Sadr
ž
aj
:
Uvod...................................................................................................................
1
Pojam i definisanje
motivacije............................................................................2
Motivatori u
radu................................................................................................4
Mobing...............................................................................................................
.6
Zaklju
čak
.........................................................................................................8
Literatura
........................................................................................................9
Uvod
Motivi pokreću ljudsku aktivnost, usmeravaju je u određenom pravcu i održavaju
sve dotle dok se cilj ne ispuni. Motivacija se najčešće definiše kao proces
pobuđivanja svojih aktivnosti i aktivnosti drugih u cilju dostizanja ličnih ciljeva
odnosno i ciljeva sistema. Smatra se da je motivacija rezultat sledećih
hijerarhijskih potreba: potreba za samoaktuelizacijom, potrebe za
samopoštovanjem, društvene potrebe, sigurnosne potrebe i fiziološke potrebe.
Motivacija i zadovoljstvo zaposlenih postaju osnov savremene organizacije.
Naglasak se stavlja na aktivno upravljanje njihovim potencijalima, a u kontekstu
unapređenja korišćenja ljudskog faktora razvijaju se različite sheme za povećanje
motivacije za rad. Pri tome se posebno insistira na zadovoljstvu poslom, kao
značajnom pokazatelju motivacije zaposlenih, stimulativnosti posla i ukupne
radne dimenzije. Merenje zadovoljstva poslom predstavlja i ključni uslov
postizanja ciljeva kvaliteta i put ka poslovnoj izvrsnosti. Zadovoljstvo, odnosno
nezadovoljstvo poslom je u izvesnoj meri i pokazatelj stimulativnosti posla i
ukupne radne situacije. ''Motivacioni faktori'' (faktori zadovoljstva) su istinski
motivatori, koji su u stanju da utiču na povećani entuzijazam i angažman
zaposlenih. Ti faktori se odnose na potrebu za ličnim razvojem, većim
ostvarenjima, odgovornostima i priznanjima. Zbog toga, izazovni,zanimljivi i
svrsishodni poslovi, koji omogućavaju izražavanje svih sposobnosti zaposlenih,uz
primereni motivacioni pristup i stil rukovođenja, predstavljaju moćno sredstvo u
ruka mamenadžera.
Motivacija je skup sastavljen od faktora koji čine dva podskupa:
1. faktori koji uzrokuju nezadovoljstvo,
d) Izbor jednog od mogućih ciljeva;
e) Planiranje načina ostvarivanja ciljeva;
f) Ostvarenje cilja, zadovoljenje potrebe ili satisfakcija;
g) Pad napetosti i osjećaj prijatnosti.
Zadovoljeni motivi mogu u daljemo ponašanju pojednica da postanu jači ili
slabiji, tj.značajniji ili manje značajni. Na primer, lako zadovoljavanje nekog
motiva može uzrokovati zasićenost motivima indiferentnost u zadovoljenju tih
motiva. Zadovoljeni motiv ne pokreće na aktivnost. Zatim, u zadovoljenju motiva
može se povećati nivo aspiracije, do nezainteresovanosti i apatičnosti.
Motivacioni proces ima dva aspekta: aktivacioni ili dinamički (podsticanje i
priprema organizma na aktivnost) i direktivni ili svrsishodni ( usmjeravanje
ponašanja ka izabranom cilju) koji se manifestuej u selektivnom odnosu
pojednica prema različitim ciljevima koji omogućavaju zadovoljenje potrebe.
Ne zadovoljavaju svi ljudi svoje motiv na isti način. Tako, na primjer, izbor ciljeva
i puteva do cilja zavisi uglavnom od njihovog predhodnog iskustva, pri čemu će
se u izboru opredijeliti prema već formiranoj sopstvenoj skali vrijednosti a nekad
i pristupačnosti cilja. Dalje, pojedinac sam postavlja nivo aspiracija, težine ili
dostupnosti ciljeva koje želi ostvariti. raulike u nivou zahtjeva podrazumijevaju
različitost koja se odnosi na namjeru da se cilj postigne na određen način, za
određeno vrijeme, sa određenim stepenom napora i nivoa djelatnosti. Ponašanje
pojedinca najčešće je uslovljeno većim brojem motiva, a princip dominacije i
hijerarhije motiva nalaže da će osoba dati prioritet zadovoljenju onog motiva koji
je u tom momentu jači, važniji i samim tim dominantniji. Sa razvojem ličnosti
razvija se i motivacija tj. mijenjaju se ciljevi, načini zadovoljenja i ostvarivanja
postavljenih ciljeva, povećava se frustraciona tolerancija, zadovoljava se znatno
veći broj motiva, a prednost se daje socijalnim motivima nad biološkim.
Motivi se mogu grupisati na osnovu različitih kriterijuma , a jedna od podjela je
na biološke i socijalne motive.
Biološki ili fiziološki motivi su urođeni i počivaju na tjelesnim potrebama. To su:
motiv za hranom, vodom, kiseonikom, seksualni i materinski motiv, motiv za
aktivnošću, odmorom, snom, određenom tjelesnom temperaturom,
