INTERNET TERORIZAM
Slobodan Kandić, Visoka tehnološka škola strukovnih studija, Šabac
Sadržaj –
U ovom radu ću vam opisati kako funkcionišu, ko
su i cilj internet terorista. Posebno je značajno da internet
teroristi koriste kao oružje, kao način komunikacije među
aktivistima i kao konvencionalni medij.
Ključne reči:
Internet, terorizam, mediji, terorističke
organizacije
1. UVOD
Pripadnici terorističkih organizacija i operativnih grupa i
danas se, više nego ikad, u svojoj međusobnoj komunikaciji
aktivno koriste internetom i raznim servisima dostupnim na
internetu. Njihovi teroristički, operativni, odnosno zapovedni
centri komuniciraju sa operativnim grupama, koje čine
uglavnom po trojica terorista, preko elektronske pošte koja se
proverava preko internet strana (webmail) računa koje
otvaraju na raznim besplatnim, anonimnim servisima za
poštu (yahoo, gmail itd). Obaveštajne službe danas
raspoloživom tehnologijom mogu nadzirati jedino promet
između pojedinih tačno određenih elektronskih adresa, dakle
poštu koja kruži mrežom.
2. POJAM TERORIZMA
Ako sveobuhvatna definicija terorizma ne postoji,
delimične definicije koje osvetljavaju samo pojedine oblike
terorizma postoje. Moguće je recimo, definisati pojam u
okviru komunikacijske teorije simbola (Symbolic
CommunicationTheory – na pr. Douling). Karber smatra da
„kao simboličan akt, terorizam može biti analiziran kao i
drugi načini komunikacije, analizom njegova četiri sastavna
dela: transmiter (terorista), nezavisni primalac (meta), poruka
(bomba, zaseda) i povratna sprega (reakcija određenog kruga
slušalaca)”. Postoje i oni koji definišu terorizam kao
pozorište kome cilj ne predstavljaju stvarne (faktičke) žrtve,
već oni, zapravo, ciljaju na reakciju gledalaca (Dženkins,
Vajman, Vajman & Vin). Moderni terorizam se može
razumeti kao pokušaj prenosa poruka upotrebom
organizovanog nasilja. Sa ovakvim pogledom na upotrebu
sile, u ovom odeljku ćemo proučiti način na koji teroristi
koriste nove tehnologije kako bi svoje poruke preneli što
većem broju ljudi. Potencijal interneta u službi širenja
političkih ideja je izuzetno veliki. Utopistička vizija
„virtuelne države” u kojoj stanovnici održavaju danonoćne
diskusije o svim temama i glasaju na različitim
„referendumima”, a sve uz pomoć mreže, razmatrana je od
velikog broja istraživača. Oni veruju da se moderna
tehnologija može primeniti kako bi se stvorila idealna
demokratska država nalik na grčke polise (Dauning, Džafe).
Ipak, kako se broj „državljana”ove virtuelne države svakim
danom povećava postaje jasno da se realizacija ove ideje
onemogućava. Podsećamo samo na pornografske i rasističke
sadržaje na internetu i prisustvo radikalnih organizacija
(terorističkih, anarhističnih, nacionalističkih, separatističkih,
revolucionarnih, neo-marksističkih i fašističkih) koji putem
mreže distribuiraju svoje materijale, komuniciraju sa svojim
pristalicama, a sve kako bi pridobili simpatije javnosti,
osigurali javnu podršku ili čak, izvršili operacije.
Paradoksalno je da decentralizovana struktura koju je
američka obaveštajna služba (sada centralizovano
Ministarstvo unutrašnje bezbednosti) stvorila iz straha od
sovjetskog nuklearnog napada sada služi interesima najvećeg
protivnika sigurnosti, međunarodnog terorizma. Priroda
mreže, njen međunarodni karakter i haotična struktura,
jednostavan pristup i anonimnost stvara novi, idealan, teren
za rad terorističkih organizacija.
3. TERORISTI NA INTERNETU
Teroristi nisu svi istovremeno i u punoj meri počeli da
koriste internet prostor. Na primer, sada najpoznatija
teroristička organizacija, Al Kaeda, je relativno kasno
„otkrila” internet, a počeli su ga intenzivno koristiti tek nakon
što su proterani iz Afganistana. Razlog tome je verovatno taj
što u Afganistanu tada, za vreme talibanske strahovlade nije
bilo ni struje, a kamoli interneta. Seobom Al Kaede u Irak sve
više se koristi internet pa se uskoro pojavljuju razni filmovi u
kojima bombaši-samoubice svedoče o svojoj veri ili
propagandni filmovi u kojima se poziva na sveti rat protiv
Amerike. Vrhunac je dostignut kada je na internetu objavljen
video na kome se vidi odrubljivanje glave Amerikanca Nika
Berga (Nick Berg). Na početku je Al Qaeda slala materijale
arapskoj tv stanici Al Džazira (al Jazeera), ali su kasnije
počeli izrađivati sopstvene internet stranice. Dve stranice
koje su bile sinonim za Al Kaidu na internetu su Alneda
(Alneda.com) i Džihad (Jehad.net). Analize pokazuju da su se
terorističke mreže na internetu udvostručile svake pojedine
godine od 2003. do danas, pa je zbog toga britanska služba
MI5 povećala svoje ljudstvo sa 1800 u 2001 na preko 3500 u
2008. godini. Brojne organzacije su ušle u internet prostor
(cyberspace) i stvorile svoje intenet stranice. One uključuju
Hamas, Libanski Hezbolah (Stranka Boga), egipatski Al-
Gama’a al Islamiya, Narodni front za oslobođenje Palestine
(PLFP), Islamski džihad za oslobođenje Palestine, Tupak-
Amaru Perua (MRTA), i „Obasjana putanja”, pokret Kahane
(KahaneLives), ETA pokret Baskije, Iranska republikanska
partija (IRA), „Vrhovna istina”, Kolumbijska nacionalna
oslobodilačka armija, Tamilski tigrovi, Oružane
revolucionarne snage Kolumbije, Narodni demokratski
oslobodilački front Turske, Radnička partija Kurda,
Zapatistička nacionalna oslobodilačka armija, japanska
Crvena armija i islamski pokret Uzbekistana. Pojedine
terorističke organizacije, kao na primer Mudžahedini Irana
(PMOI-Mujahedin-e Khalq) su imale samo verziju na Farsiju,
tako da nismo uspeli da ih unesemo u ovu analizu. Neke
druge, kao na primer Al Kaida prvo nisu imale prevedenu
internet stranicu, pa su ga preveli samo na francuski jezik, ali
su ubrzo nestali usled poznatih pritisaka. Zbog svega
navedenog, internet stranice ove organizacije nisu
razmatrane.
Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe
nema svoj nezavisnu internent stranicu već se informacije o
pomenutoj organizaciji mogu naći na stranicama drugih
terorističkih organizacija koje deluju u okviru ovog prostora.
I na ovaj način možemo videti koje organizacije deluju
nezavisno, a koje imaju logistiku „sa strane”, odnosno koje
su samo deo neke veće organizacije. Terorističke organizacije
koje deluju na našem prostoru pokazuju tendenciju cikličnog
pojavljivanja. U zavisnosti od aktuelnog interesa internet
adrese su aktivne (ažuriranje podataka i informacija je stalno)
ili u stagnaciji (na njima se mogu naći samo istorijski podaci,
amblemi, himne). Možemo primetiti međusobno podržavanje
ovih organizacija i po tome što su im internet stranice
povezane, pa je na internet strani bilo koje organizacije
moguće naći informacije o „zajedničkoj borbi albanskog
naroda za oslobođenje i ujedinjenje”. Geografski posmatrano,
većina organizacija koje se pojavljuju na internetu su iz Južne
Amerike, Istočne Azije i Srednjeg istoka, a samo dve
organizacije su locirane u Evropi.
Klasifikacija organizacija po tipu pokazuje da su one
uglavnom nacionalne, revolucionarne, verske ili kombinacija
datih. Kao što je očekivano, teroristički pokreti kriminalnog
ili psihotičnog tipa izostaju, verovatno usled osobine da nisu
zainteresovani (poput politički motivisanog terorizma) za
izlaganje medijima. Ne iznenađuje ni činjenica da internet
strane antirežimskih organizacija obično deluju van države
protiv koje rade. Tamilski tigrovi rade iz Londona. „Obasjana
putanja” iz Berklija, Kalifornija; Kahane iz Bruklina,
Njujork; engleska verzija sajta Tupak Amaru vodi
organizacija zvana „Ruka duha” koja se nalazi u Kanadi;
španska verzija iste organizacije se vodi iz Evrope. Radnička
partija Kurda takođe pomaže „Ruci duha” kao i prokursdska
organizacija koja se nalazi u Holandiji. Narodna
Revolucionarna Partija / Front Oslobođenja takođe radi iz
Holandije. Portal „putvjernika” registrovan je kod američke
kompanije “HostMonster.com”.
Internet strane terorističkih organizacija koje deluju na
ovom prostoru uglavnom se vode iz Nemačke. Ali geografska
razlika može biti lažna pošto postoji mogućnost da je prava
adresa drugačija od one date na sajtu. U nekim slučajevima,
jasno je data veza između rukovodstva organizacije i sajta.
Neke internet stranice odmah navode da nisu oficijalni strane
organizacije. Neki to čak navode u samom naslovu
(„Nezvanična internet strana Hamasa”, „Nezvanična internet
strana Hezbolaha”). Ipak, neke od ovih stranica terorističkih
organizacija navode dokaze o svojoj zvaničnosti (intervjui sa
liderima i sl.).
4. CILJNA GRUPA
Iako je nemoguće tačno odrediti ko su korisnici interneta i
posetioci ovih internet strana, možemo do delimičnih
odgovora doći analizom sadržaja tih strana. U njima,
međutim, zapažamo elemente obraćanja svim pomenutim
grupama. Obraćanje pristalicama najupadljivije se zapaža po
tome što se tu mogu poručiti štampane stvari, majce sa
znacima organizacije kao i odgovarajuće značke, bedževi,
zastave, audio i video kasete. Naslovi i slogani takođe utiču
na pristalice. Naravno, pretpostavlja se da se deo sajta koji je
na jeziku organizacije direktnije obraća ovoj grupi ljudi. Ali
možda ipak najznačajniji deo ciljne grupe, posmatran kao
dodatak pristalicama, jeste međunarodna javnost,
„posmatrači” širom sveta, i „mučenici” koji nisu neposredno
uključeni i konflikt. To možemo videti iz činjenice da je
većina teksta ustvari prošireni opis istorijskih događaja već
poznatih pristalicama. Neke internet stranice daju ovaj
pregled i na nekoliko jezika kako bi što širi krugovi bili
upoznati sa njihovom verzijom istorijskih događaja. Baskijski
pokret pruža ove informacije na: kastiljanskom, nemačkom,
francuskom i italijanskom jeziku. Sajt Uzbeka možemo naći
na arapskom, engleskom i ruskom.
Ako dalje analiziramo
sadržaje ovih sajtova dolazimo i do treće grupe na koju se
pokušava uticati. To su novinari širom sveta za koje se
posebno stavljaju članci iz novina i kratke informacije koje
im mogu „pomoći” u izveštavanju. Jedan od Hezbolahovih
internet strana (Hizbollah’s press office) se posebno obraća
novinarima i poziva ih da i oni daju svoj doprinos
prezentaciji time što će im slati tekstove preko elektronske
pošte.
Sadržaji posvećeni četvrtoj ciljnoj grupi — neprijateljskoj
javnosti, nisu uvek baš jasni i vidljivi. Ipak, na nekim internet
prezentacijamajasan je plan da se stvori osećaj krivice i da se
demorališe neprijateljska javnost. Kada internet stranice
terorističkih organizacija prikazuju slike svojih neprijatelja
kako ubijaju, kako policajci ciljaju decu i žene, ili prikazuju
dokaze mučenja zatvorenika, oni ne misle samo na
obezbeđivanje podrške i stvaranje osećaja simpatije među
neutralnim posetiocima, već žele da razviju osećaj
nespokojstva, krivice i žaljenja u javnosti koja pripada
suprotnoj političkoj ili društvenoj grupi. Na ovaj način se i
slabi javna podrška režimu, i naravno, demorališe vojska.
5. ZLOUPOTREBA INTERNETA
Navedena analiza otkriva razlike i sličnosti između
retorike koju koriste teroristi na mreži i drugde. Centralno
pitanje za ovu retoriku, bez obzira na medij koji se koristi, je
potreba za podrškom i opravdanjem nasilja. Mnogi od ovih
argumenata koji se koriste na mreži mogu se susresti i na
drugim materijalima. Sličnost između materijala na internetu
i onog u konvencionalnim medijima ogleda se u tome što je
većina sadržaja na internetu zapravo ponavljanje sadržaja iz
drugih medija (na primer, novinskih članaka). Ipak, može se
zapaziti više razlika. Prvo i najvažnije, vesti koje pokrivaju
oblast terorizma su uvek povezane sa nasiljem, dok se nasilje
može (i uglavnom se) prikriva na internetu. Terorističke
organizacije na internetu prikazuju se kao legalne političke
organizacije, odnosno retorika internet terorista izgleda „više
miroljubiva”. Pojedine internet prezentacije čak, demantuju
bilo kakvu upotrebu nasilja, što predstavlja suprotnost tipične
strategije da se za neko terorističko delo prizna odgovornost.
Drugi samo ignorišu ovu temu. Umesto toga, autori internet
stranica naglašavaju pitanja kao npr. političkih zatvorenika i
slobodu izraza, verovatno sa namerom da steknu simpatije
posetilaca koji su privrženi slobodi govora i ljudskih prava.
