1
1. UVOD
Mekušci (
lat. Mollusca
) su grupa beskičmenjaka koji obuhvataju kako puževe i obične
školjke kamenice, tako i ostrige i oktopoda. Po veličini se razlikuju od onih koji su skoro
nevidljivi za ljudsko oko, do đžinovske sipe čija je dužina i preko 15 m. Mekušci su po broju
vrsta veoma bogat tip i u tom pogledu dolazi odmah iza zglavkara
Mekušci su uglavnom vodene, a ređe kopnene životinje, sa mekim telom i ljušturom
koja ga štiti. Mekušci su prvenstveno morski organizmi. Žive najčešće pri dnu, počev od obale
pa do najvećih dubina (i do 10.710 m). Žive u tropskim ili arktičkim vodama, u dubinama
mora, brakičnim vodama ili na kopnu. Neki su slatkovodni, neki suvozemni, a neki su paraziti
(ektoparaziti ili endoparaziti).
Hrane se različitom vrstom hrane do koje dolaze struganjem sa podloge, filtracijom ili
su predatori. Menji broj živi planktonski. Većinom su biljojedi, neki su grabljivice. Krajnje su
raznobrazni po veličini. Njihova veličina varila od 0,5 mm do 20 m (đžinovska lignja). Ovo je
po broju vrsta veoma bogat tip i u tom pogledu dolazi odmah iza zglavkara.
Mekušci varirju po svojoj građi od vrlo primitivnog nivoa pa do stupnja koji je po
složenosti blizak kičmenjacima. Ova raznolikost je rezultat prilagođavanja različitim uslovima
života. Njihova evolucija je tekla u različitim pravcima o čemu svedoče veliki broj fosilnih
ostataka. Postoji oko 100.000 – 130.000 i 35.000 do 45.000 fosilnih poznatih vrsta mekušaca.
Svi mekušci su meki, sluzavi, tela su im bez kostiju, pokriveni su oblogama koje nazivamo
plaštovima. Plašt ima ulogu da luči ljušturu. U plaštanoj duplji se nalaze škrge. Većina
mekušaca u ždrelu ima nazubljenu pločicu, radulu, koja služi za ishranu.
2
2. KLASIFIKACIJA
Na osnovu morfološke građe, tipa ljušture i načina života dele se na 7 klasa:
Regnum: Animalia
Phylum. Mollusca (Linnaeus, 1758)
Classis: Aplacophora
Classis: Polyplacophora
Classis: Monoplacophora
Classis: Gastropoda – puževi
Classis: Cephalopoda – glavonošci
Classis: Bivalvia – školjke
Classis: Scaphopoda
Svaka klasa mekušaca ima posebni plan građe, ali sve klase imaju zajedničke sledeće osobine:
1. bilateralno su simetrični orzanizmi;
2. telo ima se sastoji od: glave, utrobe mase, plašta, stopala i ljušture;
3. nervni sistem je ganglioneran;
4. krvi sistem je otvorenog tipa;
5. celom je slabo razvijen i nalazi se samo oko srca i polnih žlezda;
6. ekskrecija, se vrši metanefridijama, koje krajnje proizvode metabolizma iz celoma
odvode u plaštanu duplju
7. dišu pomoću škrga (škržni filamenti sa trepljama), pluća ili celom površinom tela.
4
Plašt luči krečnjačku ljušturu koja potpuno ili delimično prepokriva telo. Na trbušnoj
strani tela nalazi se stopalo koje služi za kretanje. Stopalo je predstavlja ventralni, mišićni deo
utrobne kese, produžetak njihovog plašta i služi mekušcima za kretanje. Njime njime se služe i
za plivanje i za hodanje, za zavlačenje u mulj, za pravljenje hodnika kroz drvo, što sve zavisi
od vrste mekušaca.
Kod mekušaca je celom jako redukovan i svodi se na okosrcnu duplju (perikard) i
duplju polnih žlezda. Prostor između organa je ispunjen vezivnim tkivom.
Crevni sistem je karakterističan po prisustvu posebnog organa radula u vidu hitinoidne,
nazubljene pločice koja se nalazi u ždrelu i služi za struganje biljne hrane. Kod ovih
organizama je difirencirana parna jetra koja funkcioniše kao žlezdama za varenje i kao mesto
magaciniranja hrane. Respiraciju obavljaju škrgama (ktenidijama) koje se nalaze u plaštanoj
duplji. Voda ulazi u plaštanu duplju zahvaljujući radu treplji na škržnim filamentima, a po
obavljenoj razmeni gasova izlazi kroz izlazni sigon u spoljašnju sredinu. Kopneni mekušci
dišu preko unutrašnje površine plaštane duplje koja sadrži mrežu krvih sudova. Kao
raspiratorni organi funkcionišu škrge tipa ktenidija. One podsećaju, po izgledu, na češaj po
čemu su dobile svoj naziv. Kroz škrge prolaze dovodni i odvodni sudovi transportnog sistema.
Slika 2. – Plan građe mekušaca
