1
Увод
Још у најранијој историји могу се приметити трагови ропства, експлоатације и
зачеци криминала. Све је почело експлоатацијом хране ради опстанка и задовољења
основних потреба која се повећавала услед повећања друштвених група. Недостатак ових
ресурса доводио је до крвавих сукоба. Међутим, временом, више није био циљ
обезбеђивање средстава за опстанак већ налажење начина за лакше обезбеђивање
средстава за лагоднији живот. То се постизало управо коришћењем – експлоатисањем
туђе радне снаге и туђих средстава за живот. На оваквом механизму почива ропство, које
датира још од варварских племена, античких и робовласничких држава. Робови су
сматрани „оруђем које говори“, а господар је имао право да га физички израбљује, телесно
кажњава, осакаћује, сексуално експлоатише и убија. Даље се развијало патријархално
ропство, као и феудална и капиталистичка експлоатација. Ропство и трговина робљем
били су заступљени и у српској средњовековној држави. Поседовање, продаја и
ослобађање робова помињу се још у Законику цара Стефана и у далматинским градским
статутима 15. века. Стога, поједини облици ропства и експлоатације лица познати од
давнина могу се и данас уочити у сличном или потпуно идентичном облику.
О трговини људима данас се мало зна код нас, јер је релативно млада појава; у
великим размерама почела је да се шири почетком деведесетих година прошлог века.
Такође, људска права нису била толико актуелна као данас, иако су постојала и поштовала
се. Постојање овог облика криминала било је негирано од стране субјеката безбедности
бивших социјалистичких земаља, а касније је био и погрешно третиран јер овај проблем
није сагледаван детаљно, већ у сувише уском контексту. Недостатак научно-
истраживачког рада о трговини људима допринео је неразумевању значаја опасности ове
појаве по безбедност државе, друштва и појединца.
Годишње између 700 000 и 2 000 000 људи, првенствено жена и деце обухваћено је
глобалном мрежом трговине људима. Људи се у 21. веку купују и продају као било која
друга роба, принуђују на рад, сексуално експлоатишу, бебе се краду из породилишта и
сиромашних породица, потом се користе за пресађивање људских органа и делова тела,
просјачење, извршавање кривичних дела или илегално усвајање.
Подручје Републике Србије, због свог географског положаја, путева и
саобраћајница, становништва хетерогеног састава, одувек је погодовало деловању
међународног организованог криминала (500 000 жртава годишње бива кријумчарено
управо преко земаља западног Балкана).
Да би се могло реаговати на одговарајући начин и овај проблем сузбијати и елеминисати,
неопходно је добро познавати ову појаву. Најпре, њену дефиницију, шта она заправо
представља, које су њене фазе и подфазе, карактеристике, облици угрожавања,
манифестације.
Дакле, то је савремени безбедоносни проблем и облик организованог криминала са
изузетно сложеном феноменологијом, који захтева посебну стратегију за супротстављање
трговини људима засноване на знању, обучавању и акцији субјеката система безбедности.
Такође је битна и самоедукација и едукација лица из окружења, како би се ова појава
успешно идентификовала без последица, избегла, али и помогло жртвама.
2
Појам трговине људима
Трговина људима се може дефинисати као: „сложена појава угрожавања
безбедности заснована на институцијама ропства и експлоатације, односно поступању
према човеку као да је роба или ствар, с циљем експлоатације његове радне снаге, знања и
вештина, телесног и полног интегритета и идентитета ради задовољења личних или туђих
нагонских, здравствених или емоционалних потреба или стицања директне или
индиректне материјалне користи за себе или другог, при чему се угрожава безбедност
државе на спољно-политичком плану и плану унутрашње стабилности, друштва у домену
јавне безбедности и појединца у домену кршења људских права.“
1
Непрецизност и непостојање јединственог назива доводи до обележавања истих
појава различитим терминима, различитих појава истим терминима, коришћења
ненаучних појмова. Овој конфузији у терминолошком обележавању и разумевању појма
трговине људима доприноси стање у медијима. Уместо термина
жртва
користи се: бело
робље, секс робиње, модерне робиње; уместо термина
проститутке
: пријатељице ноћи,
продавачице љубави, даме за забаву;
носиоци трговине људима
: макрои, газде, шверцери;
трговина људима
: шверц, бизнис људским телима и др.
Према томе, неопходно је разграничити значење термина трговине људима који се
срећу како у теорији тако и у пракси. Кријумчарење људи и проституција су најчешће
погрешно коришћени термини, према томе неопходно је навести њихове основне
карактеристике и указати на разлике које се јављају када је у питању трговина људима.
Кријумчарење људи
:
- постојање жеље илегалног мигранта да пређе државну границу и могућност
добровољног одустајања;
- лица која желе илегални улазак у другу земљу углавном прва контактирају лица која ће
их прокријумчарити;
- прокријумчарени људи су након преласка државне границе слободни;
- прокријумчарени људи нису експлоатисани и на њима се не примењује сила, за разлику
од жртава трговине људима;
- кријумчарење људи подразумева прелаз државне границе најмање две земље;
- кријумчарење људи представља кривично дело против државе а не против лица као што
је случај са трговином људима;
- кријумчарење људи је појам који је ужи од појма трговина људима и може представљати
фазу у процесу трговине људима.
Проституција
:
- проституција је као социјална девијација шири појам и може се одвијати независно од
трговине људима; а у смислу експолатисања жртава трговине људима, проституција је
ужи појам и представља један од облика сексуалне експлоатације;
- проституција је мање сложен безбедоноси појам од трговине људима;
- проституција почива на принципу добровољности и с њом се може прекинути по жељи
проститутке, што није случај са жртвама сексуалне експлоатације;
- проституција може бити неорганизована (појединачни случајеви);
- проституција је у неким земљама дозвољена;
- представља прекршај, а не кривично дело и проститутка је прекршилац закона;
- проститутка добија новчану надокнаду коју задржава за себе, или добија део
противправног профита.
1
Мијалковић Саша: „Трговина људима“, Беосинг, Београд, 2005, стр. 45.
