1
1. UVODNA RAZMATRANJA
Veštačke (sintetičke) materije koje imaju amorfnu makromolekularnu strukturu čineveliku grupu
konstrukcionih materijala koji se jednom rečju nazivaju plastike. Polazne
sirovine za proizvodnju plastika mogu biti mineralnog i organskog porekla. Mineralne
sirovine su: nafta, ugalj i zemni gas, od kojih se najpre izraĎuju osnovna hemijska jedinjenjaza
dalju preradu. Ova se jedinjenja različitim procesima prevode u poluproizvode koji mogu biti u
obliku granula, tečnosti, smola, tableta i td. Dalji procesi prerade ovih poluproizvoda ufinalne
utiču ne samo na promenu oblika i strukture, već
i na promenu hemijskih veza koje čine osnovu materije.Plastike mogu biti napravljene kao
listovi, figure i strukture nudeći znatnu fleksibilnost i elastičnost tog dizajna. Plastični materijali
su hemijski rezistentni, jeftini,lagani, sa širokim opsegom fizičkih i optičkih osobina. Mnoge
plastike imaju sposobnosttermozavarivanja, lako se štampaju, mogu biti integrisani u proizvodne
procese gdje je pakovanje formirano, napunjeno i zatvoreno u istoj proizvodnoj liniji. Primena
plastičnih materijala je najzastupljenija za izradu raznih vrsta ambalaža, mada je zastupljenost
plastičnihmaterijala sve više uzela maha u izradi širokog spektra komponen ti u skoro svim
ranama moderne industrije. Mogućnost ponovne prerade i reciklaže, još jedna je u nizu prednosti
kojase pre svega ispoljava gledano sa ekonomskog ali i ekološkog aspekta.Glavni nedostatak
plastičnih materijala je njihova promenljiva propustljivost zasvetlost, gasove i paru.
U narednom poglavlju razmatrane su tehnologije prerade plastičnih masa kao i vrste plastičnih
masa koje su najzastupljenije u industrijskoj proizvodnji. U trećem poglavljuopisan je postupak
izrade folija od plastičnih masa, dat je pregled osnovnih vrsta plastičnihmasa koje se koriste za
izradu folija i opisana sama tehnologija izrade. Četvrto i peto poglavlje se odnose na
problematiku projektovanja delova od plastičnih masa, ova problematika je razmatrana i opisana
2
kroz primere. U poslednjem poglavlju iznet je zaključak na osnovu prikupljenih i istematizovanih
podataka koji su interpretirani kroz seminarski rad
2. TEHNOLOGIJE PRERADE PLASTIČNIH MASA
Polimeri se izraĎuju u obliku praha, ljuspica, granula,
zrnaca ili smole, a njihova prerada u gotove proizvode izvodi se procesima obrade kao što su:
presovanje, istiskivanje(ekstruzija), ubrizgavanje, natapanje, kalandrovanje i brojne metode
rezanja i spajanja.
2.1 Presovanje
Plastične mase se oblikuju presovanjem na automatskim ili poluautomatskim presamasa
kalupima koji se griju
Slika
1.
Shema
postupka
presovanja
plastičnih
masa
1. držač oblikača; 2. oblikač; 3. matrica kalupa; 4. gnezdo kalupa
4
Promenom glave ekstrudera mogu se na jednoj mašini izraĎivati vise oblika proizvoda plastičnih
masa u kontinuitetu.Osnovni parametri procesa izrade su temperatura zagrevanja i brzina
kretanja puža koja zavisi od vrste plastične mase.
2.3 Duvanje (ekstruziono duvanje)
Koristi se za izradu tankozidnih sudova od plastike (boca, plastičnih kanti i sl.).
Najpre se u zagrejani ekstruder (1) sipa granulat tako da se na izlazu formira meko crevo (3).Ono
se uvodi u otvoreni dvodelni kalup (2), kalup se potom zatvara i u crevo dovodi zagrejani vazduh
pod pritiskom kroz cevčicu (4). Tako se plasika potiskuje uz zidove kalupa poprima
jući njegov untrašnji oblik.
Slika 3.
Duvanje boca iz ekstrudiranog creva: 1 - glava ekstrudera, 2 - otvoren kalup,3 - ekstrudirano
crevo, 4 - provodnik za dovodjenje vazduha pod pritiskom,5 - zatvoreni kalup, 6 - gotova boca
2.4 Ubrizgavanje (livenje pod pritiskom)
Proces ubrizgavanja izvodi se na automatskim mašinama za ubrizgavanje.
Slika 4. Sh
5
Šema
ubrizgivanja data je na slici 4.
ema postupka
ubrizgavanja plastičnih masa
1 - levak, 2 - cilindar, 3 - klip, 4 -grejač, 5 - kalup, 6 -hlađenje
Masa za preradu u obliku zrna, granula ili praška u odgovarajućem sastavu i količini
sipa se kroz levak u cilindar, gde se greje i stapa se, a zatim se klipom ta rastopljena masa
gura prema kalupu koji ima nižu temperaturu, usled čega se plastična masa brzo hladi I
očvršćava. Sniženje temperature kalupa izvodi se rashladnim sredstvima preko odgovarajućih
kanala
2.5 Kalandrovanje
Kalandrovanje je proces valjanja plastičnih masa i elastomera (slično kaovaljanjemetala) gde se
smeiješa više puta propušta izmeĎu zagrijanih valjaka,
7
Oblaganje kablova i žica;
Ekstruzija folija i filmova;
Oblaganje putem nanošenja prevlaka;
Sinterovanje prahom - oblaganje prahom;
Ekstruzija vlakana.
U toku analize kvaliteta plastičnih masa mora se odrediti i ponašanjeodgovarajuće plastične mase u
tehnološkom smislu, da bi se odabraonajoptimalniji postupak - proces prerade.U narednom
poglavlju pojašnjena su osnovna svojstva i karakteristike plastičnih
masakoje se koriste za tehnologiju izrade folija
3. KARAKTERISTIKE IZABRANE PLASTIČNE MASE
Za izradu folija se koriste isključivo
plastomeri, polimerni materijali linearne irazgranate strukture, toplj
ivi na povišenim temperaturama.Od polimera se za izradu folija najčešće koriste:
• polietilen (PE),
•polipropilen (PP),
• polivinilhlorid (PVC),
• polivinildenhlorid (PVDC) i dr.
Karakteristike polimera se mogu poboljšati relativno malim količinama dodataka (aditiva).
Dobijeni proizvodi se nazivaju polimernim materijalima. Dodaci se mešaju sa polimerima u cilju
dobijanja polimernih materijala boljih karakteristika, a omogućava se
lakša prerada i upotreba.
Prema funkciji, dodaci se mogu podeliti u nekoliko grupa:
•dodaci koji poboljšavaju i olakšavaju preradu (toplotni stabilizatori, maziva,odeljivači, regulatori
viskoznosti i tikso otporni dodaci),
