Skripta je uradjena po knjizi Obligaciono pravo, Oliver Antic, izdanje 2010, po ispitnim pitanjima koja
vaze od juna 2010. (229 pitanja), sadrzi i posebne ugovore od Perovica.
Nadam se da ce nekom biti od pomoci.
"Sve ima svoje, i vatra i led, u kap se spoje, i cemer i med... Sve ima svoje, vrlina i greh, tuge postoje da bi
prizvale smeh..."
od1. ОБЈЕКТИВНО И СУБЈЕКТИВНО ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО
Објективно облигационо право je скуп правних правила и норми који уређују облигационо право.
Израз „скуп правних правила и норми" треба схватити у најширем смислу, јер ту спадају како
одредбе прописа које доносе државни органи (нпр. законици, закони, подзаконски прописи), тако
и писана и неписана правила која потичу од недржавних организација, као и правила која су
спонтано настала дуготрајним понављањем или потичу из сфере морала.
За европско право правило je да се највећи део норми облигационог права налази или у
законицима или у посебним законима. Први европски грађански законици, као и грађански
законици доношени под утицајем тих грађанских законика, без обзира на то да ли прихватају
институциону, пандектну или оригиналну поделу, у својим оквирима уређују и облигационо право.
Тако су поступили: Code civil, аустријски Грађански законик, холандски Грађански законик, српски
Грађански законик, црногорски Општи имовински законик, немачки Грађански законик, грчки
Грађански законик… С друге стране, у Швајцарској и у бившој Југославији, односно у државама
насталим на тлу Југославије, постоји посебан закон који уређује облигационе односе.
У англо-америчком праву je судска пракса извор права, тако да се бројна правила уговорног
права, накнаде штете и др. налазе у прецедентима, чији се број мери стотинама хиљада. Ипак, и у
државама које припадају том систему постоје бројни законски прописи који уређују облигације,
посебно у области трговинског права. Широки хоризонт облигација обухваћен je делом и у другим
законима чија je намена уређивање других делова грађанског материјалног права, нпр.: у
законима о наслеђивању, законима који уређују материју стварног права, породичним законима,
али и у законима који се односе на грађанско процесно право (код нас, нпр. у Закону о парничном
поступку). Ти посебни закони имају у односу на општа правила садржана у грађанском законику
или закону о облигацијама, карактер lex specialis-а. Постоје и бројни релевантни извори
облигационог права који нису државног карактера, што облигационо право чини још сложенијим о
односу на друге правне дисциплине и предмете. У ту групу извора спадају обичаји, кодификовани
трговински обичаји (узансе), затим тзв. општи услови пословања предузећа, које у оквирима
законских прописа доносе сами привредни субјекти, али и моралне норме, које се у конкретној
држави, односно средини сматрају битним, те улазе у појам јавног поретка.
Субјективно облигационо право јесте конкретно овлашћење повериоца које, на основу објективног
Docsity.com
права, има према дужнику. To je субјективно облигационо.право у ужем смислу, јер обухвата само
активног субјекта, тј. повериоца. У ширем смислу, субјективно облигационо право јесте и дужност
пасивног субјекта, дужника да се понаша у складу са субјективним правом активног субјекта, тј.
повериоца.
Наука Облигационог права се, у своме трајању, мери миленијумима, a у своме обиму, у
бескрајним низовима радова и у небројеним библиотекама. To je дало повода неким ауторима да
науку Облигационог права означе технички најразрађенијом и „најтеоретскијом" правном
дисциплином.
2. ЗНАЧАЈ ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА
Савремено облигационо право представља физиологију права. Облигационо право делује, за
опажање лаика најчешће неприметно, јер су посреди свакодневни послови без којих се савремени
живот не може ни замислити: од купопродајних уговора на пијаци, преко купопродаје горива на
пумпама, до купопродаје непокретности, затим, закључивање уговора о превозу у возилима јавног
превоза... Наравно, ту су и уговори који су видљиви и оку неправника: промет непокретности,
нпр. купопродаја земљишта или зграда, уговори о доживотном издржавању, уговори везани за
ауторска права, права индустријске својине... Савремена техничка цивилизација није замислива
ни без свакодневних ризика и штета, a они су сваког дана све већи, што je такође предмет
регулисања облигационог права - накнада штете, осигурање од разних ризика и сл.
У античким правима и у средњем веку стварно и наследно право имали су већи значај у односу на
облигационо право. Стабилност друштава с натуралном привредом зависила je од стабилних и
готово непроменљивих правила стварног и наследног права. Ta правила одржавала су економску и
политичку моћ владајућих кругова. Својина на непокретностима чешће je преношена завештањем
него облигационим уговорима, a и када су коришћени уговори, они су подвргавани врло строгим и
сложеним правилима места и времена закључивања, односно бројним захтевима форме, који су
знатно отежавали и успоравали правни промет. Међутим, у развијенијој тржишној привреди било
je неопходно убрзати правни промет. Размена ствари, услуга, рада, али и брзина те размене
постају императив. Облигационо право, које правно уобличава облике те размене, у новим
условима добија прилику за нови и бржи развој. Строге форме се знатно ублажавају, јављају се
нови облици правних послова, настају и консензуални уговори. Даљим развитком тржишне
економије и њој одговарајућег правног промета, посебно зајмова с каматом, те уговора који
обезбеђују такве зајмове, разних банкарских послова, али и закупа, уговора о делу, о раду, о
налогу, о осигурању и др., облигационо право добија на значају, a трансформација његових
правила иде у правцу све веће брзине, али и захтева за све вишим степеном правне сигурности.
Због ове антиномије, односно потребе да се правни промет убрза, али и да се повећа правна
сигурност, облигационо право постаје најдинамичнији, али и најсложенији део грађанског права.
Тржишна привреда једноставно се не може замислити без примене бројних и сложених правила
Docsity.com
правних субјеката да поштују права титулара стварног права.
Облигационо право делује само између две стране које се налазе у конкретном облигационом
односу: облигација делује inter partes. Чак и ако дужник, преваром, не преда ствар повериоцу у
својину, пошто je већ примио купопродајну цену, већ je преда трећем лицу, поверилац не може да
тужи треће лице и да захтева предају ствари.
Када je реч о стварном праву, његово непосредно вршење има апсолутни карактер, што значи да
титулар има право да било кога (свакога) спречи у његовим претензијама према ствари: оно
делује erga omnes. Отуда произлази и право слеђења (следовања), односно право титулара
стварног права да своје право остварује према било ком лицу код кога се његова ствар нађе, нпр.
власник има право да тужбом захтева повраћај ствари која му je украдена и која je неколико пута
препродавана.
Облигационо и Стварно право баве се настанком права у случајевима у којима таква права нису
раније постојала и оба одређују поља примене таквих права.
Интимност односа између облигационог и стварног права огледа се и у томе што неки
стварноправни институти имају разлог свог настанка непосредно у материји облигација, нпр.
обезбеђење дуга путем хипотеке. У ствари, у свим случајевима оптерећења неког стварног права,
дакле када постоји конститутивни пренос права, увек je реч о блиском односу стварних и
облигационих права. У неким случајевима и фактички однос поводом стварних права, нпр.
случајно спајање ствари различитих власника ствара одређене облигационе односе.
Све то указује на релативност сваке поделе, na чак и ове основне, на Стварно и Облигационо
право, која се prima facie чини тако убедљиво оштром.
2. Облигационо и Породично право
Породично право разматра права и обавезе који проистичу из брачне и ванбрачне везе, затим из
сродства, као и заштите деце без родитеља, старатељства, брачног уговорног режима, те
поступака у вези са остваривањем тих права и обавеза, нпр. брачни спорови, спорови из односа
родитеља и деце, спорови из издржавања.
Многи породични односи представљају изворе облигација, нпр. законске облигације издржавања
које произлазе из брака, сродства, облигације које настају на основу утовора између вереника,
супружника и сл., као и облигације које као основ имају накнаду штете, a тичу се повреде
породичноправних обавеза, нпр. неплаћање или неуредно плаћање алиментације.
3. Облигационо и Наследно право
Облигационо право je усмерено на правни промет inter vivos, a Наследно право на правни промет
mortis causa. Облигационо право, дакле, изучава пренос имовинских права међу живима, a
Наследно право тај пренос, али за случај смрти. И у наследном праву постоје уговори, прави
Docsity.com
наследно правни уговори (нпр. уговор о наслеђивању, уговор о располагању наследном надом) и
уговори са одређеним наследноправним дејствима (нпр. уступање и расподела имовине за
живота, уговор о доживотном издржавању), a sedes materiae, уговора je, наравно, у Облигационом
праву. Оно што je уговор за Облигационо право, то je завештање (тестамент) за Наследно право,
али завештање je уједно и извор облигација. Приликом сингуларне сукцесије (испорука, односно
легат), реч je непосредно о извору облигација, јер испорука у свим савременим правима и није
ништа друго до једна чиста облигација: то je однос између повериоца и дужника. Одговорност за
оставиочеве дугове, посебна права оставиочевих поверилаца у случају презадужености
наследника, све се то решава инструментима облигационог права. Наследноправни односи могу
бити и знатан извор облигација.
4. Облигационо и Трговинско право
Облигационо право јесте lex generalis за трговинско право. Трговинско право je посебно,
специјално облигационо право. Блискост односа облигационог и трговинског права недвосмислено
произлази и из начела јединственог регулисања у нашем праву, односно чињенице да су општа
правила облигационог права, као и правила трговинског права, уређена једним и јединственим
прописом: Законом о облигационим односима. Трговинско право показује више посебности
нарочито у статусном праву (предузећа, трговци...), банкарском праву, праву хартија од
вредности, застарелости. У уговорном праву, правила су у основи иста као у облигационом, уз
одређене специфичности, нпр. уговори се закључују само у одређеном кругу лица, нема места за
доброчине уговоре, велики je број уговора пo приступу, a постоје и одређени изузеци у појединим
уговорима, нпр. приликом продаје, цена не мора бити уговором одређена.
4. ЗАКОН О ОБЛИГАЦИОНИМ ОДНОСИМА
Врхунац хиљадугодишњег развоја римског права крунисан je кодификацијом, Јустинијановом
кодификацијом. Ta кодификација била je полазиште средњовековних правних мислилаца у
критици феудалног партикуларног права, које je било засновано на начелу специјалности,
односно неједнакости заснованој пo различитим основима: сталешкој, политичкој, имовинској, пo
вероисповести, полу, реду рођења, занимању, образовању, затим врсти, пореклу и квалитету
добара која улазе састав имовине и др. Ha том плану се посебно истиче школа природног права,
која полазећи од Јустинијанове кодификације, тежи стварању права које би било засновано на
начелу универзалности, односно равноправности субјеката и праведности.
Правна техника успостављања једног таквог универзалног и правичног права, којом се савлађује и
превлађује вековна партикуларност и неправедност, јесте кодификација. Рушење старог,
краљевског, режима, које се и само претворило у неправду и злочин, француски револуционари
су ипак успели да оправдају задужујући правну цивилизацију Декларацијом о правима човека и
Docsity.com
Општи део уређује основе облигационих односа: основна начела, изворе облигација, дејства
облигација, престанак облигација, разне врсте облигационих односа, као и промене субјеката у
облигационим односима.
Други део Уговори, представља регулисање облигационих односа који настају у вези са
именованим утоворима, и то класичним грађанскоправним уговорима као што су продаја
(купопродаја), размена, зајам, закуп, уговор о делу, остава, налог, залога, јемство, затим
трговинским именованим утоворима као што су ускладиштење, комисион, трговинско заступање,
шпедиција, посредовање, превоз лица и ствари, уговор о лиценци, осигурање...
Обимност Закона (1109 чланова) условљена je и чињеницом да су њиме обухваћена како општа
правила, тако и сви извори облигација, као и уговорна правила класичног грађанског права, и
правила трговинских уговора. Обимност je у одређеној мери условљена и тежњом да се избегну
упућивања на друге чланове закона.
Одредбе ЗОО су диспозитивног карактера, тако да учесници у облигационим односима имају
слободу да пo сопственој иницијативи уређују своје односе, нпр. путем неименованих уговора,
стварајући такве облике уговорних односа који најбоље одговарају њиховим интересима и
околностима конкретног случаја. У том смислу, странке могу ограничити, na и искључити примену
правила ЗОО. Ипак, и та слобода учесника у облигационим односима није неограничена. Ta
начелна слобода и њене међе су на општи начин утврђене чланом 10. ЗОО: „Стране у
облигационим односима су слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих
обичаја, да своје односе уреде no својој вољи."
Али и поред своје обимности, ЗОО не обухвата све облигационе односе. Неки делови облигација
уређени су другим прописима, нпр. промет непокретности, одговорност за штете од грађевина и
животиња, уговор о доживотном издржавању, уговор о уступању и расподели имовине за живота,
уговор о поклону, послузи, облигације које су везане за друмски, железнички, ваздушни и
поморски саобраћај. Неки од ових уговора уређени су посебним прописима, a неки нису
регулисани послератним прописима. Најбоље решење било би, уређење целокупне материје
грађанског, односно имовинског права на јединствен начин, грађанским закоником. Ово питање
се посебно актуелизује у тренутку када je Србија постала самостална држава, тако да се уставни
основ регулисања грађанскоправне материје више не може доводити у питање. Влада Републике
Србије на својој седници од 16. новембра 2006. године је донела одлуку о образовању Комисије за
израду Грађанског законика.
5. ОСНОВНА НАЧЕЛА ОБЛИГАЦИОНОГ ПРАВА
Два су основна принципа, најопштија начела грађанског права:
1. начело приватне аутономије (аутономије воље) и
2. начело савесности и поштења.
Начела нису никада сама себи циљ, напротив, она представљају средства да би се постигли
Docsity.com
