Teroristička krivična dela

UNIVERZITET „UNION-NIKOLA TESLA“

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

BEOGRAD

TERORISTIČKA KRIVIČNA DELA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

KRIVIČNO PRAVO

profesor:

student:

Prof dr Milan Milošević

Svetlana Veljović I 0033-13

Sombor, oktobar 2016.

Teroristička krivična dela

SADRŽAJ:

UVOD ........................................................................................ 3

1. TERORIZAM – OPŠTI DEO ..........................................4

1.1 Nastanak i razvoj

............................................................4

1.1.1 Uzroci nastanka terorizma

.......................................4

1.2 Pojam

............................................................................5

1.3

Elementi terorizma

.......................................................7

1.4

Terorizam – podela i oblici

............................................7

1.4.1 Oblici ispoljavanja terorizma

................................... 8

1.5 Karakteristike terorizma

..................................................8

2. TERORIZAM – KRIVIČNA DELA............................... 10

2.1 Finansiranje terorizma

.................................................. ..10

2.1.1.Faze finansiranja

...................................................11

2.2 Terorizam – podstrekivanje i regrutovanje

.........................12

2.3 Ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom

...................12

2.4 Terorističko udruživanje

...................................................13

2.5 Mere protiv terorizma

.......................................................13

ZAKLJUČAK ............................................................................15

LITERATURA ..........................................................................16

Teroristička krivična dela

1. TERORIZAM – OPŠTI DEO

1.1 Nastanak i razvoj

„Neki smatraju da je nastao istovremeno kad i klasno društvo, odnosno onda kada i država
kao institucija za zaštitu interesa vladajuće klase.“

Drugi ga vezuju za Bliski istok i pojavu

versko- političkih sekti, ali ipak većina autora se slaže da terorizam polazi od Francuske
buržoaske revolucije, tačnije od jakobinske diktature, a sam pojam

terorizam

u današnjem

značenju se koristi od pada Robespjera. Još u srednjevekovnom periodu se javlja terorizam
kao nasilje koje pojedinac koristi u svom suprotstavljanju državi, a koje je bilo karakteristično
i za vreme apsolutnih monarhija, poslednje faze feudalizma. On je u neraskidivoj vezi sa
politikom, te možemo reći da je star koliko i sama politika, ali se u svom se izvornom obliku
razlikuje od onog kakav je danas, baš kao i svaki politički poredak u kojem ga prepoznajemo.
Veliki broj vladara se kroz  istoriju služio terorizmom, kao činom nepravedne i nedopuštene
agresije, kako bi došli na vlast ili se na njoj zadržali. U XIX veku se počelo veliko širenje
terorizma kad su se njime počele služiti pristalice anarhizma u zapadnoj Evropi, Rusiji i
Americi, nastojeći da atentatom uklone osobe na vodećim pozicijama u upravljanju državom.
Kasnije imamo i primere terorizma kojem zahvalnost za svoju nezavisnost duguju države kao
što je Izrael, Kipar, Kenija i Alžir, obzirom da su politički pokreti tih zemalja primenjivali
terorizam protiv kolonijalnih vlasti. Takve akcije su postigle svoj cilj jer je ceo svet obratio
pažnju na borbu tih grupa za samostalnost, te su ti teroristički akti postali podsticaj drugim
grupama, odnosno lekcija koja će se proučavati i koju će naslediti mnogi budući teroristi, tako
se npr savremeni Izrael, koji je nastao na temeljima terorizma, nije prestao njime služiti čak i
s pozicije države (terorizmom kroz odmazdu, agresiju i teror nad državnim neprijateljima), što
ga svrstava među vodeće predvodnike tzv. državnog terorizma. Nažalost primera terorizma
širom sveta ima mnogo, a a nažalost i načini terorističkih intervencija se veoma razlikuju, te
imamo teroristi samoubice, od kojih su najčešći bombaši-samoubice, atentatori i otmičari, ili
nešto drugo.
Verski terorizam je takođe veoma prisutan jer je sam verski identitet snažniji od svih drugih
obzirom da je vezan za tzv.

božiju milost i pravdu

. Pojedinac sve radi u ime Boga i po

njegovom “naređenju”,te je upravo zato i verski terorizam snažno ukorenjen u pojedinačni i
kolektivni   identitet,   vrlo   bezobziran   i   surov   po   izboru   ciljeva   i   izvršenju   akcija   i   veoma
rasprostranjen. On je predtsvalja najstariji oblik terorizma, a često je povezan sa etničkim
terorizmom sa kojim se uzajamno  podstiče. Njegov uspon je vezan  sa iranskom islamskom
revolucijom 1979. Godine, od kada se stalno povećava broj grupa i organizacija koje šire
ideje islamskog fundamentalizma, podstiču na borbu protiv “nevernika” i pokazuju gotovo
bezgranični fanatizam u odbrani čistote islamskog identiteta.
     Savremeni terorizam, koji je veoma brzo zahvatio gotovo čitav svet, počinje, kako mnogi
teoretičari smatraju, u studenskim nemirima i pokretima 60-ih godina XX veka, kada su do
izražaja došli zahtevi studenata za rešavanjem društvenih pitanja i socijalnih problema. Od
tada   dolazi   do   zaokreta   kod   mnogih   studentskih   pokreta   prema   nasilnim   metodama,
poluvojnoj   hijerarhiji,   strogom   odabiru   članstva   i   sl.   Ovi   događaji   su   ubrzali   premeštaj
gerilskih pokreta iz ruralnih planinskih predela u gradska urbana središta, gde potom počinju s
terorističkim napadima na predstavnike državne vlasti.

1.1.1 Uzroci nastanka terorizma

Vrlo su nejasni uzroci savremenog terorizma što predstavlja veoma velik problem za

Milošević prof. dr M.

„Odbrana od terorizma“

Svet knjige

Beograd 2005

str. 3

Teroristička krivična dela

globalnu borbu protiv terorizma jer se oni naprosto “hrane” nagomilanim i veoma dubokim
protivurečnostima bilo klasnim, verskim ili političkim, kao i neprihvatljivim uslovima života
kao   i   neostvarenim   ambicijama   određenih   društvenih   grupa.   Terorizam   mogu   podstaći:
ekonomske i socijalne razlike unutar država, nacinalna neizvesnost tj. ekstremni nacionalizam
i   šovinizam,   kolonijalna   i   nekolonijalna   nezavisnost,   narešena   etnicka   struktura   i   granice
države, verska zastranjenost kao i neostvarene političke ambicije. Takođe, uzroci terorizma
mogu biti i sama okrutost sistema, zakona, propisa, osećaj ugroženosti, osećaj krivice i manje
vrednosti, kao i osećaj beskorisnosti i sl. Istraživanje uzroka terorizma je moguće  samo na
osnovu svestranog ispitivanja stanja u svakom društvu u određenom vremenu, koje mora biti
kvalitativno   upečatljivo,   kako   bi   se   terorizam   mogao   tumačiti   kao   značajni   društveni
fenomen,   sa   dozom   simptomatične   društvene   pojave.   Međutim,   različiti   autori   utvrđuju
različite uzroke terorizma, u skladu sa svojim shvatanjima pojave terorizma, koja su često
dijametralno različita.
      Uzroke nastanka terorizma možemo podeliti u dve grupe: objektivne i subjektivne. Kada
govorimo   o   objektivnim   uzrocima   terorizma   prvenstveno   mislimo   se   na   funkcionisanje,
odnosno   nefunkcionisanje   društvenih   ili   državnih   institucija,   nedovoljno   obrazovanje
stanovništva,   siromaštvo,   otuđenost,   izolovanost   pojedinca   i   društvenih   grupa,   postojanje
organizovanog   kriminaliteta...   Mnoge   države   danas   nisu   u   stanju   da   samostalno   rešavaju
unutrašnje   probleme   i   suprostavljene   interese,   što   se   negativno   odražava   na   bezbednost
društva, a upravo te unutrašnje krize neminovno dovode do dalje proizvodnje i produbljivanja
negativnih   tendencija,   sa   ciljem   destabilizacije   pravnog   poretka,   a   time   i   do   narušavanja
nacionalne bezbednosti i stabilnosti političkog sistema. Tako vidimo da osnovni objektivni
uzroci terorizma leže u dubokim društvenim promenama (ekonomskim, etničkim, verskim,
klasnim, socijalnim, političkim i sl.), koje su nastale kao posledica procesa globalizacije i
uspostavljanja   ''novog   svetskog   poretka''.   „Subjektivni   uzroci   terorizma   –   pod   kojima   se
podrazumeva procena terorista da se neodrživo društveno stanje (objektivni uzroci terorizma)
može promeniti samo nasiljem, odnosno da je nasilje najbrža, najcelishodnija, najefikasnija i,
u datim okolnostima, jedina moguća varijanta delovanja.“

Vidimo da subjektivni uzroci

terorizma nastaju usled objektivnih uzroka terorizma, koji za imaju posledicu stvaranje
društvene klime koja se ogleda u rušenju autoriteta državne vlasti, u kojoj pojedinci (mladi,
obrazovani, sposobni ljudi) i određene društvene grupe (etničke, političke...) ne mogu da nađu
svoje mesto, što dovodi do gubljenja poverenja u politički sistem i društvene vrednosti. Tada
dolazi do izdvajanja ''novih'' autoriteta, personalizovanih u nekoj ličnosti, stvara se duboko
ukorenjeno verovanje da je terorizam jedini ispravan, pravi put.

1.2 Pojam

Terorizam je višedimenzionalan društveni fenomen, te je je u određivanju njegovog pojma
potreban   multidisciplinaran   pristup,   pa   se   terorizam   može   najuže   posmatrati   sa   aspekata
kriminologije,   kriminalistike,   i   krivičnog   prava,   odnosno   sociologije   i   drugih   društvenih
nauka   koje   bi   omogućile   njegovo   adekvatno   sagledavanje   i   moguće   prevazilaženje.
Prelistavajući čuveni Vujaklijin rečnik pronalazimo objašnjenje pojma „

Terorizam

(lat. terror

- užas) podrazumeva doktrinu, metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod građana
sistematskom primenom nasilja.“ iz kog vidimo da je terorizam u stvari svaka akcija koja
prouzrokuje strah kod određene grupe ljudi. Definicije terorizma predstavljaju problem koji se
javlja u situacijama kada pojedinac, kojeg jedan deo društva naziva teroristom, postaje idol ili
simbol borca za slobodu u drugom delu tog društva, te je iz tog razloga potrebno definisati
koji su postupci neprihvatljivi i protivzakoniti u kontekstu krivičnog zakonodavstva određene

Stajić dr Lj.

„Osnovi bezbednosti“

Draganić doo, Beograd 1999

, str.

247