1. POJAM KRIVIČNOG DELA
- Krivično delo je delo čoveka koje pravni poredak zabranjuje pod pretnjom primene krivične sankcije
ili je to ljudsko ponašanje koje proizvodi štetnu posledicu za društvo zbog koje ono reaguje
primenom krivične sankcije, prema njegovom učiniocu. To je društveno negativan , štetan ljudski akt.
Ali krivično delo nije samo ljudski akt, već je i negativna, štetna društvena pojava kojom se povredjuju
ili ugrožavaju zaštićene vrednosti , dobra ili interesi.
- Krivično delo je ponašanje za koje krivični zakon propisuje kaznu, odnosno to je ponašanje čoveka
kojim se povredjuju naročito vredna pravna bez kojih društvo ne bi moglo opstati ili bi bila ugrožena
njegova bezbednost .
- U pravnoj teoriji se razlikuju više shvatanja o pojmu krivičnog dela:
1
) Formalno , 2 ) Materijalno, 3) Materijalno- Formalno
- Prema
FORMALNOM shvatanju ( klasična škola),
krivično delo se ograničava na pravne elemente ,
to je pravni fenomen, pravna pojava koja proizvodi odredjene pravne posledice ili je to dogadjaj u
spoljnom svetu koji dovodi do pravnih posledica za društvo ili pojedinca.
U okviru ovih shvatanja razlikuje se :
a
) Normativno ili Jurističko shvatanje ( negacija prava)
b
) Realističko shvatanje
c)
Simptomatsko shvatanje
d
) Dinamičko shvatanje
- Prema
MATERIJALNOM shvatanju ( pozitivna škola
) krivično delo se odredjuje kao delo čoveka
kojim se vredjaju altruistička i moralna osećanja ljudi koja su priznata od civilizovanog dela
čovečanstva . Pozitivna škola je proglasila krivično delo društveno opasnim delom koje treba
sprečavati primenom društveno – zaštitnih mera , pa je ovako odredjen pojam krivičnog dela poznat
kao sociološki pojam krivičnog dela. Prema ovom shvatanju materijalni pojam krivicnog dela se
sastoji u povredi potreba odredjenog društva na kojima se zasniva njegovo postojanje.
- Prema
MATERIJALNO-FORMALNOM shvatanju
krivično delo je društvena pojava koja je regulisana
inhibitornom pravnom normom. Ono ima svoju sadržinu i formu , pri čemu se sadržina ispoljava kroz
formu , a forma ne može da postoji bez sadržine. Znači, pojam krivičnog dela se odredjuje kao skup
materijalnih i formalnih elemenata.
2. ELEMENTI KRIVIČNOG DELA
– OPŠTI I POSEBNI
- Opšti (osnovni) elementi su sadržani u svakom krivičnom delu i bez njih, odnosno u odsvustvu
jednog , i to bilo koga od nih, nema uopšte krivičnog dela kao javnopravnog delikta. Oni čine njgeovo
opšte biće.
– Posebni elementi su specifični , posebni za svako pojedino krivično delo predvidjeno u posebnom
delu Krivičnog zakonika. Upravo po tim posebnim elementima se medjusobno i razlikuju krivična dela
koja sadrže opšte elemente. Praktično kroz posebne elemente svakog krivičnog dela se pojavno
manifestuju njegovi opšti elementi.
– Posebni elementi krivičnog dela se javljaju samo kod nekih krivičnih dela , a kod drugih dela ih
nema. To su nestalni, varijabilni elementi koji čine iće krivičnog dela kao skup posebnih elemenata
koji karakterišu odredjeno krivično delo. Svako krivično delo ima svoje posebne elemente po kojima
se razlikuje od drugih. Ti posebni elementi čine njegovu posebnu fizionomiju i specifičnost.
- Postoje dve vrste posebnih elemenata bića krivičnog dela :
1) Obavezni posebni elementi
– radnja, posledica, subjekt i objekt krivičnog dela
2) Mogući posebni elementi
– način,sredstvo, vreme i mesto izvršenja, lični odnosi i okolnosti
učinioca , posebna namera, objektivni uslov inkriminacije
- Prema jednom drugom shvatanju u pravnoj teoriji razlikuju se:
1) Objektivni
( spoljni) elementi bića krivičnog dela – predmet radnje, posledica, sredstvo,
način,mesto i vreme izvršenja, lično svojstvo, odnos odnos ili okolnost učinioca
2) Subjektivni
( unutrašnji ) elementi bića krivičnog dela - umišljaj, nehat, namera, pobuda
