1. POJAM INTELEKTUALNE SVOJINE
Intelektualna svojina je zajednicki naziv za industrijsku svojinu i autorsko pravo. Prava intelektualne svojine jesu autosko
i srodna prava, zig, geografska oznaka porekla, dizajn, patent, mali patent i topografija integrisanih kola.
Nosilac prava je izvorni sticalac prava intelektualne svojine ili njegov pravni sledbenik, ukljucujuci i profesionalna
udruzenja, odnosno organizacije i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava.
Povreda prava int. svojine se povredjuje prometom robe sledece vrste:
-piratski primerak autorkog dela ili predmeta srodnog prava [ukljucujuci i racunarske programe]
-roba sa krivotvorenm zigom
-roba sa krivotvorenim dizajnom
-roba kojom se povredjuje patent ili mali patent
-roba kojom se povredjuje pravo na topografiju integrisanog kola.
2. RAZVOJ PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Proizvodi ljudskog uma, kao nematerijalna dobra, koji dobijaju vrednost umnozavanjem, upotrebom ili prikazivanjem
drugim ljudima, ne mogu da se zastite sakrivanjem,jer se oni realizuju upravo predstavljanjem u javnosti..to znaci da
poznate metode cuvanja materijalnih dobara ne mogu da se primene na zastitu tekovina ljudskog uma. Zbog toga se i
izgradio drugaciji pristup zastiti ovih dobara.
Pravo intelektualne svojine, kao posebna grana prava, razvija se krajem 19. veka. Dozivljava veliki uspon izmedju perioda
2 svetska rata, a razvojem informacione tehnologije dopunjuje se novim oblicima zastite. Srbija je 1883. bila medju 11
drzava- osnivaca Pariske unije za zastitu industrijske svojine. Prvi zakon o autorskom pravu Kraljevina Srbija je donela
1929, a godinu dana kasnije potpisala Bernsku konvenciju o zastiti knjizevnih i umetnickih dela, koja predstavlja temelj
autorskog prava u medjunarodnim okvirima.
U nasoj danasnjoj pravnoj teoriji i praksi cesto se ova disciplina naziva ’Pravo industrijske svojine i autorsko pravo’.
1967. u Stokholmu stvorena je svestka organizacija za intelektualnu svojinu- WIPO [world intellectual property
organisation], i ona odredjuje sta cini sadrzinu prava int. svojine: knjizevna, umetnicka [likovna] i naucna dela, predstave
umetnika izvodjaca, fonogrami i radio-difuzne emisije, pronalasci na svim poljima covekove delatnosti, znakovi razlikovanja
[zigovi, oznake porekla], industrijsko oblikovanje [dizajn], zastita od nelojalne konkurencije, naucna otkrica i ostala prava
na osnovu int. stvaralastva iz oblasti privrede, nauke, knjizevnosti i umetnosti.
Donoenjem Zakona o posebnim ovlascenjima radi efikasne zastite prava intelektualne svojine i Zakona o oznakama
geografskog porekla , kao i stupanjem na snagu Krivicnog zakonika, 2006. u Srbiji je zaokruzena reforma zakonodavstva u
oblasti intelektualne svojine. Pored toga doneti su i Zakon o patentima, Zagon o zigovima, Zakon o pravnoj zastiti dizajna,
Zakon o autorskom i srodnim pravima itd.
3. RAZVOJ PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE
1883. Srbija ucesnik Pariske konvencije za zastitu industrijske svojine, a 3 godine kasnije doneta je Bernska konvencija za
zastitu utorskog prava. 1884. usvojen je zakon o zastiti robnih marki i regulsana zastita industrijskih zigova, oaznaka i
modela.
Inace, prvi pravni propis ciji je cilj bio da se ogranici pojava monopola koji su ometali slobodnu trgovinu, donet je u
Engleskoj 1623. Prvi patentni zakon donet je u SAD 1790. a godinu kasnije i u Francuskoj. Oni posle visevekovnih napora
uspeju da priznaju pronalazacu pravo na patent kao iskljucivo pravo, ali vremenski ograniceno.
Danas je 169 zemalja uclanjeno u Medjunarodnu uniju za zastitu industrijske svojine, koja je, kao i mnogi drugi
sporazumi nastala od Pariske konvencije [1883.].
4. RAZVOJ AUTORSKOG PRAVA
Jos od perioda Rimske imperije pocinje da se pruza povlascen status knjizevnicima i umetnicima, i od tada postoji prvi
put pravo autora da svoje delo predstavlja javnosti pod svojim imenom.
U srednjem veku ne postoje propisi, sve je zavisilo od volje vladara.
U doba humanizma postojali su meceni- bogatasi koji su pomagali knjizevnike.
U 19. veku dolazi do preokreta. Stampa se razvija i napreduje, a autorsko pravo se postuje, pa i honorari postaju dovoljni
za zivot.
Gutembergov Turski kalendar je prva knjiga izasla iz njegove stamparije. I od tada krece da se povecava broj stamparija.
Knjiga vise nije samo za bogate, vec postaje dostupnija.
U 16. veku prve novine. U istom veku, katolicka crkva je na lomaci spaljivala knnjige koje su, po njenom misljenju, bile
sumnjive sadrzine.
1537. kralj Fransoa I izdaje naredbu da se u njegov dvor mora dostaviti po jedan primerak svega sto je stampano na
teritoriji Francuske- radi kontrole i cenzure, i time se prvi put javlja obavezni primerak.
1710. u Engleskoj je autorima prvi put priznato pravo na delo u zakonima kraljice Ane.
Prvi jugoslovenski propis o autorskom pravu donet je 1929., a posle niza zakona koji su regulisali ovu oblast, 2004. donet
je Zakon o autorskim i srodnim pravima.
1987. u Narodnoj biblioteci Srbije razvija se COBISS. Ovaj sistem je napravljen u Sloveniji, i njime se gradja moze
pretrazivati po autoru, naslovu dela, kljucnoj reci..
Prvo medjunarodno uredjivanje ove oblasti nastaje donosenjem Konvencije za zastitu knjizevnih i umetnickih dela nu
Bernu 1886. Zatim u Zenevi 1952. donosenjem Univerzalne konvencije o autorskom pravu..i takodje u Zenevi 1996.
donosenjem Ugovora o autorskom pravu, kome je Srbija pristupila 2002.
Novim zakonom, sa medjunarodnim dometom, u potpunosti ce biti zabranjeno kopiranje egipatskih istorijskih spomenika.
Zakonom nece biti zabranjeno sticanje beneficije, ukoliko se ne rade tacne reprodukcije.
5. BORBA PROTIV PIRATERIJE
Piratski primerak autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ukljucujuci i racunarske programe, jeste roba koja je
izradjena bez saglasnosti titulara prava.
Britanska imperija, sireci se od Indije ka istoku, morala je da se bori protiv pirata u Malajskom arhipelagu, narocito u
periodu 1750.-1850. Piraterija se javila kao posledica unistenja tradicionalnih trgovackih puteva i stvaranja evropskog
monopola nad trgovinom.
Zapadne zemlje koriste internacionalne zakone, trgovacke ugovore i pretnje trgovinskim sankcijama da bi obezbedile
sopstvenu poziciju. Ostale zemlje su degradirane, predstavljaju izvor jeftine radne snage pri proizvodnji brendiranih i
kopirajtom zasticenih proizvoda za zapadne zemlje.
Piraterija nije u direktnoj vezi sa profitom, vec je to termin koji objedinjuje sve sadrzaje koji nisu sankcionisani kopirajt
zakonima.
Holivudski, filmski studiji, softverski giganti i multinacionalne muzicke kompanije izabrale su koriscenje termina ’piraterija’
za sve oblike krsenja zakona o kopirajtu.[kopirajt- pravo na umnozavanje, kopiranje]
Ako je izvorni materijal bilo koe digitalne operacije pod kopirajtom, tada je svako copy i paste, ilegalno. Mada mnogi
umetnici, pisci i istrazivaci svesno postavljaju svoj rad u javni domen.
Kopirajt u Evropi postoji od 18. veka. U tradiciji kontinentalne Evrope ova prava nastaju automatski, cim je delo u
opipljivom obliku, a u anhloamerickoj tradiciji kopirajta prava nastupaju tek nakon sto je delo registrovano u uredu za
kopirajt.
Danas, u digitalno doba, kopije se ne mogu razlikovati od originala, i mnoge se mogu jednim klikom misa besplatno
distribuirati.
Kopileft predstavlja suprotnost kopirajtu. U njegovoj osnovi je ideja da se svima obezbedi laka dostupnost jednog izuma
ili intelektualnog proizvoda.
6. SLOBODNO TRZISTE
Slobodno trziste je opsti termin za za skup razmena koje se desavaju u drustvu. Svaka razmena vrsi se kao dobrovoljni
dogovor izmedju ljudi ili izmedju grupa ljudi koje predstavljaju agenti. Dve individue [ili dva agenta] razmenjuju
ekonomska dobra, odnosno robu ili usluge. Obe strane ucestvuju u razmeni, jer ocekuju da ce biti na dobitku. Isto tako,
svaka strana pristace [ili odbiti] da ponovi razmenu u buducnosti, jer su ispunjena [ili nisu] njena ocekivanja.
Trgovina, ili razmena, odvija se zbog toga sto su obe strane na dobitku. U modernom zargonu, trgovina je situacija u
kojoj obe strane dobijaju [win-win]. Dva faktora odredjuju uslove svakog dogovora: koliko svaki ucesnik vrednuje dobra za
razmenu i koliko je spretan u pregovaranju.
Trziste- gotovo bezgranicna mreza razmene postoji zahvaljujuci novcu. Za postojanje i razvoj slobodnog trzista kljucno je
da se u drustvu vlasnistvo i pravo nad privatnom svojinom postuju, stite i osiguraju. Svaka osoba ima pravo vlasnistva nad
samom sobom, svojim sopstvenim radom, i ima pravo slobodnog ugovaranja za te usluge.
7. PRAVO KONKURENCIJE
Sprecavanje nelojalne konkurencije odnosi se na sprecavanje radnji ili prakse u trgovini i poslovanju, koje su povezane sa
ekonomskom konkurencijom u sirokom smislu, a koje su suprotne dobroj poslovnoj praksi, odnosno privrednim, pravnim i
etickim standardima ponasanja u ovim oblastima. Pravila za sprecavanje nelojalne konkurencije treba da osiguraju
efikasnost trzisne ekonomije obezbedjivanjem uslova za slobodu konkurencije, primenu etike u poslovanju i da zastite
interese potrosaca. Radnje suprotne dobroj poslovnoj praksi treba da budu zabranjene.
Zastita protiv nelojalne konkurencije se odnosi na intelektualne tvorevine i komercijalne simbole, posebno u sledeca 3
slucaja:
-zabuna, diskreditovanje, zabluda
-uzimanje neopravdane prednosti [slobodno kopiranje]
-upotreba neotkrivene informacije [poslovna tajna].
Diskreditovanje predstavlja koriscenje laznih navoda u obavljanju trgovine usmerene na to da se diskredituju poslovni
subjekt, roba ili poslovne aktivnosti konkurenta.
Zakon o zastiti konkurencije usvojila je Narodna skupstina Republike Srbije sredinom septembra 2005.
Zakonom o zastiti konkurencije uredjuje se zastita konkurencije na trzistu radi obezbedjivanja ravnopravnosti ucesnika na
trzistu, a u cilju podsticanja ekonomske efikasnosti i ostvarivanja ekonomskog blagostanja drustva u celini, narocito
potrosaca.
Prakticno sve bogate zemlje danasnjice [osim Holandije i Svajcarske] koristile se metode zastite nacionalnog trzista
[carine, subvencije, restrikcije u trgovini sa inostranstvom] da bi pospesile sopstvenu industriju.
Jos jedan od nacina kojim se sprecava napredak zemalja u razvoju su patenti i citav koncept zastite intelektualne svojine.
Blokira se protok znanja u tehnoloski zaostalije zemlje, cime se sprecava razvoj njihove ekonomije.
8. ZLOUPOTREBA DOMINANTNOG POLOZAJA
Dominantni polozaj na relevantnom trzistu ima ucesnik na trzistu koji posluje nezavisno od drugih ucesnika na trzistu ,
odnosno koji donosi poslovne odluke ne vodeci racuna o poslovnim odlukama svojih konkurenata, dobavljaca, kupaca ili
krajnjih korisnika njegove robe ili usluga.
Relevantno trziste je trziste koje obuhvata relevantno trziste proizvoda na relevantnom geografskom trzistu. Relevantno
trziste proizvoda je skup roba ili usluga zamenjivih pod prihvatljivim uslovima, a relevantno geografsko trziste je teritorija
na kojoj ucesnici na trzistu ucestvuju u ponudi ili potraznji.
Dominantni polozaj mogu imati 2 ili vise nezavisnih ucesnika na trzistu, koji su povezani ekonomskim vezama, pa deluju
kao jedan ucesnik na trzistu.
Zloupotreba dominantnog polozaja na relevantnom trzistu je zabranjena, a time se smatraju radnje kojima se ogranicava,
sprecava ili narusava konkurencija [kao npr. nametanje nepravedne kupovne ili prodajne cene, ogranicavanje proizvodnje
na stetu potrosaca, nejednaki uslovi poslovanja ili uslovljavanje pri zakljucenju ugovora da druga strana prihvati dodatne
obaveze, koje nisu u vezi sa predmetom ugovora].
Postoji i Komisija za zastitu konkurencije, koja vrsi javna ovlascenja i ima status pravnog lica, a cije je sediste u
Beogradu.
9. KOPIRAJT
Drama je poseban pozorisni oblik, scenska vrsta sa ozbiljnim sadrzajem, koja pokazuje dogadjaje iz ljudskog zivota, kao
da se zbivaju u sadasnjosti i pred nasim ocima.
16. MUZICKO DELO
Muzicko delo je autorsko delo u kome autor-kompozitor pomocu zvuka izrazava svoje misli i osecanja. Svako muzicko
delo se sastoji od melodije, harmonije i ritma. Melodija predstavlja sadrzinu autorskog stvaralastva.
Da bi jedno muzicko delo bilo autorski-pravno zasticeno, mora da bude originalno, da odrazava autorovu ideju i da ima
odgovarajucu muzicku formu.
Edison je 1887. pronasao nacin zapisivanja zvuka i njegovu naknadnu reprodukciju.
Muzicka produkcija je proces pripreme, belezenja i tonsko-tehnicke obrade nekog muzickog dela ili jednostavno-
proizvodnja snimljene muzike. Aranzman je pretvaranje muzicke ’skice’ u kompletan sklop sa definisanim elementima
kompozicije [i vokalima, ako je potrebno]. Postprodukcija je finalizacija zavrsenog miksa zvucne slike tj. priprema zvuka za
njegovo kombinovanje sa vizuelnim delom. Matering je finalizacija zavrsnog miksa zvucne slike tj. njegova priprema za
prebacivanje na nosace zvuka.
17. FILMSKO DELO
Filmsko delo je delo koje se izrazava pomocu slike i tona. Karakteristicno je po ucescu velikog broja lica koja daju
doprinos njegovom nastanku. Filmsko delo je vezano za materijalnu podlogu[magnetoskopska ili video traka] ili filmsku
traku. Autorskim pravom se stiti originalna intelektualna tvorevina, a ne filmska traka.
Izvedeno filmsko delo je takvo delo koje je stvoreno na osnovu postojeceg dela iste ili druge vrste.
Rezija je proces ili vestina postavljanja na scenu ili pred kameru odredjenog i struktuiranog dramskog ili slicnog dela ili
dogadjaja.
Filmska TV produkcija je proces kojim se stvaraju filmovi i TV program od inicijalne ideje do prikazivanja.
Producent je osoba koja od pocetka do kraja pokrece, inicira i prati filmsku ili TV produkciju.
Televizijska produkcija se nacelno deli u cetiri faze: predpripremu, pripremu, produkciju i postprodukciju [montaza i
obrada snimljenog materijala].
18. DELA LIKOVNIH I PRIMENJENIH UMETNOSTI
Umetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti, koja ima za cilj stimulisanje ljudskih cula kao i ljudskog
uma i duha. Umetnost je aktivnost, objekat ili skup aktivnosti i objekata stvorenih sa namerom da se prenesu emocije i
ideje.
Kvalitet umetnickog dela se obicno procenjuje na osnovu kolicine stimulacije koju ono izaziva, odnosno na osnovu utiska
koji ono ostavlja na ljude.
Autor dela likovnih umetnosti konkretizuje ideju u vidljivu formu tj. uoblicava je u prostoru. Dela likovne umetnosti su:
slikarstvo, grafike, vajarstvo i slicna dela koja sadrze elemente likovnog stvaralstva. Pravnu zastitu uziva svaka forma, a ne
samo konacna forma dela. Jedino je autor ovlascen za reprodukciju svojih dela.
Pod delima primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja podrazumevaju se umetnicke tvorevine kojima se koristi
industrija radi zadovoljavanja prekticnih potreba. Ova vrsta autorskog dela se nalazi u pravnom prometu kao i svaka druga
roba. Kod ovih dela postoji i autorsko-pravna zastita i zastita prava industrijske svojine za dizajn.
Fotografija je umetnost za sebe i kod nje se ukrstaju i norme likovnih i primenjenih umetnosti.
19. POJAM AUTORA
Autor je fizicko lice koje je stvorilo autorsko delo. Autorom se smatra lice cije su ime, pseudonim ili znak naznaceni na
primercima dela, ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokaze drugacije.
Autor dela je nosilac autorskog prava. Pored autora, nosilac autorskg prava moze biti i lice koje nije autor, a koje je u
skladu sa vazecim zakonom steklo autorsko pravo.
Autorsko pravo nastaje onog trenutka kada kada nastane delo.
Autorsko pravo na anonimno delo i dela izdata pod pseudonimom, ciji autor nije poznat, vrsi lice koje je delo izdalo.
20. POJAM KOAUTORA
Koautor je fizicko lice koje je zajednickim stvaralackim radom sa drugim licem stvorilo delo. Koautori su nosioci
zajednickog autorskog prava na koautorskom delu, ako zakonom ili ugovorom kojim se uredjuju njihovi medjusobni odnosi
nije drukcije predvidjeno.
Za ostvarivanje autorskog prava i prenosenje tog prava neophodna je saglasnost svih koautora.
Svaki koautor je ovlacen da podnosi tuzbe za zastitu autorskog prava na koautorskom delu, s tim da to radi samo u svoje
ime i za svoj racun.
Ako dva ili vise autora spoje svoje dela radi zajednickog iskoriscavanja, svaki od autora zadrzava autorsko pravo na svom
delu.
21. NOSILAC AUTORSKOG PRAVA
Autor dela je nosilac autorskog prava. Nosilac autorskog prava moze da bude fizicko ili pravno lice i to se stice na osnovu
ugovora, zakona ili na osnovu nasledjivanja.
Pored autora, nosilac autorskog prava moze biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa zakonom steklo autorsko
pravo. Ugovor kojim se ustupa autorsko pravo je imenovani ugovor- autorski ugovor.
Ugovorom se autorsko pravo moze istupiti na iskljuciv i neiskljuciv nacin. Iskljucivim ustupanjem autorskog prava, sticalac
autorskog prava je jedini ovlascen da koristi autorsko delo i da ga uz saglasnost autora dalje prenese na treca lica. Pravo
koje sticalac autorskog prava prenosi trecim licima je neiskljucivo, ali ugovorom moze biti i drugacije odredjeno. Sticalac
neiskljucivog autorskog prava ne moze dalje ugovorom prenositi to pravo.
22. MORALNA PRAVA AUTORA
Moralno pravo autora je iskljucivo, apsolutno pravo koje deluje erga omnes [prema svima].
