Uvod u primenu IT

skriptarnica.on.neobee.net 

- 1 -

INFORMATIKA 

&

1.OSNOVI PRIMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE 

Informaciona tehnologija je skup ra

č

unarskog i komunikacionog hardvera i softvera koji se 

koriste kako bi se zadovoljile potrebe pribavljanja, procesiranja i distribucije informacija. 

1.2. Trendovi razvoja IT  

Povoljniji odnos 

performance/troškovi 

—

– Brzina obrade ra

č

unara I kapacitet memorije 

rastu, dok troškovi padaju. Sa druge strane troškovi radne snage stalno rastu. Koristi: 
ra

č

unari 

ć

e stalno imati rastu

ć

e komparativne prednosti u odnosu na ljude. 

—

 Klijent-server arhitektura- Ova arhitektura povezuje personalne ra

č

unare(klijente) sa 

specijalizovanim snažnim ra

č

unarima(serveri) 

č

ije resurse dele putem lokalne ili globalne 

mreže. Koristi: Omogu

ć

ava me

đ

usobne veze izme

đ

u razli

č

itih tipova hardvera i softvera 

kao i racionalnije koriš

ć

enje (deobu) ra

č

unarskih resursa. 

Memorija:

—

 - CD-ROM-ovi I drugi mediji za pohranjivanje podataka 

ć

e pove

ć

ati mogu

ć

nosti 

zapisa podataka I informacija. Koristi: veliki memorijski kapaciteti 

ć

e podržati primenu 

multimedije I drugih nadiru

ć

ih ra

č

unarskih tehnologija. 

—

 Grafi

č

ki I drugi korisni

č

ki bliski interfejs:

 Grafi

č

ki korisni

č

ki interfejs je skup softverskih 

mogu

ć

nosti koje pružaju korisniku direktnu kontrolu vidljivih objekata na ekranu. Oni koriste 

ikone , padaju

ć

e menije, prozore I miš, umesto složenih sintaksnih naredbi. Koristi: Grafi

č

ki 

korisni

č

ki interfejs unapre

đ

uje korisni

č

ku bliskost 

č

ine

ć

i interfejs 

č

ovek-mašina što jednostavniji. 

Mrežni ra

č

unari (tanki klijenti):

—

- Ra

č

unari koji nemaju tvrdi disk, nego koriste podatke sa 

centralnog ra

č

unara preko mreže. Koristi: Isti

č

e prednosti desktop ra

č

unarstva naro

č

ito kroz 

č

injenicu da se izostavljanjem standardnih personalnih ra

č

unara smanjuju troškovi. 

Elektronska trgovina

—

:-Razmena proizvoda, usluga ili novca uz podršku ra

č

unara I ra

č

unarske 

mreže. Koristi:-Može doneti konkurentnost I mogla bi promeniti organizacionu strukturu, 
procese, kulturu I menadžment. 

1.3. Pokazatelji performansi IT 

—

Funkcionalne sposobnosti i ograni

č

enja - Tu se svrstavaju: Kapacitet (ukazuje na koli

č

inu 

informacija koja se može uskladištiti, obraditi ili preneti); Brzina (pokazuje koliko se brzo 
informacije ili instrukcije mogu procesirati); Pouzdanost (odražava koliko dugo se rad 
odvija bez grešaka odnosno neplaniranih prekida); Operativni uslovi (ispituje se kolika je 
težina ure

đ

aja, koliko on zauzima prostora, kakve temperaturne uslove je potrebno 

obezbediti, kolika je potrošnja elek. energije itd). 

—

 Jednostavnost koriš

ć

enja

 - može se ispitati kroz razmatanje slede

ć

ih elemenata: kvalitet 

korisni

č

kog interfejsa;  da li je lako postati vešt, odnosno koliko je potrebno napora da bi se 

postao vešt u IT; prenosivost ili koliko je lako korisniku da u cilju obavljanja svog posla može 
premeštati posmatrani element IT.

—

 Kompatibilnost 

- potrebno je razmotriti slede

ć

e: Usaglašenost sa standardima, odnosno u kojoj 

meri je posmatrana tehnologija u skladu sa prihva

ć

enim standardima; Interoperatibilnost ili u 

kojoj meri tehnologija koristi isto interno kodiranje i eksterne interfejsove kao i druge tehnologije 
sa kojima mora sadejstvovati ili koje mora zameniti.

—

 Održavanje

  - može se ispitati razmatraju

ć

i slede

ć

e elemente: Modularnost (odnosno da li je 

tehnologija podeljena na delove-module koji se mogu lako sastaviti prilikom izgradnje sistema I 
da li se ti moduli mogu, ako je potrebno, lako zameniti ekvivalentnim modulima), 
Proporcionalnost (odražava mogu

ć

nost zna

č

ajnog smanjenja ili pove

ć

anja kapaciteta bez ve

ć

ih 

smetnji na funkcionisanje sistema), Fleksibilnost (da li je mogu

ć

e menjati važne aspekte 

funkcionisanja sistema bez ve

ć

ih smetnji na funkcionisanje sistema).

skriptarnica.on.neobee.net 

- 2 -

2. RA

Č

UNARSKI SISTEM

ine slede

ć

i elementi: 

vi elementi mati

č

ne plo

č

e 

ja 

i 

Samu arhitekturu ra

č

unara 

č

—

Centralna jedinica tj. ku

č

ište i s

—

Ulazne jedinice  

—

Izlazne jedinice 

—

Eksterna memori

—

Komunikacioni ure

đ

aj

dinica, obuhvata

2.2. Centralna je

: 

jem 

—

Ku

ć

ište sa napajan

plo

č

u  

—

Mati

č

nu 

Mati

č

na plo

č

a sadrži: 

ip 

—

Mikroprocesorski 

č

—

Memoriju 

—

Portove i kablove 

—

Slotove 

—

Kartice za proširenje 

Ku

ć

ište sa napajanjem: 

- 

desktop 

(horizontalno položena), 

tauer

 (vertikalno usmerena). Zavisno od veli

č

ine tauer ku

ć

išta 

dium i big

. 

mogu biti: 

mini, midi, me

Sa ku

ć

ištem ra

č

unara naj

č

eš

ć

e je vezana i nabavka napajanja koja su obi

č

no od 150 do 360 vati. 

Ure

đ

aji za neprekidno napajanje se koriste u slu

č

aju nestanka elektri

č

ne energije i oni omogu

ć

avaju 

ja nekih od ra

č

unarskih komponenata ili

normalno isklju

č

enje ra

č

unara bez mogu

ć

nosti ošte

ć

en

pod

lovanja od 15 mi

 gubitak 

n. Do nekoliko sati. 

ataka. Imaju ograni

č

eno vreme de

Mikroprocesorski 

č

ip 

 mozak r

-ili kra

ć

e procesor, jeste srce ili

klas

a

č

unarskog sistema 

č

ija klju

č

na uloga je odresila osnovnu 

a vreme procesiranja i za 

ifikaciju personalnih ra

č

unara u zavisnosti od generacije procesora koji je u njima ugra

đ

en. 

Danas se u svetu koriste dva osnovna tipa procesora: 

—

Za personalne ra

č

unare ili PC 

—

Za 

Apple Macintosh

 (epl makintoš) 

Mikreoprocesorski 

č

ip sadrži: 

—

Kontrolnu jedinicu 

č

iji je zadatak da: (upravlja ostalim delovima ra

č

unara radi izvršavanja 

instrukcija programa i sprovodi komunikaciju izme

đ

u aritmeti

č

ko-logi

č

ke jedinice i radne 

memorije(RAM) kao i izme

đ

u radne memorije i ulazno/izlaznih ure

đ

aja). 

—

Aritmenti

č

ko-logi

č

ku jedinicu (ALJ): (koja je zadužena da izvršava aritmeti

č

ke i logi

č

ke operacije 

ramskog koda). 

prog

—

Registre: (koja predstavljaju podru

č

ja privremenog zapisa podataka z

koje je karakteristi

č

na vrlo velika brzina) 

—

Magistrale: (

č

iji je zadatak da prenose podatke izme

đ

u delova centralne procesorske jedinice, 

kao i izme

đ

u centralne procesorske jedinice i ostalih komponenti mati

č

ne plo

č

e). 

Memorija 

Na mati

č

noj plo

č

i ra

č

unara mogu

ć

e je da se ugradi nekoliko vrsta memorija. 

Glavna memorija – RAM 

– osnovni z

poda

adatak RAM memorije je da privremeno 

č

uva instrukcije i 

 samo 

tke, pre i nakon njihove obrade u CPU. Ona je nepostojana, podaci su memorisani u njoj

m rada 

č

esto vršiti 

dok je pod naponom. Isklju

č

enjem ra

č

unara gube se podaci pa je potrebno priliko

trajno memorisanje (zapis na disk) podataka kako ne bi došlo do njihovog gubitka u slu

č

aju 

neo

č

ekivanog prekida rada. 

Koriste se 

č

etiri vrste RAM memorije: 

—

 DRAM

-zahteva stalno osvežavanje od strane CUP-a kako se ne bi izgubio njen sadržaj, 

—

 SDRAM

-sinhronizovana je sistemskim satom i mnogo je brža od DRAM-a, 

U zavisnosti od toga k

skriptarnica.on.neobee.net 

- 4 -

akva je orginalna konfiguracija ra

č

unara korisnik ima mogu

ć

nost  da njenim 

proširenjem pove

ć

a efikasnost rada ili broj funkcija koje ra

č

unar može izvršavati. Ovaj postupak se vrši 

zahvaljuju

ć

i slotovima smeštenih na mati

č

noj plo

č

i.  

—

 ISA slotovi 

– najstariji i najsporiji (8 ili 16-bitni), koriste se za ure

đ

aje koji ne zahtevaju veliku 

brzinu prenosa kao što su: miš, spore mrežne kartice ili modem.

—

  PCI slotovi – 

mogu biti 32 i 64-bitni tako da postižu 

č

etiri puta ve

ć

u brzinu u odnosu na ISA. Na 

njih se priklju

č

uju: grafi

č

ke kartice, zvu

č

ne kartice, brze mrežne kartice...

AGP slotovi 

– imaju najve

ć

u brzinu prenosa dva puta ve

—

ć

u od PCI slotova, koriste se za 

podršku video i 3D grafiku.

e za proširenje 

Kartic

Slotovi omogu

ć

avaju samo proširenje funkcionalnosti ra

č

unara, a sama nova funkcija se izvodi putem 

neke od kartica za proširenje, i to: 

Grafi

č

ka kartica 

– je stand

—

ardni deo konfiguracije ra

č

unara ali se po potrebi može promeniti 

kako bi se pove

ć

ale perfomanse za grafiku. Na grafi

č

ku karticu se priklju

č

uje monitor i ova dva 

elementa moraju uvek me

đ

usobno biti uslka

đ

ena. Njena funkcija je da pretvara digitalni signal u 

video signal. Osnovni elementi za procenu kvaliteta grafi

č

ke kartice su: marka proizvo

đ

a

č

a, 

rezolucija i kapacitet sopstvene memorije (8, 16, 32 i 64 MB). 

—

 Zvu

č

na kartica 

– njena uloga je da prima, stvara i emituje digitalni zvu

č

ni signal putem 

mikrofona, zvu

č

nika i slušalica. 

Modemska kartica 

– za pristup Internetu ili uspostavljanje veza sa drugim ra

č

unarom potrebno 

—

je ugraditi modemsku karticu koja omogu

ć

ava vezu preko poštanskih linija, pretvaraju

ć

i digitalni 

signal u analogni i obrnuto. 

—

 Mrežna kartica 

– služi za povezivanje više ra

po brzini koja je 10 ili 100 m

č

unara i prenos podataka izme

đ

u njih. Razlikuju se 

egabita u sekundi (Mbps) 

ica 

– omogu

ć

ava prijem televizijskog signala preko klasi

č

ne antene ili 

a. 

laptop ra

č

unare 

– razlikuju se od klasi

č

nih po svojim dimenzijama. One su 

oje u tri verzije debljine: najtanje – fleš 

režne kartice; najdeblje – magnetni diskovi i beži

č

na veza.   

—

  Televizijska (TV) kart

kablovskog priklju

č

k

—

  PC kartice za 

obi

č

no standarde veli

č

ine 5,25 x 8,5 cm ali zato post

memorija; srednje – faks/modem i m

2.3. Ulazne jedinice:  

-ure

đ

aji koji omogu

ć

avaju u

—

Tastatura  

nos podataka u ra

č

unarski sistem. U najvažnije ulazne jedinice se ubrajaju: 

—

Ure

đ

aji za kontrolu kursora 

—

Ekran osetljiv na dodir 

—

Elektronska olovka 

—

Grafi

č

ki skener 

—

Bar kôd 

č

ita

č

—

Ure

đ

aj za prepoznavanje znakova 

—

Audio ulazni ure

đ

aji 

—

Veb kamera 

—

Digitalni foto aparat 

—

Ure

đ

aj za prepoznavanje glasa 

—

Senzori 

—

Ure

đ

aj za indetifikaciju radio frekvencija 

—

Ure

đ

aji zasnovani na biološkim osobinama ljudi 

Tastatura 

Najstariji i nezaobilazan ulazni ure

đ

aj je tastatura.  

d rdna tastatura: - naj

č

eš

ć

e sadrži 104 tipke koji m

Stan a

ogu predstavljati: slova, brojeve, specijalne 

karaktere, funkcijske tipke, tipke za editovanje, specijalne tipke... 

S

skriptarnica.on.neobee.net 

- 5 -

pecijalna tastatura: mogu biti izra

đ

ene od specijalnih tj. oja

č

anih materijala, zatim namenjene 

hendikepiranim (slepim) osobama, posebno dizajnirane kako bi zadovoljile ekonomske kriterijume i 

re koje se mogu koristiti prilikom tretmana povre

đ

ene ruke. 

tastatu

Ure

đ

aji za kontrolu kursora 

Pojavom grafi

č

kog korisni

č

kog interfejsa nastala je potreba da se kursor pokre

ć

e na ekranu u svim 

pravcima. To je mogu

ć

e pomo

ć

u slede

ć

ih ure

đ

aja: 

—

 Miš 

– ure

đ

aj koji se pomera po odgovaraju

tim pokretima v

ć

oj podlozi i na taj na

č

in omogu

ć

ava da se analogno 

izan od 

t: zahteva manje 

č

iš

ć

enja.  

rši i pomeranje kursora na ekranu. 

—

Trekbol – jedna od opcija za zamenu miša. Radi se o pokretnoj loptici, smeštenoj u 
postolje tako da samo gornjim delom viri iz njega. Loptica je pokretljiva u svim pravcima 
što omogu

ć

uje da se kursor pokre

ć

e po celom ekranu. Nedostatak: manje prec

miša. Prednost: njegova upotreba zahteva manje prostora. 

—

 Ta

č

ped 

– zamena za miša i to naj

č

eš

ć

e u prenosivim ra

č

unarima. To je ravna površina preko 

koje se povla

č

enjem prsta odre

đ

uje pravac u kojem želimo da se kre

ć

e kursor. Nedostatak: 

mala radna površina otežava preciznost pokretanja kursora.Prednos

Ekran osetljiv na dodir 

- i ta

č

skrin, omogu

ć

ava da se unos podataka vrši tako što se prstom dodiruje odgovaraju

ć

a površina 

ekrana. To je omogu

ć

eno zahvaljuju

ć

i plasti

č

nom sloju na ekranu iza kojeg se nalaze nevidljivi 

infracrveni zraci. 

Elektronska olovka 

Ogu

ć

ava ru

č

ni ispis teksta i oznaka direktno na ekran, pomo

ć

u specijalne olovke. Pored specifi

č

nog 

hardvera za funkcionisanje el. Olovke je neophodan i softver za prepoznavanje rukopisa, kako bi isti 
bio preveden u digitalni oblik. Postoje dve vrste el. Olovke: svetlosna olovka i digitalne tablice. 

a i ki skeneri

Gr f

č

Koriste se da se ve

ć

 napisani tekst ili ve

ć

 nacrtani crtež prenese u ra

č

unar. Njegova osnovna funkcija 

  ekst, crtež i fotografije prevodi u digitalni oblik. Osnovna kar

je da t

akteristika skenera je rezolucija, koja 

se meri u ta

č

kama po in

č

u i koja odražava kvalitet skeniranog dokumenta. 

Bar kôd 

č

ita

č

i 

ti se za ozna

č

avanje artikala. Sa

č

injen je od niza me

đ

usobno razdvojenih linija razli

č

ite deblj

- koris
koje se nalaze na belo

ine 

j podlozi veli

č

ine 4cm x 3cm. Bar kôd 

č

ita

č

i su u stvari opti

č

ki skeneri koji bar kod 

pretvaraju u digitalni kod. 

Ure

đ

aj za prepoznavanje znakova 

Imaju uvek istu funkciju a to je da omogu

ć

e automatizovano prepoznavanje prednodno 

isanih znakova. Svrstavaju se u nekoliko grupa:  

isp

—

  Prepoznavanje znakova ispisanih namagnetisanim mastilom MICR ( koriste se najviše u 

bankarstvu) 

—

 Opti

č

ko prepoznavanje znakova OCR ( zasnivaju se na mogu

ć

nosti opti

č

kog 

prepoznavanja znakova, nalaze primenu u bankarstvu) 

—

 Opti

č

ko prepoznavanje oznaka OMR (u

č

itane oznake koje su na formularu predhodno 

ispisane ru

č

no prepoznaju i pretvaraju u digitalni oblik. Koriste se u sprovo

đ

enju anketa 

ili ispita kada je od nekoliko ponu

đ

enih odgovora potrebno jedan ili više njih ozna

č

iti). 

Audio ulazni ure

đ

aji 

Koriste se za pretvaranje analognog zvu

č

nog signala u digitalni, radi njegovog skladištenja i dalje 

obrade. Digitalizacija se može vršiti: 

—

Zvu

č

nom (audio) karticom ili 

—

MIDI karticom (standard koji povezuje muz. instrumente, sintisajzere i ra

č

unare). 

eb kamera

V

 se povezuju za ra

č

unar a kvalitet dobijenog video signala najviše zavisi od rezolucije slike 

era podržava, kao i od broja sli

č

ica tj. frejmova u sekundi. Što su rezolucija i broj frejmova 

ve

ć

i, to je bolji kvalitet ali i veli

č

ina datoteke u kojoj je smešten video signal. 

- direktno
koju kam

V

skriptarnica.on.neobee.net 

- 7 -

rste monitora  

- 

CRT monitori

, koji koriste katodnu cev za prikaz slike (izra

đ

eni na osnovu iste tehnologije koja se 

koristi za izradu televizora) 

 monitori

-

LCD

, kod kojih se slika dobija osvetljavanjem molekula te

č

nog kristala (zahvaljuju

ć

i 

tehnologiji te

č

nih kristala koju koriste ne odaju nikakvo zra

č

enje). 

a

č

i

Štamp

Štampa

č

 je izlazna jedinica koja štampa znake, simbole i grafiku na papir ili neki drugi medij. 

Karakteristike štampa

č

a: 

—

 Rezolucija

, odslikava oštrinu štampanog materijala a meri se u ta

č

kama po in

č

u – dpi, što 

predstavlja broj ta

č

aka koji se može odštampati na liniji dužine 1 in

č

a. Rezolucija ima mnogo 

ve

ć

i zna

č

aj kada je namena štampa

č

a vezana za izradu grafi

č

kog materijala, a manji kada se 

radi o tekstualnom materijalu. 

—

  Maksimalni podržani format papira

, uobi

č

ajeni maksimalni podržani format papira je A4 a 

drugi je A3 što je mnogo više zastupljeno kod matri

č

nih nego laserskih štampa

č

a. 

—

 Mogu

ć

nost štampe u boji

, prvo je bila vezana za inkdžet štampa

č

e ali je otisak bio dosta 

slabog kvaliteta i nepostojan dok je danas korisnik u položaju da bira kvalitet štampe u boji (vrlo 
dobra kod laserskog i terminalnog štampa

č

a) ali je suo

č

en sa porastom cene i potrošnog 

materijala. 

—

 Brzina štampanja

, jedna od karakteristika 

č

ija je težina odre

đ

ena vrstom posla koju štampa

č

treba da obavi.  

Vrste štampa

č

a 

- linijski štampa

č

i

, polako izlaze iz upotrebe, imaju ograni

č

en broj znakova za štampu, kvalitet otiska 

je dosta slab ali je zato brzina štampanja izuzetno velika, što je i osnovna prednost ovih štampa

č

a. 

Koriste se najviše za štampu obrazaca u velikoj seriji npr. telefonski ra

č

uni, ra

č

uni za struju itd. 

- matri

č

ni štampa

č

i

, formiraju otisak teksta ili grafike tako što odre

đ

eni broj iglica smešteniih na glavi 

štampa

č

a udara na papir preko trake impregrirane mastilom. Broj iglica može biti 9, 18 i 24 gde je 

kvalitet štampe ve

ć

i ukoliko je ve

ć

i i broj iglica. Jedino oni su sposobni da štampaju obrasce sa više 

primeraka. Obi

č

no se prodaju u dve verzije i to u zavisnosti od maksimalnog podržanog formata papira, 

A3 i A4 format. Ne koriste se za štampu u boji, brzina varira od modela do modela a mana im je što su 
dosta bu

č

ni prilikom rada. 

- inkdžet štampa

č

i

, formiraju otisak na taj na

č

in što izbacuju mastilo kroz sitne rupice uz pomo

ć

č

etiri 

mlaznice a svaka od njih je povezana sa promenljivim ulošcima za boju (plava, crvena, žuta i crna) što 
omogu

ć

ava da se kombinacijom boja odštampa bilo kakav sadržaj u boji. Pored standardnog formata 

papira A4 i A3 postoje inkdžet štampa

č

i koji rade i u formatu A2. Spori su naro

č

ito za štampu u boji sa 

velikom rezolucijom. 

- termalni štampa

č

i

, stvaraju otisak na papiru ili nekom drugom mediju, uz pomo

ć

 toplote. Postoje dve 

vrste: Termal daj i termal vaks. 

- laserski štampa

č

i

, stvaraju sliku uz pomo

ć

 lasera, namagnetisanog valjka sa prahom i greja

č

a. 

Koriste se kada je potrebno posti

ć

i kvalitetan otisak, najviše su okrenuti formatu papira A4 ali se uz 

nekoliko puta ve

ć

u cenu mogu pribaviti laserski štampa

č

i koji rade sa formatom A3. Postoje i laserski 

štampa

č

i koji podržavaju štampu u boji ali su u startu skuplji nekoliko puta. 

Ploteri 

Funkcionalno sli

č

ni štampa

č

ima ali namenjeni da podržavaju i formate ve

ć

e od onih koje podržavaju 

štampa

č

i. Uglavnom su okrenuti izradi grafi

č

kih materijala kao što su tehni

č

ki crteži, planovi, mape, 

l ka i, trodimenzionalne ilustracije, a ne koriste se za štampu tekstova.  

p a

t

te plotera 

Vrs

- 

klasi

č

ni ploteri sa olovkama

, koriste se za izradu crteža koji su zasnovani na krivama, a ne na 

površinama sastavljenim od ta

č

kica-