FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
SEMINARSKI RAD
PREDMET: POLITIČKI SISTEM
TEMA : POLITIČKI SISTEM NR KINE
BROJ INDEKSA: I 0104-15
17.03.2016, BEOGRAD
Profesor: Željko Simić Učenik: Jovana Spalević
SADRŽAJ
1.
UVOD………………………………………………………………………...1
2.
NARODNA REPUBLIKA KINA ……………………………………….….2
3.
HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI...............................................3
4.
SVEKINESKI NACIONALNI KONGRES......................................................5
5.
SISTEM NARODNIH KONGRESA …………………………………..……..6
6.
STALNI KOMITET ……………………………………………………….......7
7.
PREDSEDNIK REPUBLIKE …………………………………………………7
8.
DRŽAVNI SAVET …………………………………………………...........….8
9
. SUDSKA VLAST ………………………………………………………….…..9
10.
CENTRALNA VOJNA KOMISIJA…………………………………………...9
11.
PARTIJE I IZBORNI SISTEM ………………………………………………10
12.
POLITIČKO-TERITORIJALNA ORGANIZACIJA…………………..…….
11
13.
USTAV ………………………………………………………………………...11
14.
SISTEM VIŠEPARTIJSKE SARADNJE I POLITIČKE KONSULTACIJE....12
15.
ZAKLJUČAK ………………………………………………………………....14
16.
LITERATURA………………………………………………………………….15
NARODNA REPUBLIKA KINA
Kina je jedna od najstarijih I najbogatijih civilizacija na svetu. U toku dugog istorijskog
razvoja smenjivale su se brojne dinastije I vodili mnogi ratovi za očuvanje nezavisnosti. Pored
suseda Mongola, Japanaca I Rusa, početkom velikih geografskih otkrića u 16. Veku, Kinu su
opsedale I evropske kolonijalne sile: Portugal, Italija, Holandija, Engleska I Francuska. Sve
ove zemlje su iz Kine izvozile uglavnom čaj, svilu I čuveni kineski porcelan, stalno
pokazujući pljačkaški odnos prema kineskoj privredi.
Kineski građanski rat završio je 1949. KP Kine je preuzela vlast nad glavninom Kine,
sem Tajvana. Kuomintang se povukao na Tajvan i neka mala ostrva Fudžijana. Mao
Cedungje 1. oktobra 1949. proglasio Narodnu Republiku Kinu. Mao Cedung se povukao sa
pozicije predsednika Kine 1959. posle nekoliko velikih ekonomskih neuspeha, kao što je bio
veliki skok napred.
Li Šaođi ga je zamenio, ali Mao je i dalje imao ogroman uticaj na partiju i ostao je generalni
sekretar KP Kine. Jedno vreme Kinom je upravljalo umereno vođstvo: Li Šaođi, Deng
Sjaoping i drugi, koji su započeli ekonomske reforme. Mao Cedung i njegovi saveznici
su 1966. lansirali Kulturnu revoluciju.
Prema mišljenju mnogih istoričara to je bio pokušaj da se očisti vođstvo od umerenih
elemenata. Maovi sledbenici su to smatrali eksperimentom direktne demokratije i prvi
pokušaj borbe protiv korupcije i drugih negativnih uticaja na kinesko društvo. Razvio se
Maov kult, a privreda zemlje je tokom toga perioda nazadovala.
Došlo je do velikog nereda tokom Kulturne revolucije, pa je predsednik vlade Džou
Enlaj posredovao u smanjivanju destruktivnosti i pomagao je umerene elemente. Džou Enlaj
je inicirao normalizaciju odnosa sa SAD, pa je Kina 1971. postala član Saveta bezbednosti
OUN umesto Tajvana, koji je dotad predstavljao Kinu.
Poslednjih godina života otvoreno je kritikovao ženu Mao Cedunga i preostale pripadnike
bande četvoro. Bio je najbliži saradnik Deng Sjaopinga i pomogao je da se Kina nakon
kulturne revolucije oslobodi radikalnih elemenata.
Posle Maove smrti 1976. uhapšena je četvoroclana banda, a Deng Sjaoping je uspeo da
preuzme vlast od Maovog naslednika Hua Guofenga. Deng nije nikad postao šef partije ili
države, ali je svojim uticajem na partiju vodio zemlju putem ekonomskih reformi.
Pragmatizam kojim je vodio Kinu ocrtan je njegovim rečima: „Nije bitno da li je mačka crna
ili bela, bitno je da lovi miševe“.
Komunistička partija je smanjila svoju sveobuhvatnu kontrolu. Raspuštene su i zadruge, a
seljaci su počeli dobijati zemlju u zakup. Zbog toga je došlo do povećanja poljoprivredne
proizvodnje.
2
2
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0
2.
Od kraja 1978. Godine kinesko vodjstvo je započelo sa ekonomskim reformama. Do tada je
kineska privreda bila planska privreda sovjetskog tipa. Reformisana je u mesovitu privredu,
mnogo bliže trzišnoj privredi, ali još uvek pod političkim okvirima koje nameće
Komunistička partija Kine.
Kolektivizacija u poljoprivredi je zamenjena iznajmljivanjem zemlje. Povećana je
odgovornost lokalnih vlasti I direktora fabrika. Dozvoljeno je otvaranje velokog broj manjih
privatnih firmi, a strane investicije su ohrabrene brojnim ekonomskim I političkim merama.
Kao rezultat tih promena kineska privreda je postala mešovita, a Kina je 2001. Godine
primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.
U pet specijalnih ekonomskih zona zakoni o investiranju su mnogo povoljniji sa ciljem da se
u te zone privuče strani kapital. Od dvadesetih godina dvadesetog veka specijalne ekonomske
zone su se raširile I na veće kineske gradove uključujući Peking I Sangaj. Zbog tog je Kina po
planu Deng Sjaopinga petnaest puta povećala bruto domaći proizvod od 1978. Do 1995.
Kina ima jednu od najbržih ekonomskih stopa rasta, tako da je prosečni godišnji rast bruto
domaćeg proizvoda 9.4 procenata u zadnjih dvadeset I pet godina. Krajem 2009. Godine Kina
je postala druga privreda sveta po ukuponom bruto domaćem proizvodu, a druga na svetu po
bruto domaćem proizvodu izračunatom po paitetu kupovne moći
3
. Zbog velikog broja
stanovnika BDP po stanovniku po patitetu kupovne moći je 7600 američkih dolara, što
predstavlja jednu šestinu američkog. Ali je hrana, električna energija, usluge I drugo jeftiniji
nego u SAD.
Kina je postala proizvodjač sa niskim troškovima. Troškovi proizvodnje u Kini su mnogo
manji nego u Aziji ili Latinskoj Americi. Postoji ogroman jaz u bogatstvu izmedju obalnog
područja Kine I unutrašnjosti. To predstavlja problem, koji može potencijalno destabilizovati
zemlju, pa je Vlada NR Kine poslednjih godina započela sa nizom inicijativa, kojima bi se
pomoglo unutrašnjosti Kine da sustiže ekonomski razvoj naprednog područja. Rezultat
velikog ekonomskog razvoja strandard života u Kini je bitno veći, a broj siromašnih se
smanjio na pet procenata.
HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI
Prelazni, razvojni I više monistički karakter političkog sistema, utvrdjenom Ustavu iz
1982.godine ističe značajnu poziciju I ulogu države. Da bi mogla obavljati svoje brojne I
složene zadatke, ona mora biti čvrsto organizovana. Prvih dvadesetak godina nakon pobede
socijalističke revolucije Kina je provela u izvesnoj medjunarodnoj izolaciji.
Tek sedamdesetih godina dvadesetog veka došlo je do otvaranja Kine prema svetu. Od tada su
sprovedene značajne reforme. Pre svega, reč je o ekonomskim reformama, koje su se
3
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82_%D0%BA%D1%83%D
0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8
3.
