1
Vrste kodova – namena, prednosti i mane
Nenad Lukić, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Šabac
Sadržaj –
Cilj ovog rada je da objasni ulogu kodova u
kompiuterskom svetu tačnije namene, prednosti i mane.
Ključne reči –
KOD, BCD, ASCII, EBCDI, UNICODE
1. Uvod
Računar razume samo binarni jezik, jezik koji se sastoji
iz dva simbola, "0" i "1". Unutar računara znakovi su
prikazani pomoću binarnih brojeva. Postupak pripisivanja
simbola znakovima spoljnog sveta naziva se kodiranje. Skup
takvih simbola naziva se kod. Kodni sistem je dogovor o
načinu kodiranja. Najrasprostranjeniji kodni sistem je ASCII
kod (skraćenica od:
American standard code for information
intercharge
). Svaki simbol i znak je predočen jednim
sedmocifrenim binarnim brojem, a ukupno je na raspolaganju
27 = 128 znakova. Postoji i proširen, osambitovni ASCII u
kojem se prvih 128 znakova rabi kao iu osnovnom ASCII-u,
a preostalih 128 znakova se koristi za slova različitih zemalja,
postoji mnogo različitih proširenih ASCII normi.
2. Kod
Kodovi su nastali u srednjem veku. U istoriji se spominju
kodovi još iz XIII. i XIV. veka koji su primenjivani u nekim
italijanskim državicama. I Dubrovačka Republika je imala
neke slične šifre. Zadatak koja se bavi proučavanjem i
otkrivanjem kodova i šifri zove se kriptografija.
Kod je u najširem smislu sistem znakova pomoću kojega
učesnici komunikacije (najmanje dva) komuniciraju. Svaki
kod da bi bio kodom mora imati spisak svih znakova, propis
po kome se ti znakovi slažu i opis tih znakova.
Kod je vrsta šifre kod koje se reči, rečenice, delovi reči i
rečenica, slova i brojevi otvorenog teksta zamenjuju grupama
slova ili brojeva - kodnim zamenama. Kodovi se najčešće
izrađuju u obliku rečnika. Sadrže nekoliko desetina hiljada
otvorenih izraza, od kojih svaka ima po jednu ili više kodnih
zamena, grupe od po 2, 3, 4 ili 5 slova ili brojeva. Kao i
ostale vrste šifri i kodovi su namenjeni osiguranju tajnosti
sadržaja poverljive poruke (vojne, diplomatske i druge).
Kodom se postiže i skraćivanje teksta.
3. Osnovne teorije kodiranja
Pod kodiranjem razumijevamo prevođenje određenih
podataka u simboličke oblike sa ciljem njihove obrade putem
kompjutera. Prema tome, kompjuterska obrada podataka
pretpostavlja kodiranje podataka pri ulazu u centralnu
procesorsku jedinicu i nakon njihove obrade dekodiranjem
radi distribucije korisnicima. To drugim rečima znači da su
prihvatanje, čuvanje i obrada podataka u kompjuteru mogući
samo ako su oni kodirani pomoću dualnih simbola 00:01.
Suština i cilj kodiranja jest transformacija znakova napisanih
u alfabetu u simbole alfabeta. To znači da se sva slova
brojevi, specijalni znači i instrukcije kodiranu alfabetom.
Prema tome, ulazni skup podataka B = (bi), i = 1,2,3, .... n.
Može se izvesti skupom simbola Am = (aj), j = 1,2,3, ... m
koji se nazivaju simbolima alfabeta. Svaki simbol alfabeta
Am naziva se slovo čiji niz čini reč, a dužina reči može biti
različita. Ma koliko sve reči koje čine kod moraju biti iste
dužine od k slova, onda je reč o ravnomernom kodu čija
dužina mora zadovoljiti uslov n <= km. Za n = kn dobija se
broj kombinacija koje znači mogućnost nekog sistema za
kodiranje gde m predstavlja bazu koda ak broj znakova u
kodnoj reči. Međutim svaki sistem za kodiranje mora
zadovoljiti načelo jednoznačnost i ekonomičnosti.
Jednoznačan je onaj kod u kojem su sve reči različite.
Ekonomičan je onaj kod koji ima najmanju redundanciju.
4. Dekodiranje
Dekodiranje je obrnuti proces, kada se podaci poslati od
izvora pretvaraju u informaciju razumljivu primaocu. Jedan
od razloga za kodiranje je omogućiti komunikaciju tamo gde
normalni govorni ili pisani jezik nije moguć. (Na primer u
računaru). Pri procesu dekodiranja informacija se mora
pretvoriti u drugi oblik korišćenjem istih pravila i normi
korišćenih prilikom kodiranja da bi se dobila identična
informacija to jest da bi se ispravno prenela vest do odredišta.
5. Tetradni kodovi
Ti se kodovi temelje na izražavanju desetim brojeva
pomoću 4 bitne cifre ili tetrade. Naime, tetrada je sasvim
dovoljna za izražavanje cifara decimalnog brojnog sistema i
da nisu u potpunosti iskorišćene mogućnosti tetradnih
karaktera. Ta mogućnost je dovela do stvaranja različitih
kodova kao što su:
A) Grai (3,4-bitni)
B) Aiken
C) Ekzess 3
2
D)BCD(4-bitni)
5.1.Grai kod
- U ovom kodu se brojevi prikazuju tako da svaka decimalna
cifra zameni adekvatnom binarnom tetrade.
5.2. Aiken kod
- On pripada u simetrične kodove što olakšava izvođenje
računskih operacija.
5.3. Ekzess-3 kod
- Dobio je ovo ime zato što se njegove tetrade pomeraju za tri
mesta u odnosu na BCD kod, a to znači da tetradi iz čistog
binarnog koda dodajemo broj 0011.
5.4. BCD kod
- Ovaj kod je posredni kod između čistog binarnog i
decimalnog koda, što znači da se svaka decimalna cifra
direktno izražava pomoću jednog terade.ulazni i izlazni
podaci iz kompjuterskog sistema formiraju se u decimalnom
obliku, ali se u kompjuteru putem ovog koda svaka
decimalna cifra predstavlja pomoću 4 bita tzv.tetrade, koje
predstavljaju broj u binarnom obliku.
Tabela 1.
Komparativna tabela tetradnih kodova
6. Zadatci za kodiranje
- Kod opisanih tetradnih kodova vidljivo je da se njima mogu
prikazati samo numerički podatci- što je ujedno i njihov
nedostatak. Za prikazivanje tih podataka potreban je
šestobitni kod (26 = 64) koji se mogu sastojati od deset cifara
(0-9), 26 znakova internacionalne abecede i 28 specijalnih
znakova.
- Zbog potrebe za prikazivanjem malih slova, komandnih
znakova savremeniji kompjuteri koriste još i sedmobitne i
Osmobitni,
odnosno
ASCII
kodova.
7. ASCII KOD
Jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih kodnih sistema
za komunikaciju računarom je ASCII kod. Razvio ga je
American National Standards Instituta, a prve verzije koda su
razvijene 1963.g. za potrebe američke telefonske i telegrafske
mreže.
ASCII kod je skraćenica od početnih slova rečenice
'American Standard Code for Information Interchange', što
prevedeno znači: Američki standardni kod za razmenu
informacija. Tokom razvoja računarske tehnologije
definisano je više varijanti ovog koda. Najčešće je u upotrebi
8 bit-na varijanta u kojoj je prvih 128 kombinacija (0-127)
standardizovano, a drugih 128 kombinacija (128-255) dano je
na volju korisniku da sam kreira kodne elemente.
ASCII kod
je skraćenica od početnih slova rečenice
'
American Standard Code for Information Interchange
', što
