1
1
УВОД:
1.
Кривично дело - појмовно одређење
Одређивање појма, кривичног дела један је од првих и основних проблема кривичног права. У
историјском развоју науке кривичног права, кривично дело се посматрало са више различитих
аспеката и са веома различитим приступима теоретичара кривичног права. И у нашој савременој
теорији кривичног права теоретичари имају различите приступе у одређивању појма кривичног
дела. Тако др. Миодраг Јовичћ и др. Љубиша Јовановић у књизи Кривично право - Општи део,
разматрају формалистички, материјални и материјално-формални појам кривичног дела, а
професор Бора Чејовић у књизи Кривично право-Десето издање поред наведена три приступа,
разматра и четврти приступ-законски појма кривичног дела. Може се генерализовати у
најопштијем да се кривично дело може дефинисати на различите начине.
„На првом месту може се рећи да је кривично дело понашање за које је друштво веома
заинтересовано и против кога мање-више оштро реагује. С гледишта учиниоца кривичног дела,
кривично дело представља одређени догађај у животу појединца, који са собом повлачи одређене
друштвене последице. С овог феноменолошког гледишта, кривично дело је оно људско дело ,
или понашање, које садржи све услове који одговарају законској претпоставци за примену
кривичне санкције. Према томе, тим појмом се означава конкретно дело или понашање које се
поклапа са законским описом кривичног дела“
1
Према законској дефиницији, кривично дело је оно дело које је законом предвиђено као
кривично дело које је против правно и које је скривљено (чл. 14 КЗС). Оваква законска одредба
показује да су елементи општег појма кривичног дела следећи:
1. дело (да је у питању радња којом се проузрокује последица)
2. одређеност у закону (да је у питању дело које је законом предвиђено као кривично дело)
3. противправност (да је у питању дело које је противно позитивном праву)
4. кривица (да је у питању дело које је скривљено)
Наведени елементи су конститутивне природе, што значи да кривично дело постоји само под
условом да су се стекли сви елементи. Ако било који од елемената изостаје, нема кривичног
дела.
Обзиром да је тема овог семинарског рада - КРИВИЧНО ДЕЛО РАТНИХ ЗЛОЧИНА, ово што је
у уводу изнето у најопштијем о појмовном одређењу кривичног дела сматрам довољним.
1
Проф. Бора Чејовић, КРИВИЧНО ПРАВО, десето издање, Београд 2007.
2
2
2.
Кривично дело ратних злочина
Рат, ратна разарања и ратни злочини су одавно настали још са почетком постанка људскод
друштва. На жалост од тог времена па до данашњег дана, ратови, ратна разарања и ратни
злочини непрекидно трају. Стиче се утисак да је смислено извести закључак да су ратови
законита, социјолошка и друштвена појава.
Последице изазване ратом, ратним разарањима и ратним злочинима су практично
ненадокнадиве штете које је људско друштво током своје историје претрпело, су огромне и
свакако заустављају развој људског друштва уопште. напоменимо само два најстрашнија рата
која су икада вођена у историји људског друштва. Први светски и Други светски рат, причинили
су највеће и ненадокнадиве губитке како у људству тако и у материјалним добрима.
Рат као друштвена појава још у почетном периоду развоја људског друштва изазивао је
пажњу не само државе и друштва него и науке, која је тражила објашњење за рат уопште. Тиме
су се бавили многи историчари, филозофи, социолози, правници и други, још у Старом и
Средњем веку који су се бавили проблематиком ратних злочина и уопште. Међинародна
заједница и човечанство били су током своје дуге историје практично немоћни у спречавању
рата, ратних разарања и ратних злочина. Покушавало се прописивањем одређених правила за
вођење рата и његове хуманизације. Чињеница је да сви ти покушаји у разним периодима људске
историје нису доносили жељене резултате практично све до XIX века. XIX век пред ставља
прекретницу у регулисању правила за вођење рата, заштити цивилног становништва - не бораца,
рањеника
и
уопште
његовој
хуманизацији.
Први корак у том правцу је Париска декларација о поморском рату из 1856. године, која
садржи правила о забрани блокаде мора. Затим долазе много важнији и опсежнији међународни
документи из ратног права. У Женеви је 1864. године донета Конвенција о побољшању судбине
војних рањеника у рату. Убро после тога, 1868. године усвојена је Петроградска декларација,
која, поред забране употребе експлозивних зрна тежине мање од 400 грама, садржи и неке
основне полазне принципе ратног права.
Најважније су кодификације правила ратног права извршене на Хашким конференцијама
1899. године и 1907. године када су донете значајне и бројне конвенције и декларације.
Напоменимо да је између два светска рата усвојено неколико конвенција које регулишу ову
материју као што су Женевка конвенција о поступању са ратним заробљеницима из 1929. године
и Лондонска поморска конвенција из 1930. године.
После Другог светског рата донето је више међународних правних аката: Повеља
Организација Уједињених Нација непосредно после завршетка Другог светског рата, четри
Женевске конвенције из 1949. године о заштити жртава рата и најкасније уз њу и додатни
протоколи, што представља даљи велики напор да се побољша положај, бораца, рањеника, и
цивилног становништва у оружаним сукобима.
Први и Други додатни протокол Женевске конвенције усвојени су 1977. године. С обзиром на
развој наоружања и доктрина за вођење рата, увојен је читав низ конвенција о забрани вођења
хемијског и нуклеарног рата.
Чињеница је да је у ратним сукобима поред бораца највише страдало цивилно
становништво и њихова имовина. У већини ратова током људске историје вршени су и масовни
ратни злочини, који су често остајали некажњени. Све до краја XIX. века ратни злочини нису
4
4
злочине према невиним цивилима. Белгија је у својој колонији - Белгијском Конгу 60-их година
вршила масовне злочине према цивилном становништву. Познат је и Вијетнамски рат од 1964
године до 1973 године, где су Американци вршили масовна бомбардовања градова и насељених
места у којима је гинуло цивилно становништво и уништавана имовина. Исто тако, Французи су
вршили тешке ратне злочине према цивилном становништву у својој колонији Алжиру.
Наведимо и помало заборављени рат који се водио 1971. године између Пакистана и Бангладеша.
Тада је пакистанска армија масакрирала преко 300.000 цивилних становника Бангладеша.
Додајмо томе и ратне злочине извршене у ратовима у Камбоџи, Либану, Анголи, Ираку,
Авганистану, Панами, Фокландским острвима. Ратни злочини вршени су и на окупираним
Палестинским територијама (Газа и Западна Обала), од стране Израела од 1967. године до данас.
Израелска војска и полиција вршила је бројне ратне злочине против цивилног становништва,
који су се састојали у депортовању, злостављању, убијању цивилног становништва и уништвању
њихове имовине.
Свакако је нужно навест на Косову и Метохији 1999. године где су НАТО снаге у агресији
на Србију извршили бројне ратне злочине бомбардујући неселективно, болнице, школе, цркве,
мостове, Радио телевизију Србије, градове, при чему су извршили огромна разарања и убиства
цивилног становништва и уништења њихове имовине. У време агресије на Србију, а према
извештају Дика Мартија, достављањем Савету безбедности УН-а, терористичке снаге Шиптара
са Косова су у сарадњи са страним фактором извршиле бројне ратне злочине над цивилним
Српским становништвом и заробљеницима.
Настанак југословнеске кризе и ратом на простору Југославије у читавом свету настаје,
под притиском тзв. Међународне заједнице поново појачан интерес за ратне злочине уопште, а
нарочито за ратне злочине против цивилног станвоништва. Наведено интересовање постоји не
само код политичара, јавног мњења, средстава информисања, него и код научника и правника
практичара.
„Међутим, грађански рат у Хрватској и Босни и Херцеговини се злоупотребљава не само
у политици него и у науци кривичног права и судској пракси. У периоду од настанка
југословенске кризе и грађанског рата у Хрватској и БиХ, у многим земљама објављен је велики
број књига, монографија, коментара, расправа, чланака и приказа у којима се обрађује кривично
дело - ратни злочин против цивилног становништва. Знатан број ових радова, објављених под
утицаје политике, изгубио је свој научни ниво и смисао.
5
Многобројни ратни злочини учињени су од стране Хрвата и Муслимана, као и страних
плаћеника који су се борили на њиховој страни против Српског цивилног становништва, у
грађанском рату у Хрватској и БиХ.
6
Ратним злочинима извшеним на територији бивше Југославије бави се Међинародни
кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу, основан 1993. године.
Поред Међународног кривичног трибунала за бившу југославју основан је у исто време и
Међународни кривични трибунал у Руанди. Основале су га, такође, Уједињене нације, односно
Савет безбедности УН. Трибунал у Руанди је своја правила објавио 29. јуна 1995. године, када је
почео са радом.
5
мр. Јелена Ђ. Лопичић - Ратни злочин против цивилног становништва, Београд 1999. године.
6
О бројним злочинима које су извршили Хрвати, Муслимни и страни плаћеници који су се борили на њихој страни,
над српским народом, влада СРЈ је доставила своје извештаје I-VIII ОУН у Њујорку. Наведени извештаји описују
ратне злочине против цивилног становништва са доказима и обилном документацијом.
