Садржај
1.
УВОД
3.
2.
ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ И БИОМАСА
5.
2.1 Обновљиви извори енергије
5.
2.2 Биомаса
7.
3. КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОДЕЛА БИОМАСЕ
8.
3.1 Биомаса из дрвне индустрије
8.
3.2 Пољопривредна биомаса
8.
3.3 Енергетски засади
9.
3.4 Биомаса са фафрми животиња
9.
3.5 Биогорива
10.
3.6 Градски отпад
10.
4. ПРИМАРНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРЕРАДЕ БИОМАСЕ
11.
4.1 Механичка прерада
11.
4.2 Биохемијска прерада
12.
4.3 Ферментација
14.
4.4 Трансестрификација
14.
4.5 ТЕРМИЧКО-ХЕМИЈСКА ПРЕРАДА
15.
4.5.1 Сагоревање
15.
5. ПОТЕНЦИЈАЛ БИОМАСЕ У АП ВОЈВОДИНИ
16.
5.1 Расположиви потенцијал отпадне биомасе из пољопривреде
16.
5.2 Расположиви потенцијал отпадне биомасе из шумарства и индустрије
биомасе из пољопривреде
20.
5.2.1 Дрвни остаци у шумарству
20.
5.2.2 Дрвни остатак у преради дрвета
20.
5.3 Енергетски потенцијал дрвних остатака
21.
5.3.1 Гориве карактеристике дрвета
21.
6. ПОТЕНЦИЈАЛ НАМЕНСКЕ САДЊЕ ЕНЕРГЕТСКИХ ЗАСАДА
23.
6.1 Могућности и потенцијал наменске садње енергетских
трава и тстике
25.
6.2 Коришћење биомасе Мискантуса за продукцију енергије
27.
6.3 Садња и одрживост усева
28.
6.4 Опрема за садњу
28.
6.5 Опстанак током зиме
29.
6.6 Сузбијање корова
29.
6.7 Болести
30.
6.8 Жетва, сушење и складиштење усева
30.
6.9 Начин жетве
30.
6.10Сушење
30.
6.11Влага
31.
6.12Технике силирања
32.
6.13Сагоревање
32.
6.14Еколошки аспекти производње Мискантуса
32.
6.15Енергетска трава Сарваши-1
33.
6.16 "Сарваш - 1" енергетска трава као чврсто гориво
34.
7. ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ БИОПЕЛЕТА
37.
7.1 Припремање биомасе за производњу пелета
37.
7.2 Процес производње пелета
38.
7.3 Класификација и сигурност квалитета енергетских пелета
41.
8.ТЕХНО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ПРОИЗВОДЊЕ ПЕЛЕТА
43.
9. АНАЛИЗА УТИЦАЈА ПРИМЕНЕ ПЕЛЕТА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ 49.
9.1 Димни гасови
50.
9.2 Збрињавање пелета
51.
10. ЗАКЉУЧАК
52.
11. ЛИТЕРАТУРА
54.
1.УВОД
У ери све веће потражње за енергијом и све већим ограничењима у експлоатацији
конвенционалних извора енергије, расте и потреба за проналажењем све ефикаснијих
начина експлоатације енергије из алтернативних и обновљивих извора, који би
омогућили несметани и континуирани технолошки развој цивилизације, али по
начелима одрживог развоја. Најснажнији допринос овој тежњи дат је потписивањем
Кјото протокола о климатским променама и смањењу емисије штетних гасова, 1997.
Тиме је оно постављено као циљ у већини развијених земаља.
Почетак модерне технолошке ере је везан за кључна открића трансформације
енергије и њеној концентрацији на месту потрошње. У духу глобалних промена које се
дешавају потребно је стручно и дугорочно сагледавање њихових утицаја на националне
стратегије као и пронаћи одговарајуће начине упрвљања енергетским развојем.
Без обзира на прогнозе о смањивању залиха и доступности најзначајнијих
природних ресурса и расположивих енергетских потенцијала, енергетика не губи ни
делић свог значаја.
Уз интензиван, експоненцијалан раст светске популације који је најизраженији у
другој половини ХХ века уочљив је далеко израженији раст потребе за електричном
енергијом по становнику. Док се глобална популација повећала 3,7 пута, потражња за
енергијом порасла је више од 30 пута.
У данашње време енергетика је грана привреде са највећим негативним утицајем
на животну средину и њена заснованост на конвенционалним изорима енергије
представља реалну претњу по одрживост привредних токова. Али је такође енергетика
током последња два и по века била и остала покретач и кључни фактор економских
промена, као и кичма привредног развоја, ове тврдње су поткрепљене свим анализама
кључних економско технолошких промена.
Према предвиђањима Међународне агенције за енергетику ( IEA ), у периоду од
2005. до 2025. oчекује се увећање потрошње примарне енергије за 40 %, што значи да
је неопходно стратешко планирање и детаљна анализа свих аспеката како оних опште-
развојних, технолошко економских, тако и социјалних, еколошких и других.
Експлоатација најкомерцијалнијих и најдоступнијих необновљивих извора енергије
(угаљ, нафта, гас) је карактеристика данашње светске енергетике и она директно утиче
и на одрживи развој у будућности и на могућности садашњих генерација да остваре
економски раст и развој.
Према свим предвиђањима и сценаријима развоја, енергетика ће још дуги низ година
имати за задатак да економији и друштву обезбеди значајне количине енергије и
енергената уз услов смањивања енергетског интензитета, односно потрошње по
јединици новчаног производа.
Када се све ове чињенице узму у обзир потребно је на време препознати
тенденције и направити националну стратегију развоја обновљивих извора енергије и ту
енергију понудити и на светском тржишту.
3.
За подручје Војводине где је пољопривреда најзначајнија привредна грана у којој је
доступност биомасе изузетно велика а потреба за енергијом значајна, искориштавање
потенцијала биомасе, нарочито производњом пелета који задовољава све еколошке
критеријуме, који је због својих физичко-хемијских карактеристика најпрактичнији
енергент, се поставља као реална могућност опоравка привреде без значајног
негативног утицаја на стање животне средине.
Да пелет постане значајни извор енергије потребно је информисати и обучити
становништво и кадрове, донети потребне законе који би ишли на руку произвођачима
пелета и на неки начин субвенционисати производњу, пошто је тренутно стање у овој
области на јако ниском нивоу.
4.
По сценарију који је представила организација ИЕА (International Energy Agency)
обновљиви извори и био горива, као једна од опција за смањење угљен диоксида, се
налазе на другом месту
У документу под називом „Аnnual medium-term report“ који се базира на анализама
тржишта, који је објављен 2012. године међународна агенција за енергију предвиђа
долазак ере обновљивих извора енергије. Ови документи садрже петогодишње
пројекције за глобалне капацитете и продукцију електричне енергије из обновљивих
извора, пружајући добру полазну тачку за законодавна тела, саму индустрију и шире
тржиште за сагледавање развоја обновљивих извора енергије. Затим, ови документи се
баве питањима утицаја обновљивих извора на енергетску сигурност. Диверсификација
извора енергије је кључна ставка за доношење новиј и повољнијих законских одредби,
смањује увоз фосилних горива и на одређени начин штити економију од флуктација
цена фосилних горива. Што у сваком случају доприноси економској и енергетској
стабилности одређеног региона.
Уколико би се законски оквири подесили у складу са тенденцијом пораста
кориштења алтернативних извора енергије, овај сектор би мога да смањи цене
финалне енергије и постао би конкурентан на тржишту енергије.
Енергетски потенцијал обновљивих извора енергије у Србији значајан и процене
говоре о преко 4 милиона тона еквивалента нафте (тен) годишње, што одговара преме
проценама стручњака, готово половини годишње потребе земље за енергијом.
У поређењу са неким европским земљама попут Малте која оскудева у
обновљивим изворима енергије, енергетски потенцијал Србије је велик у неким врстама
обновљивих извора, међутим, Србија заостаје за неким чланицама ЕУ, попут Данске и
Шпаније у области ветра. Највећи потенцијал у Србији има биомаса, и њен потенцијал
се процењује на око 2,7 милиона тона еквивалента нафте или 63 % укупног
потенцијала. Такође, 0,6 милиона тен у енергији ветра (4,5 %) или 0,6 милиона тен у
сунчевом зрачењу (14 %).
На жалост, само мали део тог потенцијала је искоришћен, и тако највећи део
енергије потиче од угља који се поред нафте и природног гаса највише користи.
У Србији је угаљ доминантна сировина и у производњи електричне енергије, а у
грејању се највише користе гас и дрво, али се због висине цене гаса, за коју се
предвиђа и даљи раст, домаћинства све више окрећу струји и другим енергентима за
грејање.Једини извори обновљиве енергије који су у већој мери искоришћени су
хидропотенцијал и биомаса.
Према прописима ЕУ о потрошњи и производњи енергије из обновљивих извора
рачунају се и велике хидроцентрале, али се оне због негативног утицаја на животну
средину при изградњи брана не сматрају еколошким постројењима. Имајући ово у виду,
удео електричне енергије из обновљивих извора је веома мали.
6.
