1. Komunicirаnje: osnovnа ljudskа interаkcijа i bаzični element društvene strukture
Не постоји потпуна и свеобухватна дефиниција неког феномеа. КОМУНИЦИРАЊЕ ЈЕ
СУШТИНСКИ ЉУДСКА ИНТЕРАКЦИЈА, ПРИМАРНОГ ДРУШТВЕНОГ ЗНАЧАЈА,
КОЈА СЕ ОСТВАРУЈЕ РАЗМЕНОМ ИНФОРМАЦИЈА/ПОРУКА, НЕПОСРЕДНО ИЛИ
ПОСРЕДСТВОМ МЕДИЈА, У ПРОСТОРНО И ВРЕМЕНСКИ ОДРЕЂЕНОМ
ПСИХОСОЦИЈАЛНОМ КОНТЕКСТУ, СА ОДРЕЂЕНИМ ТРЕНУТНИМ ЕФЕКТИМА И
РЕЛАТИВНО ТРАЈНИМ ДРУШТВЕНИМ ПОСЛЕДИЦАМА. КОМУНИЦИРАЊЕ
СВОЈСТВЕНО САМО ЉУДИМА (социоантрополошка парадигма)
ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТ ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ
ИНТЕРАКЦИЈА: ПОНАШАЊЕ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА
УСЛОВЉЕНА ПСИХОСОЦИЈАЛНИМ КОНТЕКСТОМ, ВРЕМЕНОМ И ПРОСТОРОМ
УВЕК ИЗАЗИВА ТРЕНУТНЕ ЕФЕКТЕ И РЕЛАТИВНО ТРАЈНЕ ДРУШТВЕНЕ
ПОСЛЕДИЦЕ
2. Komunikаcione revolucije i rаzvoj društvа
Синтагма
комуникациона револуција
колоквијално означава неку суштинску
промену у човековом, дакле друштвеном комуницирању, која је најчешће
наступала са појавом/открићем суштински нових медија у односу на
претходне током људске историје:
1. комуникациона револуција: НАСТАЈАЊЕ ЉУДСКОГ ГОВОРА
Говор (усмени) и, као примарни медиј за саопштавање садржаја свести,
одвојио
homo sapiens
-a од примата, и чопор преобразио у хорду, најстарији
облик социјетета, а затим и племе.
Родовска заједница остваривала се кроз усмено интерперсонално и
комуницирање у већим друштвеним групама.
Предисторија људске врсте
2. комуникациона револуција: ОТКРИЋЕ ПИСМА (пре више од 5 миленијума:
најстарије пронађено писмо, којим су на глиненим плочицама од 3200.
године пре нове ере писали Сумери)
Без открића писма не би могла настати приватна својина, па тиме ни прво
класно друштво у историји – робовласничко друштво.
Писмо је зачето на прелазу између родовске заједнице и робовласничког
друштва, паралелно са појавом приватне својине и изградњом првих већих
насеља, у намери да се обележи оно што је приватно и не припада
заједници. ”То је
прво значење глинених плочица најраније нађених у
Месопотамији, у Ереху и Џамат Насру... Људи су морали водити роваш и на
њему зарезивати стоку и овцу, посуде с маслацем и мјерице жита; слика
овце или кравља глава, клас жита или риба иза које би стајале утиснута
једна кружница или више њих, и ето вам тачног обавјештења које требате –
толико оваца, стоке, толико жита”.
Трговина робовима и пољоприведним производима
РЕКОНСТРУИСАЊЕ ПРОШЛОСТИ
Манускрипт, књига (пре)пис(ив)ана руком,на пергаменту и папиру, основа је
класних друштвених односа у феудализму.
Књиге су писане су и преписиване за друштвену елиту, која је у манускрипту
чувала тајну своје друштвене моћи.
Вековима су књиге биле привилегија световних владара и црквених
првосвештеника, племства, као и танког слоја интелигенције међу
малобројним професорима и студентима, такође малобројних теолошких
школа и универзитета средњег века.
Рукописна књига била је медиј интерперсоналног и групног комуницирања
па, према томе, више средство за чување знања, мисли и идеја, него за
њихово саопштавање и комуницирање.
Еко: ’Име руже’
3. комуникациона револуција: ОТКРИЋЕ ШТАМПЕ (Јохан Гутенберг, средина
15. века)
Откриће штампе половином 15. века представља један од историјских
услова за настанак и развој капитализма:
-
реформација
-
просветитетељство у науци и филозофији
-
формирање јавне сфере (литерарна и грађанска јавност)
-
настајање савремене школа
-
национална самосвест и конституисање модерних нација
-
парламентарна демократија
-
бржи проток капитала (роба, услуге, новац)
4. комуникациона револуција: ОТКРИЋЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ МЕДИЈА (почетак
20. век)
Електронски медији (радио и телевизија), сателитски пренос сигнала,
релативизују национално-државне границе и од света стварају (Маклуан)
ГЛОБАЛНО СЕЛО
Последице:
1. Масовна култура
2. Глобализација
3. КОПЕРНИКАНСКИ ОБРТ У МАСОВНОМ КОМУНИЦИРАЊУ
5.
Комуникациона револуција: ОТКРИЋЕ И РАЗВОЈ КО
МПЈУТЕРСКЕ МРЕЖЕ –
ИНТЕРНЕТА (крај 20. века)
КОМПЈУТЕРСКА МРЕЖА – ИНТЕРНЕТ
Стварне и виртуелне заједнице људи
Обриси ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА
Заступници ове школе мишљења одлучујућу улогу у развоју друштва дају
променама у комуникационој пракси човека.
Ту праксу су, најпре мењали посредници у комуницирању (комуникационе
револуције); од писма до Интеренета.
Мек Квејл: Медијацентричне теорије виде медије као покретаче друштвених
промена.
Индивидуални и друштвени живот данас је реплика на медијске садржаје.
OBA:
Медији су истовремено ДРУШТВЕНИ ПРОИЗВОД и ПРОИЗВОЂАЧ
ДРУШТВЕНИХ ПРОМЕНА. У којој мери ће бити једно или друго зависи од
разуђеног склопа социјално-историјских услова.
Извесно је да савремено појмљена социоцентричност, која се заснива на
савременим социјално-историјским околностима, нужно подразумева и
медијацентричан приступ разумевању друштва.
Посебно ако се имају у виду савремене друштвене промене, изазване
променама у медијској сфери.
5. Sаvremene promene u medijskoj sferi
Изражавају се кроз неколико процеса који, на основама нових научно-
технолошких открића, глобалних економских и политичких промена,
радикално мењају претходну друштвену праксу, имају револуционарни
значај и у својој целини могу се назвати информационом револуцијом:
1. ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА КОМУНИЦИРАЊА
Први од њих јесте процес интернационализације комуницирања.
Када је 10. јула 1962. године у орбиту лансиран први комуникациони
сателит
Telestar I
и када су елипсастим сателитским сигналима
релативизоване национално-државне границе у емитовању и пријему радио
и телевизијских програма, започет је процес интернационализације
масовног комуницирања, који је, усавршавањем телекомуникационе,
сателитске и информатичке технологије, у крајњем резултирао масовним
комуницирањем као глобалним феноменом.
2. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КОМУНИЦИРАЊА
Глобализација масовног комуницрања манифестује се на три начина: кроз
глобално емитовање и пријем програма; затим, глобализацију власништва
и, најзад, кроз глобалну дистрибуцију медијских садржаја-производа
У првом случају реч је о комбиновању класичне телекомуникационе,
сателитске и информатичке технологије које омогућава да електронски
сигнал са утиснутим аудио-визуелним порукама буде примљен безмало на
свакој тачки на планети.
Како медијско тржиште више није само једна земља или група земаља, него
цео свет, све је присутнија глобализација власништва над комуникационим
центрима (професионални комуникатори, програми, одашиљачко-
трансмисиона инфраструктура) која се грана у два смера: први, власник или
група власника обједињује комуникационе центре на неколико континената
и, други, у структури власништва глобално значајног комуникационог центра
учествују деоничари са свих континената.
Најзад, конкретан медијски садржај, од вести до телевизијске серије,
производи се за глобално тржиште, реципијенте на целом земљином шару,
а не за припадника ове или оне државе, нације, културе, што претпоставља
сасвим други телеолошки приступ медијској продукцији.
3. ПРОЛИФЕРАЦИЈА МЕДИЈСКИХ КАНАЛА
Истовремено са сателитским пробијањем национално-државних граница
дешава се безмало експлозија различитих, понајпре приватних канала, тако
да су реципијенти, уз иначе богату понуду штампаних медија, у могућности
да се опредељују за овај или онај домаћи или страни програм из заиста
широког спектра понуде. Само преко
Eutelsat hot bird
-a, сателита који је
1994. године лансирала Европска организација за сателитску
телекомуникацију и који покрива подручје од Португалије до Русије и од
Исланда до Северне Африке, Турске и Блиског Истока, Eвропљани могу да
гледају 159 телевизијских програма и слушају више стотина радио-станица.
Уз националну понуду у јавном и комерцијалном сектору могућности избора
су заиста велике.
4. КОНВЕРГЕНЦИЈА МЕДИЈСКИХ ТЕХНОЛОГИЈА
Експлозивно умножавање медијских канала увелико је омогућено
конвергирањем постојећих медијских технологија – телекомуникације,
сателит, рачунар – које потврђује Маклуанову тврдњу: ”Једно ново општило
никада није додатак неком старом, нити пак оставља старо општило на
миру. Оно никада не престаје да тлачи стара општила, све док за њих не
пронађе нове облике и положаје”.
Најновија потврда овакве конвергенције је формирање заједничке фирме
MS-NBC
за производњу телевизијског програма намењеног дистрибуцији
посредством
Internet
-а, од стране највећег светског произвођача
компјутерских програма
Microsoft
-а и једне од три највеће телевизијске
мреже у САД –
NBC
.
5. ’КОПЕРНИКАНСКИ ОБРТ’ У МАСОВНОМ КОМУНИЦИРАЊУ
Овом метафором означава се суштинска промена у рецепцији масмедијски
посредованих садржаја у којој се тежиште са јединице емитованог,
карактеристично за масовно комуницирање унутар национално-државних
граница, помера на јединицу примљеног, у масовном комуницирању као
глобалном феномену. Рецепцијски пакет масмедијских садржаја више није
искључива функција комуникационог центра, већ израз опредељења
усамљеног појединца са даљинским управљачем у руци.
6. ПОЈАВА ОБРИСА ИНФОРМАЦИОНОГ ДРУШТВА
Нови медиј (КОМПЈУТЕРСКА МРЕЖА) и нови облик комуникационе праксе
(ВИРТУЕЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ)
