1
VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
“MILUTIN MILANKOVIĆ”BEOGRAD
SEMINARSKI RAD
EUTANAZIJA
PREDMET: MEDICINSKA ETIKA
MENTOR:
STUDENT:
Beograd, Januar 2015.
4
2. EUTANAZIJA KROZ ISTORIJU
Eutanazija je uvek bila u centru ljudskih razmišljanja kada je u pitanju teško oboleli pacijent za kojeg
nema uspešne terapije. Aristotel je govorio o eutanaziji: “Bolje je završiti život upravo tako kao da
napuštamo banket, ni žedni ni pijani”.
Tako se govori o eutanaziji kao namernom završetku života na pacijentov zahtev, asistiranom
samoubistvu, namernoj pomoći pacijentu da okonča život a na zahtev samog pacijenta.
Koliko se eutanazija događa u stvarnom životu govore podaci koji su uzimani iz policijskih zapisa gde
su lekari izveštavali slučajeve eutanazije. Policijski izveštaj je uvek sadržavao izveštaj mrtvozornika,
pacijentov lekarski nalaz, intervju sa lekarom koji je izvršio eutanaziju, obično intervju sa rodbinom ili
ljudima koji su bili u vezi sa pacijentom, uz jasno iskazanu želju pacijenta da završi život.
Prema ovom izveštaju procenat eutanazije ili asistiranog samoubistva je niži kod ljudi preko 80 godina
starosti, dok je najveći bio u životnom dobu od 25 do 44 godine u periodu između 1984. i 1993. godine. U
ovom periodu je u severnom delu Holandije javnom tužiocu referisano 1707 slučajeva eutanazije, ustvari
asistiranog samoubistva. Legalni status eutanazije u Holandiji je kompleksno pitanje, lekar je dužan da
izveštava svaki slučaj neprirodne smrti. Pacijent, čije stanje bolesti je nepodnošljivo i beznadežno, mora
sam slobodnom voljom i izborom zatražiti asistiranu smrt.
1
Očigledni primeri eutanazije su se događali i u periodu Drugog svetskog rata. Kroz nacistički program
eutanazije zakon je dozvoljavao ubistvo neizlečivih bolesnika, senilnih, retardiranih, rasno inferiornih.
Ovaj zakon je, proizašao u svoju suprotnost. Hitlerov program eutanazije iz l939. godine, kada je u gasnim
komorama ubijano stanovništvo, fizički i mentalno bolesni kao i stari, nije donešen zato da bi se prekratile
njihove patnje nego zato što nisu bili radno sposobni te i u cilju istrebljenja jednog naroda, genocida nad
Jevrejima.
Hrišćanska crkva je oduvek bila protiv eutanazije. Sv. Augustin (354-430) u svom delu „Civitas
Dei“ piše da niko nema pravo da se ubija da bi time izbegao prolazne patnje jer će se time osuditi na večne
muke.
U vreme reformacije pod uticajem prosvetiteljstva počeli su se menjati stavovi po pitanju
eutanazije i ista blaže kažnjavati. Francuska revolucija ukinula je kažnjavanje samoubistva i privilegovala
pomaganje pri samoubistvu, što je slično eutanaziji „na zahtev“. U najnovije doba kontroverzna su
1
Salihbegović E., Medicinska praksa I etičko pitanje, Ministarstvo zdravstva Kantona Sarajevo, Sarajevo 2008.
