S A D R

A J

1. Uvod
2. Istoriski razvoj platnih kartica
3. Osnovni pojmovi u vezi sa platnim karticama
4. Osnovna klasifikacija i tipovi platnih kartica

4.1.

Osnovna podela platnih kartica

4.2.

Podela platnih kartica sa aspekta korišćenja

5. Vrste platnih kartica i njihova primena

5.1.

Visa platna kartica

5.2.

DinaCard

5.3.

MasterCard

5.4.

Kartice koje ne izdaju banke

6. Karakteristike i prednosti korišćenja platnih kartica
7. Postupak rada sa platnim karticama

7.1.

Upotreba i rad sa karticama preko POS uredjaja

7.2.

Upotreba i rad sa karticama preko bankomata-ATM

8. Istraživanje bankarskih platnih kartica u Republici Srbiji

8.1.

Banka Intesa- ponuda i zastupljenost platnih kartica u elektronskom bankarstvu

8.2.

Societe Generale banka- ponuda i zastupljenost platnih kartica u elektronskom

bankarstvu

8.3.

Raiffeisen banka- ponuda i zastupljenost platnih kartica u elektronskom

bankarstvu

8.4.

Eurobank (EFG)- ponuda i zastupljenost platnih kartica u elektronskom

bankarstvu

8.5.

Alpha banka- ponuda i zastupljenost platnih kartica u elektronskom bankarstvu

8.6.

Credit Agricole banka- ponuda i zastupljenost platnih kartica u elektronskom

bankarstvu

Zaključak
Literatura

1. UVOD

Elektonska tehnologija sve više nalazi primenu u savremenom poslovanju, odnosno sve veći
broj preduzeća u svetu posluje po konceptu elektronskog bankarstva. Jedan od značajnih
trendova u razvoju tehnologije je sve veća primena platnih kartica i proširenje elektronskih
mogućnosti koje dopuštaju sve veću primenu platnih kartica u poslovanju i omogućavaju
pružanje potpuno novih usluga.
Novo sredstvo plaćanja, koje sve više zamenjuje gotovnski novac, jesu platne kartice.
Njihova upotreba postaje sve zapaženija i njihovo postojanje zauzima važnu stepenicu u
razvitku bankarskog sitema.
Koliko su platne kartice u svetu popularne postaje jasno već samo pogledom na novčanik koji
imate – mesta za kartice su najlakše dostupna, i po pravilu ih ima nekoliko. To nije slučajno,
jer je uobičajeno da jedna osoba poseduje i po više kartica.
Potrošači mogu da vrše plaćanje putem raznih oblika plastičnih odnosno platnih kartica, i to
naročito u trgovinskim prodavnicama, restoranima, benzinskim pumpama itd. Platne kartice
kao novčani instrument u znatnoj meri zamenjuju čekove i gotovinu.
Platne kartice, kao medijumi plaćanja u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, u
razvijenim zemljama postoje i funkcionišu dugi niz godina. U našoj zemlji njihova upotreba
bila je prilično skromna, tako da javnost nije upoznata sa osnovnim pojmovima i procesom
plaćanja putem platnih kartica.
Nekada su bile pravi raritet, ali danas se nalepnice Visa, MasterCard, Diners i DinaCard
mogu ugledati na praktično svakoj boljoj prodavnici i praktično na svim prodajnim objektima
većih trgovinskih lanaca. Spomenimo i benzinske pumpe, restorane, prodavnice odeće i
obuće, hotele i nebrojeno mnogo prodajnih mesta u inostranstvu. Sve najvažnije životne
namirnice i ostale potrebe koje jedno domaćinstvo ima, uključujući i godišnje odmore, mogu
se namiriti platnom karticom. Izuzetak su i dalje računi (struja, telefon, Infostan, itd.) koji se
moraju platiti gotovim novcem ili putem trajnih naloga koji nisu dostupni svima.
Naša zemlja nalazeći se u vremenu tranzicije takođe je širom otvorila vrata ovoj vrsti
plaćanja. U okviru trenutnih odvijajućih reformi bankarskog sistema jedan od ciljeva Vlade
Republike Srbije jeste uvođenje i favorizovanje kako nacionalne tako i drugih platnih kartica
sa konačnom idejom da one što više zamene gotov novac.

3. OSNOVNI POJMOVI U VEZI SA PLATNIM KARTICAMA

Platna kartica se obicno definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrži sredstvo za
identifikaciju (npr. potpis ili sliku), sto omogućava osobi, na koju kartica glasi, da kupuje
robu ili usluge na teret svog računa, koji se periodicno zadužuje. Brojni su razlozi za njihovo
korišćenje:

ušteda vremena i za korisnike i za trgovce,

jednostavnost i komfor pri upotrebi,

sigurnost u slučaju eventualnog gubitka i

raspoloživost svim sredstvima na računu 24 časa dnevno.

Platna kartica je savremeni instrument bezgotovinskog plaćanja koja vrši tri funkcije, i to:

kao sredstvo bezgotovinskog platnog prometa,

instrument kreditiranja korisnika i

opšte prihvaćeno internacionalno i nacionalno sredstvo plaćanja.

Kartice se izdaju

fizičkim i pravnim

licima. Za dobijanje kartice potrebno je otvoriti tekući

račun u banci ili dinarski namenski račun, a za korišćenje u inostranstvu najčešće i devizni
račun.
Sigurnost kod korišćenja platnih kartica obezbedjuje se putem ličnog identifikacionog broja–
PIN ( Personal Identification Number ) . To je lična tajna šifra koju je banka izdavalac
odštampala, kovertirala I prosledila korisniku kartice. Korisnik lično unosi ovaj broj i ne
treba dozvoliti da PIN bude izložen pogledima drugih lica.
Glavne prednosti korišćenja platnih kartica za korisnika kartice su sledeće:

kartice znatno pojednostavljuju obavljanje transakcija plaćanja

smanjuju rizik koji sa sobom proizvodi nošenje gotovine,

smanjuju troškove obavljanja transakcija,

sistem plaćanja pomoću kartica ne poznaje nacionalne i valutne granice,

fleksibilnost, jer se kartice mogu koristiti kao sredstvo plaćanja na prodajnim mestima
na kojima se nalaze POS terminali, za podizanje gotovine na bankomatima, za plaćanje
na Internetu i slično.

Koristi za banku su:

smanjuju se troškovi poslovanja,

knjigovodstvo je jednostavnije,

banka proširuje asortiman usluga koje pruža svojim koristicima itd.

Sve informacije, kao i ponuda banke za zaključenje ugovora o platnoj kartici, moraju biti u
skladu s pravilima obaveštavanja klijenata. Računa se da je kartica ispravna samo ukoliko je
korisnik potpisao na mestu predviđenom za to. Gašenje kartice je besplatno.

Ugovor o izdavanju i korišćenju kartice, pored osnovnih podataka o banci i klijentu, mora da
sadrži:

karakteristike, način upotrebe i ograničenja upotrebe kartice, s posebnim naglaskom
na bezbednost;

valutu u kojoj se obračunavaju dugovanja;

obaveštenje o naknadi za podizanje gotovine na bankomatu druge banke;

obaveštenje o provizijama za korišćenje kartice u inostranstvu, valuti u kojoj se
evidentira takva transakcija i kursu koji se primenjuje pri konverziji;

odgovornost i način postupanja korisnika i banke u slučaju neovlašćenog korišćenja,
oštećenja, krađe ili gubitka kartice;

način postupanja korisnika i banke u slučaju blokade kartice;

pravo korisnika na odustanak od ugovora, uslove i način odustanka;

pravo na prigovor i mogućnost vansudskog rešavanja spora.

Platne kartice u tradicionalnom sistemu plaćanja na malo, u razvijenim zemljama, postoje i
funkcionišu dugi niz godina. Platna kartica je, naročito u nekoliko poslednjih godina, našla
svoje mesto u mnogim oblastima ljudskog komuniciranja i života. Danas je možemo sresti
skoro na svakom koraku, samostalno ili u sklopu sa raznim informacionim, sigurnosnim,
računarskim, bankarskim i sličnim sistemima.
Korisnik kartice ne mora više čekati u redu pred šalterima da bi podigao gotovinu, niti je u
tom pogledu ograničen radnim vremenom banke. Prilikom plaćanja može koristiti sva
novčana sredstva kojima raspolaže na računu (uključujući dozvoljeni minus, odnosno kreditni
limit), a ne samo gotovinu koju ima u novčaniku. Što se sigurnosti tiče, u slučaju eventualnog
gubitka ili krađe kartice, dovoljno je da to korisnik prijavi svojoj banci i kartica tog trenutka
biva blokirana, čime je onemogućeno njeno dalje korišćenje. U početku mnogi su platnu
karticu poredili sa čekom– najpopularnijim bezgotovinskom sredstvom plaćanja kod nas.

4. OSNOVNA KLASIFIKACIJA I TIPOVI PLATNIH KARTICA

Platna kartica je legitimacija kojom se vlasnik ovlašćuje za bezgotovinsko plaćanje. Da bi
moglo da se analizira poslovanje sa karticama neophodno je da se utvrdi njihova
kvalifikacija.
Sve kartice su prema korisnicima podeljene na dva osnovna tipa:

kartice koje su namenjene fizičkim licima, to jest pojedincima za potrebe lične

potrošnje, i

kartice koje su namenjene poslovnim organizacijama.

Osnovna razlika je u računu u banci. Kod kartica za fizička lica naplata je sa tekućeg

povezane sa bankovnim računom korisnika kartice i postoje dva osnovna oblika:
o direktna debitna kod koje se troškovi kupovine sa bankovnog računa odbijaju u
istom trenutku, o odloženo debitna (takođe poznata kao kartica za punjenje) kod koje se
totalna potrošena suma za određeni period odbija na kraju tog perioda.

3. odloženo plaćanje –

pay later

(kreditne kartice)

- se od kredita razlikuju po

jednostavnosti i obnovljivosti kreditnog odnosa. Klijent kome je potreban kredit
ne dolazi ponovo u banku i ne prolazi standardnu proceduru svaki put kada želi
nešto da kupi, već jednostavno koristi kredit kada mu zatreba u okvirima svog
limita. Kreditne kartice mogu funkcionisati na tri načina:
-

charge kartice

(izmirivanje obaveza u celosti) – kartica sa odloženim plaćanjem

u roku utvrđenom ugovorom sa bankom (najčešće 30, 45, 60 i 90 dana). Obaveze
u roku dospeća plaćaju se u punom iznosu, jednom mesečno na osnovu obračuna
koji banka dostavi (sa pregledom svih pojedinačnih računa),
-

revolving kartice

(izmirivanje definisanog dela obaveza) – korisnik izmiruje

samo deo potrošnje iz predhodnog meseca do datuma u sledećem mesecu koji
odredi banka, a neizmireni iznos se naplaćuje narednih meseci u sukcesivnim
ratama. Rata nije fiksna već korisnici sami odlučuju o broju rata i visini mesečne
otplate duga. Kamate se zaračunavaju članu za neplaćeno dugovanje. Kredit koji
je dalje dostupan članu za dodatnu kupovinu je razlika između kreditnog limita i
neplaćenog dugovanja, o installment kartice ((izmirivanje obaveza u jednakim
ratama) – su kartice koje mogu da se koriste za plaćanje u okviru iznosa
odobrenog kredita sa obavezom da se mesečno plaća iznos koji banka obračuna
na osnovu ugovorom utvrđenog broja rata uključujući i kamatu.

4.2. Podela platnih kartica sa aspekta korišćenja

Osnovni problem kod učlanjena banke u svetski sistem je što je taj postupak povezan sa
velikim plaćanjima za licence i što treba deponovati određena sredstva u neku od svetskih
banaka.
Osim toga, većina transakcija karticama se radi lokalno, korisnici kupuju u obližnjoj
prodavnici i nije im ni potrebno da imaju za ove namene neke od svetskih kartica. To je
razlog što su domaće kartice značajno masovnije na lokalnom nivou. Domaći kartični sistemi
naplaćuju manje provizije i imaju manje zahteve u pogledu tehničkih karakteristika kartice.
Ukupno gledano, domaći sistemi su jeftiniji, ali imaju značajan nedostatak jer su lokalnog
karaktera. Ovaj nedostatak može da se prevaziđe kobrendiranjem domaće kartice sa nekim
svetskim brendom kada se dobijaju kartice sa dobrim osobinama i jednog i drugog sistema.

Kartice mogu biti:

1. nacionalne

(DINA, YUBA),

2. internacionalne

(VISA, MASTER).

Kartice se mogu podeliti na:
-

kartice sa magnetnom pistom

– kartice sa magnetnom pistom na poleđini mogu da

budu sa jednom ili više traka. Definisane su standardima ISO/IEC 7811-2,4,5 i 6 i JUS
I.F1.003,005,006. Na magnetnoj pisti postoje tri staze na kojima se upisuju
podaci. Broj karaktera koji se upisuje zavisi od tipa mašine na kojoj se obavlja
upisivanje i standarda po kome se to radi. Magnetna traka je osetljiva na
razmagnetisanje i može se desiti da u blizini jakog magnetnog polja (mobilni telefon)
dođe do oštećenja zapisa.