dostavu robe u pravo vreme, na pravo mesto i u pravoj
kolicini; i koriscenje savremenih informacionih i komunikacionih tehnika i tehnologija u cilju optimiziranja
logistickog procesa kao i formiranje centralnog informacionog sistema za individualno koriscenje.
Osnovni cilj organizacije proizvodnje usluge jeste: brzo, tacno, dostupno korisniku, protocno, ekoloski cisto,
prevoz sprovesti od vrata do vrata u saradnji sa razlicitim saobracajnim granama, da bi se obezbedila
kompletna usluga.
b) Druga cinjenica jeste da su process proizvodnje usluge i proces njene potrosnje identicni vremenski i
prostorno, a to znaci da nema lagerovanja usluga.
U saobracaju se usluga ne moze izdvojiti iz procesa proizvodnje. Saobracajno peduzece zavrsava svoj proces
prevoza, a korisnik istovremeno zavrsava potrosnju usluge.
