1. Pojam,predmet i izvori krivičnog prava
Krivično pravo je sistem pravnih propisa kojima se određuju krivična dela i krivične
sankcije,kao i uslovi pod kojima si iste primenjuju prema učiniocima tih dela.Zakon u
kome su sadržane i sistematizovane krivičnopravne norme se naziva krivični zakon ili
zakonik.Jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste
zakon.Ovim se obezbeđuje visok stepen zaštite ličnosti čoveka i građanina,njegove
osnovne slobode,prava i dužnosti,bezbednost,državno i društveno uređenje i ustavni
poredak države.Zakon u kome su sistematizovane krivičnopravne norme našeg
zakonodavstva,naziva se Krivični zakonik RS.Podela na prepresivna i preventivna
sredstva je relativnog karaktera,jer se i kažnjavanje preduzima sa ciljem da se ne bi vršila
krivična dela,bilo prema onome ko je već učinio krivično delo,pa da to više ne čini-
specijalna prevencija,bilo na potencijalne učinioce da se odvrate od toga-generalna
prevencija.Krivično pravo u objektivnom smislu se može podeliti na opšti i posebni
deo.Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sva krivična dela,a posebni deo predviđa i
reguliše pojedina krivična dela.Krivično pravo u subjektivnom smislu je pravo na
kažnjavanje,ono pripada samo državi.Ostvarivanje tog prava se zasniva na državnoj
prinudi,pa je stoga krivično pravo,kao grana prava i kao deo javnog prava,izrazito
državno pravo.
- Predmet krivičnog prava
Predmeti proučavanja krivično pravne nauke su: 1.krivično delo i
2.kazna
I jedan i drugi su u žiži interesovanja krivičnog prava.Oba ova fenomena se tradicionalno
proučavaju sa formalnog i materijalnog aspekta.Formalna ili normativna strana je mnogo
više istražena.Opšti instituti krivičnog prava,elementi krivičnog dela i principi krivičnog
prava se nalaze na visokom stepenu obrade.Materijalna ili suštinska strana krivičnih
fenomena je daleko manje obrađena.U krivičnopravnoj nauci se ova dva pojma sistemski
obrazlažu i prikazuju na način kako su regulisani pozitivnim važećim zakonodavstvom i
zato se krivično pravo smatra pozitivno pravnom granom prava.Predmet krivičnog prava
predstavljaju i instituti saučesništva,pripremnih radnji,pokušaja,dobrovoljnog
odustanka,nužne odbrane,krajnje nužde,složenog i produženog krivičnog
dela,itd.Krivičnim delom i kaznom ne bavi se samo krivično pravo,već se njima kao
društvenim fenomenom bave i druge nauke.Pre svega sociologija,odnosno pravna
sociologija ili tačnije kriminalna sociologija.Pitanjem krivične odgovornosti,odnosno
uračunljivosti,a time i vinosti.kao i njegovim oblicima umišljaju i nehatu,se takođe bavi
krivično pravo kao svojim predmetom.
1
- Izvori krivičnog prava
Glavna podela izvora krivičnog prava: 1.Međunarodni izvori
a)bilateralni-dvostrani ugovori
b)multilateralni-višestrani ugovori
Najvažnije su podele na međunarodne i nacionalne,ali postoje neposredni i posredni,kao i
glavni i sporedni.Multilateralni bilateralni ugovori su po pravilu posredni izvori krivičnog
prava.Ustavi mnogih zemalja,pa i naš predviđa da međunarodni ugovori koji su
ratifikovani i objavljeni,predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka,što se postiže
donošenjem,odnosno izmenama i dopunama nacionalnog krivičnog zakonodavstva,gde se
određena ponašanja predvide kao krivična dela i snkcionišu.Jugoslavija kao prethodna
država u čijem je sastavu bila i Srbija,ratifikovala je veći broj međunarodnih konvencija
koje se primenjuju.Od multilateralnih međunarodnih ugovora možemo navesti:
*Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida
*Ženevske konvencije(4)o zaštiti žrtava rata
*Konvencija o eliminaciji rasne diskriminacije
*Konvencija o moru..
Od strane međunarodne zajednice se donose konvencije i deklaracije,konvencija je
dokument sa jačom pravnom snagom.
2.Nacionalni izvori
a)Ustav
b)zakon
c)podzakonski propisi
d)sudska praksa
e)teorija krivičnog prava
Ustav kao najviši pravni akt sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično pravo.Prve
su one koje krivičnopravne principe podižu na rang ustavnopravnih principa(načela
zakonitosti,legaliteta).Druge su one odredbe koje predstavljaju osnov propisivanja
određenih krivičnih dela(nezakonito lišenje slobode,povreda tajnosti pisama).Ove
odredbe predstavljaju posredan izvor krivičnog prava i imaju dvostruki značaj:za
zakonodavca koji ih konkretizuje u krivičnom zakonu,kao i za sud prilikom tumačenja i
primene krivičnopravnih odredaba.
2
Autentično tumačenje daje organ koji je tvorac zakona.Ova vrsta tumačenja je
karakteristična po svojoj obaveznosti.ona obavezuje kako one koji tumače,tako i one koji
primenjuju pravo.Ovo tumačenje se daje u vidu zakonskog značenja izraza,dakle u
samom zakonu-istovremeno,ili naknadno-posebnim zakonom.Sudsko tumačenje daju
sudovi,rešavajući konkretne slučajeve u vidu obrazloženja svojih odluka.Ono ima značaj
samo za konkretan slučaj i ne obavezuje drugi sud u rešavanju sličnog slučaja,pa ni
određeno tumačenje višeg suda.Doktrinarno tumačenje daje krivičnopravna teorija-nauka
krivičnog prava.Nastaje kao posledica naučnih dela teoretičara krivičnog prava.Ono se
najčešće objavljuje u knjigama,člancima,komentarima..Ono nije obavezujuće,ali ima
veliki uticaj,jer su predstavnici nauke krivičnog prava u znatnoj meri,pozvani da daju
tumačenja posebno u spornim i složenim pitanjima.
Prema načinu tumačenja:
1.jezičko(gramatičko)
2.sistematsko
3.logičko
4.komparativno(uporedno)
5.istorijsko
Jezičko tumačenje je najjednostavniji metod tumačenja od koga se uvek polazi.Sastoji se
u tumačenju bukvalnog sadržaja zakona od strane sudije koji do rešenja dolazi putem
utvrđivanja jezičkog značenja zakonskog teksta i utvrđivanja smisla normi.Sistematsko
tumačenje polazi od mesta zakonske norme koju oma ima u pravnom sistemu i to najpre
u okviru jednog člana,zatim skupa normi-propisa koji se obično odnose na isti
predmet.Logičko tumačenje koristi pravila logike kao nauke o pravilnom mišljenju.Za
krivično pravo je najznačajnije tumačenje putem zaključka suprotnosti.Npr.ako je
propisano obavezno skretanje u desno,zaključak je da je zabranjeno skretanje u levo i ako
takvog znaka nema.Tu je i pravilo zaključivanja od većeg ka manjem,odnosno tu važi
pravilo da ono što se odnosi na više,važi i za manje.Npr.ako je sud ovlašćen da učinioca
oslobodi od kazne,ovlašćen je i da mu kaznu ublaži.Suprotno ovom pravili je pravilo
zaključivanja od manjeg ka većem,odnosno pravilo da ako se nešto odnosi na lakši
slučaj,tim pre važi i za teži slučaj.Npr.ako je propisano da službeno lice čini krivično delo
ako nekome isplati manje nego što treba,onda tim pre čini krivično delo ako ništa ne
isplati.Komparativno tumačenje nema neki veći značaj i može poslužiti samo kao
dopunski metod i orijentacija uz druge metode tumačenja.Veći značaj ovo tumačenje ima
u onim zemljama u kojima se tekst donosi i objavljuje na više jezika.Istorijsko tumačenje
polazi od toga kako je zakon nastao i dolazi do onoga šta je zakonodavac normom hteo
da postigne,ili šta je ona objektivno značila u vremenu kada je nastala.Stvarnost kada je
zakon donet,daleko odudara od današnje stvarnosti
4
- Analogija u krivičnom pravu
Analogija u KP ima dva domena primene:*kao način stvaranja prava
*kao metod tumačenja zakona
Stvaranje prava putem analogije u oblasti KP nije dozvoljeno.Čak i kada postoje
zakonske praznine zbog grube greške zakonodavca,nije ih dozvoljeno popunjavati,jer u
KP važi nčelo zakonitosti.Zabrana analogije kod nas ima apsolutan karakter,što znači da
se njome ne mogu stvarati nove inkriminacije,ne mogu se propisivati kazne izvan onih
predviđenih u zakonu.A ne mogu se ni konstruistai kvalifikatorne okolnosti po ugledu na
slična krivična dela kod kojih ove okolnosti postoje.Tumačenje zakona putem analogije
je dozvoljeno i predstavlja jednu vrstu logičkog tumačenja-od sličnog ka sličnom.
-
Vremensko važenje krivičnog zakona
Krivični zakoni stupaju na snagu po pravilu osmog dana po objavljivanju,mada je taj
period često duži(i po nekoliko meseci) zbog upoznavanja građana i pravosudnih organa
sa njihovom sadržinom. Z asvako KD se sudo po zakonu koji je važio u vreme njegovog
izvršenja.Izuzetak:ukoliko je noviji zakon blaži za učinioca,on će se primeniti,a ne zakon
koji je važio u vreme izvršenja KD.
Teorija KP daje nekoliko pravila radi ustanovljenja blažeg zakona koji treba da bude
primenjen na učinioca.Ta pravila su sledeća:a)od dva krivična zakona koji se porede,blaži
je onaj koji određeno ponašanje ne predviđa kao krivično delo
b)ako oba zakona koji se upoređuju sankcionišu određeno ponašanje,blaži je onaj koji za
to delo isključuje krivičnu odgovornost
c)ako oba zakona ljudsko ponašanje predviđaju kao krivično delo i propisuju
odgovornost za to delo,blaži je onaj koji isključuje kažnjivost
d)ako oba zakona za određeno ljudsko ponašanje predviđaju kaznu,blaži je onaj zakon
koji propisuje manji iznos kazne
e)ako oba zakona predviđaju istu vrstu i visinu kazne,blaži je onaj zakon koji propisuje
mogućnost oslobođenja od kazne
f)blaži je onaj zakon po kome se može izreći uslovna osuda,po kome se može kazna
ublažiti ispod zakonskog minimuma.
- Prostorno važenje krivičnog zakona
Pravila o prostornom važenju krivičnog zakona rešava pitanje čiji će zakon i konkretnom
slučaju biti primenjen,da li zakon jedne ili druge države.Pravila prostornog važenja
5
pravo,uspostavlja se poseban odnos.S jedne strane iymeđu krivičnog prava jedne
određene države i krivičnopravnog sistema u drugim državama.I sa druge strane,između
pravnih sistema tih pojedinih država i dostignutog nivoa pravnog sistema međunarodne
zajednice.Ovi odnosi se intenziviraju postojanjem sve većeg broja međunarodnih
konvencija kojima se uređuje brojna problematika iz oblasti krivičnog
prava.Isprepletenost domaćeg krivičnog prava sa međunarodnim krivičnim pravom i
stranim krivičnim pravima je nužnost.
- Odnos krivičnog i građanskog prava
Krivično i građansko pravo imaju dosta dodirnih tačaka.Najtešnja veza među njima se
uspostavlja preko svih vrsta imovinskih krivičnih dela,kod kojih je objekat zaštite
privatna i državna imovina.A ona predstavlja osnov regulisanja građanskog prava.Ove
dve grane prava povezane su i preko adhezionog postupka,koji se kao sastavni krivičnom
postupku,vodi povodom naknade materijalne i nematerijalne štete,koja je prouzrokovana
izvršenjem krivičnog dela.Krivično i građansko pravo imaju i druge zajedničke ili slične
pravne institute kao što su deliktna radnja,posledica,uzročni odnos i primena sankcije.
+Odnos krivičnog i upravnog prava
Između krivičnog i upravnog prava postoje velike sličnosti i u pogledu
materijalnopravnih i u pogledu procesnopravnih odredbi.I jedna i druga nauka su
javnopravnog karaktera i u jednom delu imaju istu ulogu i zadatak,a to je borba protiv
kriminaliteta.Odnos između ovih grana prava zavisi od odnosa koji postoje imeđu
krivičnih dela i prekršaja,mada se mora istaći da upravno pravo samo u jednom svom
delu tretira prekršaje,dok se u ostala dva dela bavi upravnim postupkom u celini i
upravnim sporom.Krivična dela su društveno opasna dela kojima se napadaju
bitne,vitalne društvene vrednosti,dok se prekršajima ugrožavaju dobra manje
vrednosti.To i predstavlja bitnu razliku između prekršaja i krivičnog dela,koja dovodi i do
normiranja u različitim zakonima-krivičnom zakonu i zakonu o prekršajima i do
odvojenog postupka koji se vodi za krivična dela i prekršaje.Zloupotrebe i moguće
nezakonitosti u funkcionisanju upravnog aparata sankcionišu se krivičnim delima kao što
su:zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja,nesavestan rad u službi,odavanje
službene tajne..To su krivična dela koja štite upravni aparat od nedozvoljenih radnji
samih službenih lica u tom aparatu.Postoje i inkriminacije kojima se nesmetano
funkcionisanje uprave zaštićuje od napada spolja,od neslužbenih lica. Takva
su:sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje,lažno predstavljanje..
-
Odnos krrivičnog i porodičnog prava
Porodično pravo reguliše odnose u porodici i braku,ona je privatnopravna ali istovremeno
i javno pravna disciplina.krivični zakonodavac je predvideo niz mera na zaštiti institucija
7
