2
1. Uvod
Sestrinstvo se sve više u svetu počinje shvatati kao disciplina koja ima prepoznatljiv
program delovanja i koja je nezavisna od drugih disciplina u sastavu zdravstvene zaštite. Neki
ga shvataju kao zanimanje, neki kao naučnu disciplinu, a oni umereniji kažu da je to profesija
koja će napokon dobiti svoj legitimni status. Za one koji prate sestrinstvo i njegov razvoj tokom
20. veka, napori da se sestrinstvo obogati saznanjima iz drugih naučnih disciplina samo su
logičan nastavak razvoje same medicine i samog procesa zdravstvene nege. Biti medicinska
sestra je jedinstven poziv koji traži ono najlepše u ljudskom biću – humanost i predanost pozivu.
„Jedinstvena uloga medicinske sestre je pomagati pojedincu, bolesnom ili zdravom, u
obavljanju onih aktivnosti koje pridonose zdravlju ili oporavku (ili mirnoj smrti), a koje bi
pojedinac obavljao samostalno kada bi imao potrebnu snagu, volju i znanje.“ –
Virdžinija
Henderson.
Rukovođenje u sestrinstvu podrazumeva veštinu planiranja, organizovanja, vođenja i
kontrole posla. Postoje različiti pristupi u definisanju pojma vođe, ali mogu se sažeti na nekoliko
osnovnih karakteristika: osoba koja zna nametnuti autoritet, ima organozacione sposobnosti,
može uticati na ponašanje članova grupe. Predstavlja centralnu figure za članove grupe i prema
njemu članovi imaju razvijen intenzivan emocionalni odnos. Njegov uticaj je uvek dobrovoljno
prihvaćen pa vođa najčešće donosi najvažnije odluke koje ostali članovi slede.
1
1
Tijanić M., Đuranović D., Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Beograd, 2010.
4
Dva tipa rukovodilaca:
vođe
(dobrovoljno i spontano prihvaćene)
starešine
(postavljeni i ostvaruju unapred postavljeni cilj)
Vođe timova u okviru medicinske struke, treba da budu dobro edukovani o svim
mogućnostima i načinima rukovođenja, te će to rukovođenje prilagođavati aktuelnim potrebama.
Istraživanja su pokazala da načini rukovođenja značajno utiču, i u pozitivnom i negativnom
smislu, na dinamiku timskog rada, ponašanje pojedinih članova tima, odnose u timu i konačno
na postignute rezultate. Vođe timova u okviru medicinske struke, treba da budu dobro edukovani
o svim mogućnostima i načinima rukovođenja, te će to vođenje prilagođavati aktuelnim
potrebama. To prilagođavanje će osim od aktuelne situacije zavisiti i od ličnih karakteristika
vođe.
Poželjne osobine vođe su pre svega:
inteligentan
pokazuje istinski interes za ljude
pokazuje prisebnost i sposobnost za akciju u teškim situacijama
poseduje podeljenu pažnju (prati više stvari istovremeno)
članovi grupe su sa njim povezani pozitivnim osećajima
Uvođenje timskog rada u određeni zdravstveni sistem (bolnički, vanbolnički odnosno
institucionalni i vaninstitucionalni) je vrlo odgovoran i zahtevan posao za koji je potreban
prethodni izbor i priprema. Pretpostavlja se da će se timski rad postupno sve više širiti jer se
prepoznaju kvaliteti i koristi takvog rada kako za bolesnike tako i za stručnjake. Timski rad
predstavlja rad više stručnjaka na postizanju zajedničkog cilja, a tim predstavlja manju grupu
stručnjaka (prema mnogim autorima optimalan broj članova tima je 3-12 osoba) koji poseduju
komplementarna znanja, veštine kao i određeni nivo iskustava i koji su svojim zajedničkim
radom usmereni ka postizanju zajedničkog definisanog cilja za šta su i zajednički odgovorni.
Efikasan timski rad i kvalitetna komunikacija s bolesnicima i članovima porodice može
značajno sprečiti greške u radu, nezadovoljstvo pruženom uslugom i sprečiti pritužbe na
zdravstvene radnike. Brojna istraživanja pokazuju vrednosti i dobrobiti timskoga rada, ali isto
