- Cervidae

Породица Јелена

Садржај

Увод

...................................................................................................................3

Јелен обични

....................................................................................................4

Јелен лопатар

..................................................................................................7

Срна

..................................................................................................................9

Лос

...................................................................................................................12

Соб – ирвас

.....................................................................................................13

Бјелорепи јелен

.............................................................................................14

Јужни пуду

.....................................................................................................15

Мочварни јелен

............................................................................................16

Мошкавац

.....................................................................................................17

Мунтјак

.........................................................................................................18

Закључак

.......................................................................................................19

Литература

...................................................................................................20

- Cervidae

Породица Јелена

УВОД

Јелени (Сervidae), припадници ове породице обухватају главне врсте крупне

дивљачи у нашој земљи, од којих се неке и интезивно узгајају. Основна одлика ове
породице су парогови коштаног поријекла, које носе мужјаци, а код неких врста (соб) и
женке. Разлика између парогова и правих рогова је што се парогови сваке године одбацују
и одмах почињу расти нови. Док расту, обложени су посебном меком кожом са сплетом
крвних судова, које прате живци, а зове се баст или руње. Ткиво парогова се разликује од
коштаног ткива, прије свега по постанку. Посебност у расту састоји се у томе да се раст
одвија само на тјемену, ткиво постепено постаје хрскавичаво и коначно долази до
окоштавања. Баст се скида насилним чишћењем, усљед надражаја који изазива мушки
полни хормон. Уколико дође до хормоналног поремећаја, не долази до окоштавања и
скидања баста, већ парагови даље расту и бујају у тзв. „перику“, која често прекрије очи,
што доводи до угинућа животиње. Припадници породице Сervidae немају кључну кост ни
жучну кесу.

Јелени су породица животиња из реда парнопрсташа. Породица обухвата 45 врста,

између осталих јелене, срне, собове и лосове. Јелени настањују бројна различита
станишта. Могу се наћи у пустињама, травнатим областима, мочварама, шумама и у
арктичким тундрама. Неке врсте су самотњаци, али већина врста живи у групама.

Јелени су биљождери и хране се различитим дијеловима биља, ali за разлику од

шупљорожаца радије бирају мекше дијелове.

У овом раду описао сам 10 врста јелена: обичне јелене, лопатаре, срну, лоса, соба,

бјелорепог јелена, јужног пудуа, мочварног јелена, мошкавца и мунтјака и навео још
аскиса и самбара.

- Cervidae

Породица Јелена

папцима. Врло добро плива, чак преко језера и великих ријека. Тјелесне димензије зависе
од станишта, услова исхране, бројности популације и других биотичких и абиотичких
фактора. Одрасли јелени су дуги од 190-260 cm, високи од 1,25-1,50 cm (висина гребена), а
тешки до 300 кг. Кошуте су тешке 120-150 кг, нешто су ниже и краће од мужјака. Боја
длаке зависи од годишњег доба, љети је рђастоцрвена или смеђемрка, док је зими више
сивкаста, захваљујући покровној осјастој длаци, испод које се налази вунаста длака. Врат
код мужјака је обрастао дужом длаком (грива), која је уочљивија код старијих јединки.
Глава је увијек више сива са тамнијим челом. Млади имају и низове или скупине бијело
обојених длака мањег или већег овалног облика, на боковима. Ова бијела длака нестаје
при првом јесењем лињању. Прољећно лињање је знатно брже од јесењег, млађа грла брже
мијењају длаку од старијих.

Зубало јелена се разликује од зубала других представника породице Сervidae по

томе што у горњој вилици има и два очњака –

бисерка

. Зубна формула код јелена је:

0133/4033=34. Млади се рађају само са 8 сјекутића; у току првог мјесеца добијају два
очњака, те у горњој и доњој вилици по три млијечна преткутњака, тј. укупно 22 млијечна
зуба. Почетком зиме, добијају сталне зубе, али још увијек задржавају и млијечне (укупно
26), да би тек у трећој години дошло до потпуне замјене млијечних зуба, у старости око 31
мјесеца.

Чула код јелена, изузев вида су врло развијена. Најразвијенији је

њух

, на коме се

заснива цијели низ нагонских поступака (тражење хране, осјећај опасности, односи унутар
врсте, итд). Поред њуха, јелен има и посебне мирисне жлијезде између папака, на спољној
страни задњих ногу, испод ока (тзв. сужиште) и на репу. Посљедње двије су активне у
доба парења и њима јелен обиљежава територију. Слух је такође изванредно развијен, а
јелени су нарочито осјетљиви на нове и неуобичајене звуке. Вид је у поређењу са њухом и
слухом слабо развијен. Јелени не разликују добро непокретне предмете, док покретне
доста добро уочавају.

Јелени се оглашавају баукањем, што представља знак сумње. Кошуте чешће баучу

него мужјаци. Између кошуте и младих постоји систем звукова за споразумјевање.
Најпознатије оглашавање јелена је у доба парења, а још се назива и рика.

У доба парења, које почиње првих дана септембра, мужјаци се окупљају на

рикалиштима. Тек са навршених 5 година мужјаци учествују у парењу, а примјећено је и
да су јелени стари 18 година учествовали у парењу. У пракси, најстарији расплодни јелен
не би требао имати више од 15 година. Кошуте буду често оплођене већ у другој години
живота (50%), а већ у трећој нема изузетака. У ово доба, мужјаци су склони лутању на
веће удаљености. Најборбенији су мужјаци од 7-9 године који окупљају највише кошута,
највише ричу и одбијају супарнике. Уколико се нађу два подједнако јака мужјака, долази
до борбе, која се ријетко завршава са озбиљним повредама или смрћу једног од
противника. Преломи парожака су чести. Међутим, познати су случајеви да се рогови

- Cervidae

Породица Јелена

заплету и у том случају оба јелена су осуђена на полагану смрт од глади, уколико не
интервенише човјек. Просјечно, мужјаци окупљају 4-6 кошута и сатјерају их у крдо. Сам
заскок траје 4-6 секунди и понавља се неколико пута. Кошуте током рике нормално пасу,
док мужјаци скоро никако не једу и губе до 30% тјелесне масе. У планинским предјелима
парење се продужава и у току октобра. Након парења, мужјаци се повлаче у осаму, да би
надокнадили изгубљену енергију, а почетком зиме формирају посебна крда. Кошуте се
теле након 34 седмице, обично у мају или почетком јуна. Отеле једно, рјеђе два младунца.
Након 7 дана јеленче је способно да слиједи мајку. У првој години млади мужјак обично
има само двије гране парогова који се зову шила, па је и јелен са оваквим пароговима
шилаш. Добар јелен са другим пароговима треба да је већ шестерац, при овоме се сабира
број парожака на оба рога. Следећи јелени са пароговима су осмерци, десетерци, итд.
Уколико је број парожака на једној грани мањи, онда се такав јелен назива неправилан
осмерац, шестерац, итд. Парогови су у пуном развоју, а то је између 12 и 14 године
живота, тешки су 8-12 кг, па и више. Познато је да један јелен одржаван у полуслободи
има укупно 66 парожака, са тежином парогова од 22,4 кг.

Омјер полова у природи је 1:1, али ако се тежи гајењу јаких јелена са добрим

трофејима, препоручљива је превага у корист мужјака од 1,5:1 или 2:1. Ловачки трофеј
јелена је лобања са роговима, кожа и очњаци из горње вилице – бисерци. Неки још
узимају и хрскавичаву творевину из срца, која често има облик крста. Непријатељи јелена
су вук, рис и човјек.